Izvor: Politika, 26.Okt.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U telefonskom krugu
Čak i ako ih je u selu samo nekoliko, oni ne žele ni zimi da idu od svoje kuće
Talas hladnoće koji je početkom 2012. zahvatio Srbiju i okolne zemlje najbolje je pokazao koliki je uticaj vremenskih prilika na zdravlje ljudi. Ekstremno hladno vreme praćeno obilnim snegom odnelo je samo u našoj zemlji 23 žrtve. Tokom ovog perioda mnogi su ostali odsečeni od glavnih puteva tako da je njihovo snabdevanje osnovnim životnim namirnicama bilo ugroženo. Bio im je i onemogućen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pristup lekaru, što je i prouzrokovalo najveći broj žrtava. Mogućnost pristupa stanovništva zdravstvenim uslugama u Srbiji nije uvek na zadovoljavajućem nivou. Svako sedmo domaćinstvo kod nas je udaljeno od najbliže ambulante više od četiri kilometra, a svako treće od najbližeg doma zdravlja. Kod siromašne populacije pristup zdravstvenim službama je još slabiji. Prema nekim istraživanjima, većina siromašnih nemaju izabranog lekara dok je kod ostatka populacije taj procenat duplo veći.
Mogućnost pristupa zdravstvenim službama veoma se razlikuje i među pojedinim regionima Srbije. Ruralni krajevi u proseku imaju slabiji pristup zdravstvenim ustanovama, a upravo u tim područjima najveći je procenat siromašnog stanovništva. U ruralnim brdovitim područjima srazmerno je najviše starijeg stanovništva. U tim uslovima zdravstveni problemi mogu imati teže posledice. Pored ovog biološkog imamo i socijalni aspekt problema: socijalne mreže starijih osoba su i inače slabije, a pogotovo su slabe u zabačenim planinskim predelima gde često nema ko da im pomogne: prvi komšija je udaljen nekoliko stotina metara ili nekoliko kilometara.
Mi u Crvenom krstu nastojimo da motivišemo ove starije ljude da jedni drugima pomažu. I da naizgled sitnim promenama poboljšaju svoj položaj. Jedna od takvih mera može da bude stvaranje ,,telefonskog kruga”: da svakog dana prva osoba telefonom pozove drugu, druga treću, treća četvrtu, i sve tako do desete ili petnaeste... Time se među njima razvija solidarnost i međusobna briga. Organizacije Crvenog krsta u Kragujevcu i Pančevu su počele da sprovode ovaj model koji malo košta a njegovim učesnicima puno znači.
Nastojimo i da u svakom selu bude po jedan volonter Crvenog krsta, po mogućstvu mlađa osoba. Dobar primer za to je opština Negotin, gde volonteri iz sela obaveštavaju opštinsku organizaciju Crvenog krsta ili centar za socijalni rad šta starijima treba.
Međutim, u mnogim selima i zaseocima mlađih i nema. U selu Gornji Dubič kod Trstenika usredsredili smo se na grupu starijih osoba koje su nam objašnjavale šta im sve nedostaje: autobuski prevoz, prodavnica u kojoj bi kupovali hleb, voda za piće. I u letnjem periodu oni kupe hleb za nekoliko dana ili čak nedelja pa ga stave u zamrzivač. Takođe upozoravaju: uvek uz sebe moraju da imaju šibicu, jer kako da po snegu zbog toga idu do komšije. Ako padnu, a skloni su tome, hitna pomoć do njih ne može da dođe. Hiljade ljudi u takvim uslovima žive.
čak ako ih je u selu samo nekoliko, oni ne žele ni u zimskim uslovima da idu od svoje kuće, pa i kad im je obezbeđen privremeni smeštaj, neće pristati na to. Imamo jedan film o tome kako volonteri Crvenog krsta pokušavaju da izvuku jednu stariju ženu iz njene kuće, jer nije bilo uslova da na planini provede zimu. Jedva su u tome uspeli, ali ona se posle vratila. Stariji obično imaju neke životinje uz sebe pa kažu da ne mogu da ih ostave.
A stariji i njihova deca? Mnogi su skloni da optuže mlađe koji žive negde u gradu da ne brinu o usamljenim roditeljima, a ta briga je njihova zakonska obaveza. u mnogim slučajevima deca i ne mogu dnevno da brinu o starim roditeljima jer su suviše daleko jedni od drugih. Malo je verovatno i da deca koja žive u gradovima mogu baš svakog vikenda da dođu kod roditelja, a pogotovo zimi. Ovome treba dodati i mentalitet naših starijih koji ne žele da opterete svoju decu jer i ona u gradovima teško žive. Roditelji se čak trude da im pomažu, pripremajući za njih zimnicu…
Problem zaštite starijih u teškim vremenskim uslovima nije, naravno, samo naš. U novembru Američko gerontološko društvo održaće sastanak posebno namenjen starijima u kriznim i vanrednim situacijama i u ekstremnim vremenskim uslovima. U vreme uragana, poplava, zemljotresa, požara i hladnoće posebno je delikatna pozicija starijih usamljenih osoba.
Mi bismo mogli u te svrhe više da koristimo televiziju kao medij, jer ljudi i u zabačenim selima gledaju TV i trebalo bi to iskoristiti da bi oni koji žive sami u teškim vremenskim uslovima znali kako da se ponašaju i šta da preduzimaju.
Psiholog, saradnik u Crvenom krstu Srbije
Nataša Todorović
objavljeno: 27.10.2012.
