Izvor: Blic, 18.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udrite me muzikom, to ne boli
Udrite me muzikom, to ne boli
Svedok istorije' jamajčanske muzike i jedna od najvećih živih rege zvezda, Denis Alkapone, održao je nezaboravni koncert na Petrovaradinu u oviru nedavno završenog Exit festivala. Eksluzivno za 'Blic' ispričao je svoj rege 'life story' našem saradniku Andreju Grubačiću, koji pod imenom Professor Skank vodi emisiju 'Reggae Power FM' koju svakog utorka od 22 do 24 sata emituje Treći Program Studio B (94,9 Mhz).
Da počnemo od vaših >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'ska godina'...
- Ako se ne varam, bila je to 1967 godina kada sam se pridružio sound system-u 'El Paso', kao ska muzičar. To je bio početak moje muzičke karijere, koji stoji u znaku uticaja umetnika poput Derika Morgana, Erika Montija Morisa, Princa Bastera. Tu su, dakako, bili i 'Sound systems' čiji sam rad pratio, poput 'Sir Coxone Downbeat', 'Tom the Great Sebastian', i drugi. Znate, čar ska muzike krije se u činjenici da je to bila, praktično, prva genuina popularna muzička forma na Jamajci. Pre nje svi su slušali, i svirali, buggie i drugu muziku koju smo donosili iz Amerike. Jazz. Ska era označavala je početak jamajčanskog muzičkog trijumfa. Neki istoričari rege muzike skloni su da početak ska muzike dovode u vezu sa proglašenjem nezavisnosti Jamajke, 1962?
- Da, ali mislim da greše. Sasvim sam siguran da je ska nastao ranije. Muzičari poput Lorel Etkina ili Džeki Kolinsa su prodavali velike tiraže nekoliko godina pre sticanja nezavisnosti. Ali to vreme je bilo zaista fenomenalno.Ta atmosfera. Vreme vina i ruža. U kakvom sećanju vam je ostao rad sa Kit Hadsonom?
- To je bio najlepši period moje karijere. Već tada sam bio slavan na Jamajci ali nisam još imao snimljen materijal iza sebe. Kit Hadson me je odveo u Dynamics studio, i sa njim sam snimio svoju prvu pesmu 'Macka Version'. Zatim su usledili hitovi poput 'Spanish Amigo', 'Shades of Hudson', 'Sky is the Limit' ... Tada sam postao i Denis Alkapone, nisam bio više Denis Smit ( smeh). Bili smo u bioskopu i gledali nekakav film o Al Kaponeu. Posle filma, prijatelji su počeli da me zovu Al Kapone. Kada sam otišao kod Koksona, u Studio One, rekao sam da želim da to bude moje umetničko ime.
Da li se slažete da su Studio One godine najplodnije godine ranog regea?
- Svakako. Onda je došao ruts rege (roots reggae). Naša sledeća tema: ruts rok rege i rođenje novog žanra, toasting stila, koji ste stvorili vi i Ju-Roj, a koji je, docnije, imao presudan oblikovni uticaj na stvaranje DJ stila i hip-hopa.
- Pre nego što smo se Ju-Roj i ja uključili u DJ–toasting scenu, tu je, pre nas, bio King Stič koji je objavljivao veoma uspešne ploče, koje su bile zasnovane na Studio One ili Tresure Isle rocksteady ritmovima, poput 'Fire Corner', na primer. Tada su producenti, Djuk Rid pre svih, shvatili da se na DJ pevanju preko ritmova može napraviti dobar posao. Onda je Ju-Roj otišao kod Rida i snimio 'Wake up and Tell the People', 'This Station Rules the Nation'….Jamajka se probudila u novoj eri, DJ eri, i DJ su osvojili industriju. Ploče su se prodavale kao hleb. Pevači su, bez preterivanja, ostali bez posla! Bila je to revolucija. Kako je Ju-Roj bio u Ridovom timu, Keith Hudson je pozvao mene da snimam za njega, i nas dvojica smo postali najznačajniji toasteri na Jamajci. Tada ste otišli sa Marlijem u London...
- Da, to je bila moja prva turneja…Ili ne, bio sam pre toga sa Borisom Gardinerom i budućim Wailersima negde…U svakom slučaju, 1974. sam otišao u London sa Denisom Braunom i mladim, tada nepoznatim, Slaj Danbarom. Londonski menadžer je izabrao mene i Denisa, zajedno sa Dezmondom Dekerom, da nastupamo zajedno u čuvenom 'Empire Ballroom' klubu. Bob Marli je došao na šou. Tada još uvek nije bio završio svoj prvi album 'Catch a Fire'. Ja sam ga predstavio publici i pozvao na scenu. Bio je neverovatan. Zaista je bio jedinstven muzičar.
Bob Marli nije bio običan čovek. On je bio čovek kojeg je vodila božanska inspiracija. Reči i pesme koje je napisao Marli su i danas inspiracija koja napaja rege kulturu i muziku. Ove godine obeležavamo 20 godina od smrti Boba Marlija. Rege kultura je internacionalni fenomen...
- Reggae Power Movement iz Srbije. Samo ću vam toliko reći. Čuli ste koliko sam puta spomenuo 'Reggae Power' na koncertu sinoć? To je velika čast. Jamajka je mala, toliko mala na mapi. Ja sam danas veoma ponosan čovek. Svuda gde odem osećam taj neverovatni feedback. Rege, ponovimo to, nije samo muzika ljubavi i mira. To je narodna muzika, muzika ljudi koji pate; koji su siromašni , obespravljeni. Ljudi koji sviraju rege su ljudi koji znaju šta je patnja i koji saosećaju sa njom. Zbog toga je rege moćan, zbog toga on može prodreti u svaki deo, svaki ćošak sveta. Presrećan sam zbog toga što sam u Srbiji, i što je koncert prošao onako kako je prošao. Pozitivne vibracije su bile dirljive. To je velika nagrada. Šta danas, u vreme opšte komercijalizacije svega i svačega, za vas znači rege?
- Morate da shvatite šta rege znači za Jamajku. Kada smo počinjali sa regeom, nismo ni razmišljali o novcu ili biznisu. Sve je bilo u vibracijama, u zadovoljstvu, ljubavi prema muzici. Tako je i danas! Rege za nas nije biznis, to je nešto što se na Jamajci nasledi zajedno sa majčinim mlekom! Kakva je budućnost regea?
- Budućnost regea, onakva kakvu je ja vidim, je veoma svetla. Veliki sam optimist. Postoji jedna struja u dancehallu, koju predstavljaju Lućiano i Toni Rebl. Obratite pažnju na njih. To je pravi rege. Postoji jedan Bog, jedna nacija, jedna rasa. Jedna ljubav. To je ono za šta se Raste bore. U pitanju je moć regea kao muzike koja ujedinje?
- Apsolutno. Bob Marli je rekao: 'Hit me with a music because it feels no pain'! Veliki pozdrav za sve ljude dobre volje u Srbiji. Videćemo se uskoro. Andrej Grubačić
