Izvor: Vostok.rs, 07.Mar.2013, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U susret izboru novog pape
07.03.2013. -
Na vatikanskim sastancima, koji su počeli 4. marta i zovu se Generalna kongregacija, treba da budu određeni datum za početak konklave i kandidati za novog poglavara 1,2 milijarde katolika u svetu.
Mesto novog pape je i dalje upražnjeno, a kandidati mogu biti sveštenici iz svih delova sveta, iz progresivnog ili tradicinalističkog krila katoličke crkve.
Među glavnim kandidatima za novog papu pominju se italijanski kadrinal Anđelo Skola, koji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zalaže za međuverski dijalog i Austrijanac Kristof Šenborn, bivši učenik Benedikta XVI koji ima progresivne ideje.Kardinal iz Kvebeka Mark Uele, kozervativac sa vezama u Latinskoj Americi, takođe ima velike šanse.
O ovim temama, Jovana Vukotić je razgovara sa gospodinom Adalbertom Rebićem, profesorom biblijskih nauka i predavačem na Katoličkom fakultetu u Zagrebu.
Što se tiče različitih pravaca koji postoje unutar katoličke crkve i mogućeg izbora predstavnika jednog od njih, gospodin Rebić govori:
- Kardinali iz Latinske Amerike su više progresivni, kardinali iz Evrope i SAD su konzervativni. Rekao bih da će budući papa predstavljati sredinu, između ova dva smera.
Po štampi se ovih dana piše da bi katolička crkva najviše volela novog papu koji bi predstavljao svojvrsnu kombinaciju osobina JovanaPavla II i Benedikta XVI.
- To je istina, i ja sam o tome čitao. Veliki deo katolika očekuje nešto između pape Jovana Pavla II i pape Benedikta XVI . No, pape nisu ponovljivi po svome ponašanju, jer svaki je papa čovek za sebe. Naša je želja da taj sledeći papa sa jedne strane objedini u sebi ličnost Jovana Pavla, dakle da bude pastoralni papa, otvoren prema svetu, pa i prema izazovima koji iz sveta dolaze. Ali, sa druge strane da bude i teolog, koji će vernicima umeti da uputi teološki sadržajne poruke.
Koliko je realno bila očekivana ostavka pape Benedikta. Govori se da su se kardinali već odavno spremali za nove izbore....
- Ne bih rekao da su kardinali i ostali očekivali da će papa Benedikt dati ostavku. Istina je da je papa Benedikt u svojoj knjizi, objavljenoj 2010.godine, odgovorio na novinarevo pitanje da li je moguće da papa da ostavku, u kontekstu davanja ostavke svih biskupa posle75.-te godine. Dakle, na to je pitanje papa bio odgovorio, da on razmišlja, kada bi bio u situaciji da mu oslabe fizičke sile, da ga pritisne neka bolest i da ne može učinkovito obavljati svoju službu, da bi u tom slučaju dao ostavku, odnosno da bi šta više trebalo da da ostavku, radi dobra crkve. Dakle, ovakva se odluka mogla očekivati.
Međutim, ipak je, gotovo za sve, to ipak bio kao grom iz vedra neba. Jednostavno, nisu očekivali da bi ovaj papa, donekle još dosta u snazi zaista mogao dati ostavku. Ali, on je razmislio i svesno odlučio da napusti službu.
Među favoritima u Africi su Piter Turskon iz Gane, Robert Sara iz Gvineje i nadbiskup Durana Vilfrid Napije iz Južne Afrike. U Aziji se kao kandidat najviše pominje nadbiskup Manile Luis Antonio Tagle. Da li je crkva zaista spremna za izbor novog pape sa nekog drugog kontinenta, druge rase i boje kože?
- Što se tiče novog pape, i mogućeg izbora crnca ili kardinala iz Azije. Pretpostavljam da je još prerano za crkvu, premda ima dosta dobrih kardinala iz Afrike. Tu najpre mislim na kardinala Arinze, koji je stalno zaposle pri Svetoj stolici- ima izvrsne ideje, otvoren je ka svetu itd.
Ipak, verujem da još nije došlo vreme da bi se kardinali ohrabrili i izabrali jednog crnca, ali je sve moguće. Dakle, moguća su iznenađenja, koja su već u crkvi događala- da se verovalo, gotovo poimenice znalo ko će biti sledeći papa, a onda se pojavi neko koga do tada niko nije ni spominjao.
U Latinskoj Americi, gde živi najveći broj katolika, favorit je brazilski kardinal nadbiskup Sao Paola Odilo Šerer. Sa druge strane stručna javnost ipak očekuje izbor italijanskog kardinala na mesto novog pape...
- Mislim da povodom ovog poslednjeg dobro razmišljate. Naime italijanski kardinali su sada spremni da se slože oko italijanskog kandidata. Stoga jer papa je prvenstveno biskup Rima. Tačnije, on je kao rimski biskup, poglavar rimsko-katoličke crkve. Prema tome je normalno, razumno očekivati da će to biti Italijan. Drugo, Italijani imaju svog kandidata, oko kojeg bi se mogli ostali kardinali složiti. To je na primer kardinal Skola, ili kardinal Ravazi.
Ako me pitate, ne bih bio sretan sa izborom kardinala Bertone, jer ima dosta opozicije među kardinalima. Ali, sve je moguće. Latinska Amerika, nakon Italijana ima najveće šanse.
Pred katoličkom crkvom danas stoje brojni izazovi. Ne samo da se smanjuje broj vernika i sledbenika, već se time smanjuje i broj kvalitetnog stručnog kadra. Sastanci, koji će trajati skoro čitave sedmice, takođe predstavljaju priliku da se utvrde prioritetni ciljevi novog pape.
Kako bi sledeći papa trebalo da odgovori na savremena iskušenja?
- Budućeg papu čekaju veliki izazovi sa strane savremnog sveta. Savremeni svet se jako brzo menja i razvija. Crkva je po svojoj naravi spora, pa i troma. Ako bi sledeći papa bio zatvoren za savremene probleme, ako bi se zatvorio u Vatikan, kao u svoj burg, svoju tvrđavu- to ne bi bilo dobro za katoličku crkvu. Sledeći papa će biti doista izazvan savremenim pogledima na svet (svetonazorima), kojima naravno, kao papa, poglavar katoličke crkve neće smeti popustiti. Ali će morati imati neko mekše pristupanje ovim savremenim problemima.
Naravno, katolička crkva ima, kao i sve druge, uključujući i pravoslavnu i druge istočne hrišćanske crkve- ima svoj temelj u jevanđelju, imaju svoj temelj u božijoj objavi. Oni se kao crkva moraju držati tih osnovnih načela božje objave. Ne može sada poglavar katoličke, niti bilo koje druge pravoslavne crkve, tek tako prihvatiti savremene svetonazore.
Ali, da papa bude otovren, i da će osobito mladim ljudima govoriti njihovim jezikom, da će savremenom svetu znati progovoriti jezikom savremenog sveta- to očekujemo i to će biti spasonosno. Mi još uvek imamo mladih koji su vezani uz crkvu- najpre onih koji dolaze iz katoličkih ili hrišćanskih obitelji.
Vera ne može nestati, može se eventualno smanjiti broj, dakle kvantitet, ali ne i kvalitet. Crkva dakle ostaje bolja.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
