Izvor: Politika, 18.Okt.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svom zatvoru pod vedrim nebom
U uzorku od 45 dugogodišnjih beskućnika u Beogradu, 20 odsto je sa visokom i višom stručnom spremom a 27 odsto sa srednjom
Jedna od najgorih noćnih mora je ostati bez krova nad glavom. Kako se snalaze i preživljavaju oni kojima se to već dogodilo? Osim povremenih marketinških kampanja sa ,,socijalnom” tematikom, koje nas emocionalno protresu, savremeno društvo nam na svaki drugi način olakšava da ostanemo hladni i nezainteresovani za tuđu patnju. U centrima za socijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rad u Beogradu trenutno je registrovano oko hiljadu odraslih bez krova nad glavom i, nezvanično se procenjuje, isto toliko dece beskućnika. Međutim, onih bez krova nad glavom ima i više, budući da mnogi nemaju dokumenta i nisu registrovani. Ovi ekonomski zarobljenici u svom zatvoru pod otvorenim nebom, često bez prebijene pare, žive surov život a dan im je ispunjen potragom za hranom i skloništem od nevremena.
U Crvenom krstu Palilule grupa volontera koja se okupila oko akcije „Pojačaj!” pokrenula je kampanju za pomoć beogradskim beskućnicima i organizuje akcije čiji je cilj olakšanje teškog položaja onih koji se doslovno nalaze na socijalnom dnu. Paralelno s akcijama pomoći, sproveli smo istraživanje kako bismo razotkrili ovaj fenomen prekriven velom predrasuda, stereotipa i, verovatno, straha od sopstvene propasti. Uzorak je činilo 45 dugogodišnjih beskućnika. Rezultati istraživanja su iznenađujući: od ljudi koji žive na ulicama Beograda visoku ili višu stručnu spremu ima čak njih 20 odsto, a srednju školu 27 odsto; u proseku su ostali bez krova nad glavom kada su imali oko 41 godinu, na ulici su deset i po godina.
Istraživanje je pokazalo da većinu beskućnika čine muškarci prosečne starosti preko 50 godina. Više od dve trećine ispitanih izjavilo je da spava na ulici, što podrazumeva spavanje pod vedrim nebom i sve vrste neformalnog smeštaja (skvoting, povremeno korišćenje pomoćnih prostorija zgrada, šahtovi, vagoni, tuneli). Veliki problem je isključenost iz svih glavnih društvenih institucija, koja se najbolje ogleda u tome što petina ispitanih ne poseduje lična dokumenta, a polovina nema ni zdravstveno osiguranje. Zbog isključenosti, više od polovine beskućnika nikada nije primilo nikakvu socijalnu pomoć. Više od dve trećine ispitanika navelo je da se suočava s poteškoćama u održavanju lične higijene. Većina kaže da tokom leta i nije problem okupati se jer se kupaju na Adi Ciganliji, u Savi ili Dunavu, ali tokom zime kupanja – nema. Tu je i jedan od stalno gorućih problema: šta ovi ljudi da rade kada dođe zima?
Život na ulici prepun je teškoća, a tokom ekstremnih vremenskih uslova može biti i fatalan. Hipotermija (pad telesne temperature) vodeći je uzrok oboljenja i smrti među beskućnicima. Ova stanja mogu biti veoma opasna jer u daljem životu povećavaju smrtni rizik od drugih bolesti. Mnogi od hroničnih problema s kojima se suočavaju beskućnici, uključujući neadekvatno odevanje, nedovoljnu i lošu ishranu, infekcije, umor, nemogućnost presvlačenja vlažne odeće... dodatno povećavaju rizik od oboljenja. Grad bi trebalo da omogući funkcionalne adekvatne službe kako bi se od smrzavanja i hipotermije zaštitila svaka osoba koja je bez krova nad glavom.
Iako naša zajednica spada među one koje nemaju planski odgovor na nesreće izazvane teškim vremenskim uslovima, moguće je mobilisati snage i naći privremeno rešenje za ljude sa ulice tokom najhladnijih dana.
Evidentno je da neki od problema beskućništva mogu da se reše i nevelikim sredstvima, postojanjem dobre volje nadležnih i primenom postojećih zakona. Na ovaj način beskućnicima bi se znatno olakšala svakodnevna borba za preživljavanje.
UCrvenom krstu Paliluleinicirali smoprikupljanje potpisa građana za peticiju kojom se traži podrška za izgradnju javnih kupatila i obezbeđivanje zimskog skloništa za beskućnike. Peticija nema za cilj kritikovanje postojećih gradskih službi već je to pokušaj da se skrene pažnja na problem koji može biti rešen malim sredstvima. Pomoć beskućnicima u vidu izgradnje javnog kupatila i privremenog zimskog skloništa, naravno, nije savršeno rešenje jer ne može da pruži pomoć svima kojima je potrebna, ali svakako je dobar početak.
Sekretar Crvenog krsta opštine Palilula
Slavica Musić
objavljeno: 19.10.2012.
