Izvor: Blic, 03.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrštaju mene i Strindberga
Naš poznati reditelj Jagoš Marković nedavno se vratio iz Stokholma gde je potpisao ugovor sa švedskim Kraljevskim pozorištem „Dramaten" u kojem će režirati komad Augusta Strindberga „Kraljica Kristina". Predstava se radi u čast velikog jubileja - 150. godišnjice ovog pozorišta u kome su stvarali Strindberg, Bergman, Greta Garbo... Premijera je u januaru 2008, glavnu ulogu će igrati, kaže reditelj Marković za „Blic", „divna glumica Elin Klinge, a njenu majku tumačiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << legendarna Bergmanova glumica Bibi Anderson."
Govoreći o tome kako je sve počelo, Marković kaže:
„Naša 'Gospođa ministarka’ je gostovala u 'Dramatenu’ tri noći zaredom. Kako smo prošli, znamo, neukusno je da ja pričam o tim ovacijama i uspesima. Potom su ljudi iz 'Dramatena’ došli u Beograd i u JDP-u gledali Držićev 'Skup’ u mojoj režiji. I, eto, pozvali su me da režiram 'Kristinu’ za njihov jubilej. Spiritus movens čitave stvari je i Vesna Stanišić. Sad kad sam bio, stvarno lep podatak, upoznao sam ansambl, razgovarao s njima. Pitaju me šta sam novo radio. Pričam im za 'Tikvu’ u Narodnom. Aaa, zavikaše oni, pa mi se sećamo Živka’s doter (Živkine ćerke koju je tumačila Olga Odanović, prim.n.). Otvoreno traže taj moj Balkan, ono što ja zovem Mediteran i višak hormona, testosterona, i da ne nabrajam. Oni to traže. Ukrštaju mene i Strindberga. Ukrstićemo se. Ulagaču bog pomaže."
Kako ste (intimno) doživeli taj poziv?
- Da je to došlo kad mi je bilo 25, 26, 29 ja bih flipnuo. Svi znaju moje uspehe i moje neuspehe, nagrade, uspone, količinu aklamacija. Ako se nečija sujeta imala najesti, to je moja. Tako da je to (sada) došlo u jednom trenutku mog života, a nije uvek bilo tako, kada mene ponovo samo zanima teatar. Voleo bih da to radim kao što sam radio 'Kate Kapuralicu’ u Somboru, 'Tikvu’ u Narodnom... Prosto, da se dogodi teatar. Kao student čitao sam o Strindbergu onoliko, o njegovom pozorištu, nisam se vadio iz biblioteke i kinoteke, kao što i treba da radi student. Moj san je bio da režiram u „Dramatenu"; ma, ne mogu čak ni to da kažem jer nisam smeo konkretno ni da pomišljam na tako nešto. Uopšte otići tamo, znači otići u neko svetilište.
nKako izgleda kada se u zrelim godinama stane na tron svetilišta iz svoje mladosti?
- Ne doživljavam to samo kao svoj uspeh, već i kao uspeh beogradskog pozorišnog miljea. Iza svega je veliki rad. Dakle, tekst pod mišku, pa deset sati svaku noć iščitavaj, a deset sati danju radi na tome. Ne treba tu da se dogodi tek jubilej ili moj uspeh. Treba da se dogodi teatar, dobra predstava. Mora se dati komad jetre, kao i uvek; mora postojati lični razlog, a moj lični razlog je lik kraljice Kristine. Ne može vam biti prvostepeni motiv rad u „Dramatenu", to vam je kao da su vam moć, pare, uspeh razlog za nešto.
Čime vas je privukla Kristina?
- Kraljica Kristina je impresivna istorijska ličnost, mada su mi rekli da ne žele istorijsku dramu. Ako ćemo pravo, Strindberg je nije tako ni napisao. On je to pisao za svoju ženu, pa se lepo vidi kad je ljut na nju on nagrdi Kristinu, a kad ga obuzme ljubav, onda je podigne. Pri tom, ta drama nije tako dobro skrojena poput drugih njegovih komada, da jeste, bila bi igrana. Al’ ne mari, Kristina je i u drami i u životu i u istoriji uradila kolosalnu stvar. Ona je u nekim godinama abdicirala, odrekla se svih funkcija, ogromnih privilegija da bi bila ono što jeste, da bi bila slobodna. Ono što ja želim da pošaljem iz one divne zgrade preko onog čarobnog plavog ledenog mora je upravo to - ta persona, ne mogu za novine da kažem mudašica, lepo kaže: ćao, abdiciraću, hoću da budem ljudsko biće. Ja to vidim kao hepiend.
Mislite, hepiend je vratiti se sebi po ma koju cenu?
- Njeno je stradanje ogromno na svaki način i kao žene i kao čoveka i kao vladara. Nju je, naravno, ljubav potakla da to uradi. Ona je to uradila i zbog njega.
Ko je on?
- Klas Tot, vojvoda...Ma, neko smeće s dvora, ali plemenite krvi. Naravno, u trenutku kad je video da ona više nije kraljica, šutnuo ju je. Ima, između ostalih, njena divna rečenica: „Gola sam, gola sam, obucite me". Naravno da se ne misli na telo bez odeće. Obrnuo se i narod protiv nje. Ogromnu je cenu platila. Ali, vratiti se sebi jeste hepiend.
