Izvor: Vostok.rs, 29.Apr.2014, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UN: humanitarna bespomoćnost
29.04.2014. -
Najbogatije zemlje sveta uporno odbijaju da pomognu državama čije se stanovništvo nalazi na ivici smrti od gladi. Najnovije cifre UN o nedovoljnom finansiranju hitne humanitarne pomoći svedoče – zemlje-donatori nerado daju novac i za hitnu pomoć. Čak i ako ih za to mole UN.
Najnoviji primeri. Početkom marta su humanitarne agencije UN preklinjale „donatore“ da hitno uplate iznose u fondove za pomoć Centralnoafričkoj republici (CAR) i Južnom Sudanu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Upozoravale su – razmere nesreća u ovim zemljama stalno rastu. Međutim, ovi apeli nisu ostavili snažan utisak na donatore. Od 552 miliona dolara za CAR je dobijeno manje od jedne šestine, od 1,27 milijarde za Sudan – oko jedne petine.
A već u aprilu Južni Sudan za hitne potrebe nije dobio 887 miliona dolara, ili oko 70 procenata plana za prvo polugodište. Nekoliko organizacija UN je bilo primorano da izjavi da uz tako oskudna finansijska sredstva ne mogu da izađu na kraj s humanitarnom krizom u Južnom Sudanu. Situaciju je u intervjuu za sudanski Radio Tamazuj precizirao koordinator za humanitarna pitanja UN za Južni Sudan Tobi Lanzer (TobyLanzer): „Ako novac od donatora ne stigne odmah, nećemo moći da zadovoljimo ni najnasušnije potrebe ljudi i da ih spasimo od smrti od gladi, a takođe nećemo moći da sprečimo katastrofalno pogoršanje u snabdevanju namirnicima miliona ljudi, već ove godine.“*
Stvari ne stoje bolje ni u zemljama u kojima su se nedavno sprovodile ili se sad sprovode skupe operacije u kojima učestvuju vojni kontingenti iz bogatih zemalja. Evo referata Centralnog fonda za reagovanje na vanredne situacije UN Central Emergency Response Fund (CERF). Mali, gde je prošle godine ratovala Francuska, dobio je manje od 50% od zatraženih sredstava, a ne računajući namirnice – samo 42%. Isto toliko procenata od obećanih 700 miliona dolara dobio je i Jemen. Ovde su uz pomoć SAD 19. aprila ubijena... 63 terorista Al Kaide, ali koliko hiljada građana ove zemlje će u redove ekstremista dovesti glad i očaj?
Čudno, ali novac se ne daje ni savezniku, s čije teritorije se ubijaju teroristi u Jemenu, Somaliji i drugim zemljama u blizini Afričkog Roga. Za strateški punkt u Džibutiju veći deo BDP obezbeđuju sredstva od iznajmljivanja zemlje za vojne baze SAD, Francuske, Nemačke, Italije, Španije, pa čak i Japana. Ovo nije dovoljno, i UN za Džibuti moli novac i hranu. I ove godine po podacima CERF, ne računajući namirnice zemlja je dobila... 14% obećanih sredstava.
Ako se tako postupa sa saveznicima, šta onda da očekuju neprijatelji? 23. aprila iz Ženeve je stigla još jedna vest. Rukovodioci pet humanitarnih ustanova UN su izjavili da je od 6,5 milijardi dolara, koji su zatraženi još krajem prošle godine kao hitna humanitarna pomoć za Siriju dobijeno svega 1,2 milijarde.
Rastu bujice izbeglica iz Sirije u susedne zemlje – Egipat, Irak i Tursku. Egipat, u kojem se prošle godine nalazilo 130 hiljada sirijskih izbeglica, dobio je za njihovo izdržavanje manje od polovine od obećanih 66 mil. dolara. Iraku, u kojem se nalazi 205 hiljada, a prognozira se da će ove godine biti 150 hiljada izbeglica, umesto 311 miliona dolara dato je 150 miliona. Turska je s pola miliona izbeglica od 372 miliona dolara dobila 137 i bila je prinuđena da za pomoć izbeglicama izdvoji preko 1 milijarde dolara sopstvenih sredstava. A ove godine se tamo očekuje milion izbeglica.
Ako nema novca za pomoć, da li treba produbljivati situaciju u Siriji? U borbi protiv režima neke zemlje su spremne da povećaju patnje nevinih ljudi. Tako su se ovih dana SAD ponovo vratile planu koji je još prošle godine predložio Dejvid Petreus (David Petraeus).On predviđa da se sirijska opozicija snabde modernim naoružanjem i da se nebo iznad zemlje zatvori za avijaciju vladine vojske. Jasno je da će jedini rezultat biti odugovlačenje konflikta, povećanje broja izbeglica i širenje humanitarne katastrofe.
Takođe, čuvanje pozicija biznisa koji zarađuje, kako na samim konfliktima, tako i na borbi s njihovim posledicama. Možda je upravo u tome suština problema „beskonačnih ratova“ i humanitarne bespomoćnosti.
Vadim Fersovič,
Izvor: Glas Rusije, foto: East News/Evelyn Hockstein/CARE/Polaris
