Izvor: Blic, 26.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukus moje zemlje ne laže
Ukus moje zemlje ne laže
Proslavivši se u inostranstvu kao izdavač najbogatije biblioteke slovenskih prevoda na svetu, 'L` Age d` homme' je unazad deset godina objavio više od 40 knjiga na francuskom jeziku o savremenim srpskih i jugoslovenskim pitanjima. Sa katalogom od trista naslova, 'Laž Dom' (u prevodu 'Doba čoveka') ujedno je jedan od najistaknutijih izdavača uopšte na francuskom govornom području. Od nedavno počeo je da objavljuje i knjige na srpskom i ruskom jeziku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a od pre dva dana u Knez Mihailovoj br.40 svečano je otvorio međunarodnu knjižaru 'Naš dom' s ciljem da uspostavi kulturni most između Istoka i Zapada. U njegova nova izdanja spadaju: 'Nova istorija srpskog naroda', Dušana T. Batakovića, 'Šaka soli', Mire Stupice, 'Ko je ubio Isusa', Žaka Paternoa, 'Knjiga o Milutinu', Danka Popovića, 'Krvavi snegovi', Milene Noković, 'Kosovo, ikona srpstva', Radivoja Popovića, 'Ponor' i 'Saslušavanje', Vladimira Volkova, 'Prva supruga', Fransoaz Šandernagor, 'Krv petroleja Bosna', Pjer Mari Galoa, 'Velika prekretnica', Aleksandra Zinovljeva... A počelo je sa prevodom sabranih dela Miloša Crnjanskog uz zadršku (pitanje) Dobrice Ćosića: 'A hoće li to neko čitati'. Odgovor uvaženog Vladimira Dimitrijevića glasio je: 'Ako se meni to sviđa, dovoljno je'.
Takav stav, da što naumi to i uradi, i to ne prekosutra, odveo je dvadesetogodišnjeg Vladimira Dimitirejevića 1954. godine u inostranstvo, gde se probio zahvaljujući predanosti, ali i cincarskom osećaju za vrednosti. Danas, za njega, njegovi pisci kažu da ne znaju koliko puta je obišao zamaljsku kuglu, da pročita gotovo sve bitno što se širom sveta objavi, da zna da se velika literatura (dokaz je hispoano-američka) rađa u dramatičnim vremenima, a ona su sada ovde, da je ma koliko u načelu važio za škrticu (u francima), izdašan kad prijateljima u tuđini treba pomoći… Ukratko, svi o njemu govore kao o ambasadoru srpske kulture, zbog čega mu je i dodeljena 'Vukova nagrada' (jednoglasnom odlukom žirija, što je retkost !). Na svečanosti u velikoj sali 'Kolarca', povodom promocije 'Našeg doma' na kojoj su se reči podrške i prijateljskog uvažavanja čule od Ognjena Lakićevića, Mire Stupice, Mome Kapora, Dejana Medakovića, Vasilija Krestića i Dobrice Ćosića a potom i novinaru vašeg lista, na koktelu dok su mu Beograđani prilazili da čestitaju, Vladimir Dimitirijević je vidno uzbuđen govorio o svojim osećanjima ovde i sada. O gazda Mladenovoj meri
Moj 'dvojnik' (a svaki čovek ga ima, i to nije samo borba dobra i zla) stvoren je psihološki i etički i čuo je sve što se govori o meni, sve te hvale, ali ja sam mu rekao 'ne veruj sve'. Ja znam da računam, znam neku osnovnu strategiju, ali ono što radim je nešto što je bilo usađeno u meni davno pre nego što sam se rodio. Ovih dana izašla je u francuskom prevodu knjiga koja krije taj svet koji je mene čuvao dok sam bio mali, to je 'Gazda Mladen', Borislava Stankovića. Ja znam taj svet i znam njegovu meru. O knjizi kao unutrašnjoj nezasićenosti
Deset godina sam pripremao svoj unutrašnji život, učio jezik i ulazio u tu za mene novu civilizaciju. A pošto za mene knjiga nije samo znanje i strast, nego unutrašnja nezasićenost, hteo sam da budem bolji i da znam više i uradim ono zbog čega me je otac poslao u tuđinu.
O zanatu koji znači sve
Moji prijatelji i saradnici znaju da ja mogu da radim bilo šta. Mogu da čistim svoje knjižare u Lozani, Parizu i Ženevi, da naplaćujem za kasom, da pravim pakete... Jedina mi je želja bila da budem u svom zanatu dobar i nepokolebljiv, kao što su bili i moji preci, i da se time suprotstavim i okupacijama i teroru i zločinu. Da se vidi tačno šta oni rade i šta ne sme da se radi... O Evropi kao hrišćanskoj celini
Moje životne postavke su vrlo vrlo jednostavne. Ja sam hrišćanin, pravoslavni. To je moja suština. To je u svemu što radim. I noga i fudbal i izdavaštvo. Naprosto vodi me Gospod Bog... I odjedared kao da upadam u ambis koji nije ponor mraka, već smisao koji nalazim u književnostima. Želim da se neko ko nije dotle bio u situaciji, bar jednom u životu nađe pred tim smislom i sebi kaže: ovo je bio Euripid, a ovo je bio Crnjanski. Hoću da prevedemo Bulgakova, Fjodorova, Ber- đajeva…, i da se od hrišćanske Evrope napravi celina. Da kad prođem kroz Francusku i Italiju osetim da su one zajedno rasle. O slovenskoj kolekciji kao ravnoteži
Reč može da laže. Sluh može da ne čuje ono što neće da čuje. Ali ukus, ukus majke, ukus zemlje moje, to ne može da slaže. Imao sam sreće, imao sam put, i zato sam ovo počeo da radim. Moja slovenska kolekcija imaće hiljade naslova. Tek tada će se napraviti prava ravnoteža između onoga što smo mi i onoga što imaju oni. O ljudima iznutra
Osećam, da sam u pravu. S njima (na Zapadu) mogu ravnopravo na govorim. Jer oni znaju da ja znam... I kad sam s klošarima na Trgu Sen Siplis, gde mi je knjižara, i u štamparijama, stalno gledam ljude iznutra. Jedini način da se ljudi vaspitaju jeste da rade ono što vole, čemu se mogu iskreno posvetiti… Čitam Poslanicu Svetog Pavla i shvatam da će svaka nacija morati da odgovori šta je uradila i kakva jeste. Tada će biti sve jasno i tada će moja Srbija imati jednog svedoka, a to bih voleo da budem ja. Milena Marjanović
.jpg)
