Izvor: Blic, 19.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U teatru je najteže biti klovn
U teatru je najteže biti klovn
U predstavi Ž.P.B. Molijera 'Gospodin plemić', koja će premijerno biti izvedena početkom marta u 'Ateljeu 212', Gorica Popović igra glavnu žensku ulogu, to jest suprugu Gospodina plemića, koga igra Petar Kralj. 'Po mom mišljenu ta predstava će biti prava ateljeovska, jer je najpre reč o izvrsom komadu, koji je mislim samo jedan put igran kod nas, zatim, predstavu režira Ljubomir Muci Draškić, a naslovna uloga kao da je pisana za Petra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kralja. Ako tome dodam da u predstavi igraju i Ateljeove zvezde, poput Tanje Bošković, Aljoše Vučkovića, nas dvoje i još nekoliko starijih, ali i niz mladih izvrsnih glumaca, poput Nebojše Cileta Ilića, onda je jasno zašto verujem u uspeh ove predstave. Šta mislite o primedbi da je reč o još jednoj predstavi Ateljea lakšeg repertoarskog kruga?
- Mi vrlo često razgovaramo o repertoaru pozorišta i čujem mnoge primedbe. Neki su nezadovolljni jer žele da igraju više, drugi su nezadovoljni komadima koji se nalaze na repertoaru... Ima raznih mišljenja i ja stoga pokušavam da sagledam šta je to što naše dramaturško odeljenje i naš upavnik hoće da 'isteraju' ovakvim izborom predstava. Meni se čini da je naš repertora različit i da ovi gore, koje mi zovemo Dedinje, znaju šta rade. Šta kažete na povremeno povezivanje imena Ateljea sa bulevarskim pozorištem?
- Ova vrsta pozorišta, odnosno ova naša predstava nije bulevar, ali jeste komedija. Koja je najteža vrsta pozorišta. Naš profesor Bajčetić je govorio da je najteže biti klovn. Za mene, zadatak pozoršta - pored onoga da publiku treba nečemu i naučiti - jeste da zabavi. Manje verujem u onaj moralizatorski zadatak pozorišta, a više u nešto što će na kraju krajeva i da zabavi. Ako ćemo pravo, Atelje je i postao ono što jeste sa onim predstavama koje su bile jako posećene i koje su nosile taj ateljeovski duh.
Taj duh svi prisvajaju, i 'ozbiljni' i ovi drugi?
- Kada sam kao mlada glumica došla u Atelje 212, videla sam da u samom pozorištu postoji blagi prezir prema predstavama tipa Radovan Treći, te predstave su zvali šala-komika. I sama pozorišna javnost je na neki način omalovažavala tu vrstu predstava. Međutim, svi vidimo da su te predstave ostavile traga u istoriji našeg pozorišta, i pozorišta uopšte. Najsvežjiji primer je predstava 'Ljubavno pismo' za koju je pozorišna javnost otvoreno tvrdila da je laki komad tipa šala-komika. Ona je međutim na repetoaru oko osam godina i uvek je igramo pred pepunom salom. To je sto posto pogođena predstava, u kojoj se, baš kao u Radovanu, podsmevamo našem mentalitetu i naravima. Ima nečega u toj predstavi, ne umem da objasnim šta, zbog čega je publika voli. Bilo je ovde dosta sličnih predstava, ali ih publika jednostavno nije htela. Ovu hoće. Sa ove probe idete na sledeću; na kojim sve predstavama radite?
- Imam po dve probe dnevno, što je naporno ali nisam mogla da odolim tekstu mladog ruskog pisca Vasilija Sigareva, 'Detektor laži', koji ćemo verovatno igrati pod drugim naslovom. Reč je o izuzetnoj, savremenoj ruskoj crnoj komediji u kojoj igramo Feđa Stojanović, Bojan Žirović i ja. I to radimo za požarevačko pozorište. Naime, Pažarevac namerava da osnuje profesionalno pozorište i mi hoćemo da pomognemo u toj nameri. Imam poziv i iz Kragujevačkog pozorišta da igram Sarku, ali videćemo. Meni lično najdraži je četvrti projekt koji radim sa najviše poleta, jer sam sama autor i teksta, sama režiram i naravno igram, pevam i sve radim sama, jedino me na klaviru prati Aleksandar Grujić. Reč je o jednoj glumici koja se nakon velikog uspeha u Berlinu, tridesetih godina, vraća u Beograd pred onaj rat. Kod mene ona upada u vremensku rupu i dolazi u današnji Beograd. Gde ćete igrati tu predstavu?
- Pokušavamo da otvorimo gornji foaje Ateljea 212 za te neke male kabaretsko, monodramske projekte, da ih tako krstim, koji će biti igrani kontunuirano i trebalo bi da budu različitog karaktera. Trenutno Ljiljana Dragutinović i ja osmišljavamo svoj program, igraće i Pera Kralj, biće još nekih ljudi koji će nastupati u tom prostoru Ateljea 212, koji bi trebalo da radi jedanput sedmično, posle deset uveče. Da li, i u kojoj meri, kada glumac radi na nekoliko stvari istovremeno, neki od projekata trpi?
- Sve svoje poslove radim sa najvećom mogućom koncentracijom i sigurna sam da nijedan od projekata koje radim ne trpi zbog drugog. Moja porodična situacija mi dopušta da po ceo dan provedim u pozorištu, i ne vidim razloga zašto bih sedela kod kuće. Danas, na primer, imam tri probe ali sam mentalno i fizički potpuno spremna za njih. Pored uloga u TV serijama, da li igrate i u novim filmovima koji se snimaju?
- S nestrpljenjem očekujem premijerno prikazivanje filma Srđana Karanovića 'Sjaj u u očima' koji smo letos snimali. To bi mogao da bude jako zanimljiv film sa kojim se Srđan Karanović, posle dugo vremena vratio snimanju. Tokom zime sam snimala i film Dušana Kovačeviča, 'Profesionalac', i mogu da kažem da skoro nisam pročitala tako dobar scenario. Duško je na neverovatan način izašao iz te kancelarije gde se sve dešava i proširio tu priču, eto i ona je ateljeovska, na sjajan način. Željko Jovanović
