Izvor: Blic, 16.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhvatili ste korak sa Evropom
Uhvatili ste korak sa Evropom
Kao diplomata Republike Slovačke u Jugoslaviji, svedok ovdašnjih zbivanja, tokom druge polovine 90-ih godina, dr Miroslav Mojžita, na nagovor svojih sunarodnika, preneo je na papir svoja zapažanja o jednom od najmračnijih perioda naše savremene istorije, u knjizi 'Beograd, beleške 1995-2001', upravo objavljenoj i na srpskom jeziku (IK 'Clio').
Danas generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Slovačke, gospodin Mojžita je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvi strani ambasador kome je nova, demokratska vlast u Beogradu dodelila najviše jugoslovensko odlikovanje, u znak priznanja za rezultate njegove misije. Ne bi trebalo zaboraviti da je upravo on omogućio da Srbija, 1999. godine, ima struju, ali i mnogo više. Ambasador Mojžita je bio u Beogradu kada je stvarana nova politička klima u Srbiji propraćena i takozvanom Zajednicom za promene, prema Bratislavskom procesu, blagorodnom mešavinom politike, nauke i javne misli, kao temeljom za promene, nastale u septembru i oktobru 2000. godine.
- Od mene nećete čuti dobar srpski jezik, zbog toga što sam ga malo zaboravio. Razlog tome je što imam jako dobrog prijatelja u Bratislavi, Srbina, pravog Srbina, koji se zove Miroslav Kopečni, i on me je naterao da svakodnevno sa njim pričam na slovačkom jeziku. On je toliko naučio taj slovački jezik, da je preveo moju knjigu na srpski, čim je izašla. Dugo sam oklevao da li ona uopšte treba da izađe u Srbiji. Oklevao sam čak i da je napišem na slovačkom, jer sam diplomata od karijere koju nameravam da nastavim, a ako počnu diplomate da pišu knjige – uvek je to vrlo opasna stvar - reči su koje je gospodin Mojžita izgovorio pred svojim prijateljima u Slovačkoj ambasadi, na promociji knjige. Iz kakvih ličnih pobuda je nastao ovaj rukopis?
- Moj cilj je bio da slovački čitaoci shvate da je demonizacija ovog naroda bila velika nepravda, a da ako je i bilo nešto loše, uvek su bili krivi pojedinci.
Šta je u vašem sećanju najdominantnije iz tog perioda?
- Vidi se to, naravno, i u knjizi. Namera mi je bila da što više objasnim dramatične trenutke, kao što su: početak krize na Kosovu, koja je počela Drenicom, protestne šetnje u Beogradu, naravno, bombardovanje, zatim sve one događaje oko pripreme izbora u 2000. godini, i to i jeste bilo najzanimljivije za čitaoce. Kada čovek dolazi iz srednje Evrope, koja je pomalo i dosadna, izuzev malih političkih trikova, i kada se nađe u području gde zatiče tragiku i nesreću, svakako počne više da obraća pažnju na konkretnog čoveka i na njegov karakter. Možda upravo zbog takvih okolnosti, nikada u životu nisam sreo toliko karakternih ljudi kao ovde. I nikada nisam stekao toliko prijatelja kao ovde. Mada, imao sam dobar start, jer sam se i pre boravka u Jugoslaviji družio sa vojvođanskim Slovacima. Sa njima sam i studirao u Bratislavi, početkom 70-ih godina, tako da sam bio upoznat sa time kakav narod ovde živi. Slovaci su mi i sami stvarno mnogo pomogli da shvatim situaciju u ovoj zemlji. Znao sam da kažem kolegama ambasadorima da u mojoj ambasadi ima pet ljudi plus 60 hiljada. Čime biste to ilustrovali?
- Na primer, u jednom razgovoru sa gospodinom Koštunicom, dve nedelje pre izbora za predsednika, kada je on, naravno, bio dosta siguran da će pobediti, rekao mi je, međutim, nešto što mi je zvučalo malo virtuelno. Kazao mi je: 'Ja to vidim u očima ovih ljudi.' Na to sam mu pružio egzaktniji dokaz da će tako biti. Rekoh mu: 'Svakodnevno mi u Ambasadu dolazi negde oko pedeset Slovaka, da uzmu vizu. Napravili smo anketu, pitajući ih za koga će glasati. Na osnovu tih odgovora, sigurno ćete pobediti kod Slovaka.' Pratite li današnju političku situaciju u Srbiji i Crnoj Gori? Kakav je vaš komentar?
- Moja je želja da se ova grupa koja je pobedila u 2000. godini ujedini za te ciljeve koji su sada apsolutno jasni, a to je Evropa, Evropska unija... O tome nema šta više da se priča. Naznake boljeg razumevanja između Srbije i međunarodnih snaga nastupile su dolaskom demokratske vlasti i nakon događaja u Preševskoj dolini oko kojih je postignut sporazum, što do tada nije bio slučaj. Na prvom mestu, međutim, mora da se shvati važnost domaće uloge, da najpre sami sebi kažemo - ovako može, ovako ne, znači da se odrede parametri ponašanja. Lj. Jelisavac
