Izvor: Blic, 12.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U pozorištu se uvek kreće od nule
U pozorištu se uvek kreće od nule
Aktuelnost lika koji ja tumačim u ovoj predstavi postoji, ali bih zamolio svakog gledaoca da je potraži za sebe. Tako glasi 'uputstvo' koje je publici dao glumac Irfan Mensur, jedan od aktera najnovije predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta 'Mletački trgovac', Viljema Šekspira, u kojoj igra ulogu Antonija, junaka koji 'pokreće' lavinu događaja.
'Junak koga igram je na neki način bipolna ličnost, on je čak i u to doba, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kraj bel epoka, i raspada kulturne Evrope, gde je reditelj locirao radnju ovog komada, bio autsajder. Kada je o mogućoj aktuelnosti ovog lika reč, on bi i danas takođe bio autsajder i sigurno ne bi mogao pripadati humanoj Evropi', kaže Mensur. Na šta se to tačno odnosi?
- Ova priča govori o sigurnosti i moći. A ja sam Antonija, junaka koga igram, pronašao u velikoj ljubavi prema njegovom prijatelju, Basaniju, pa neka svako odluči ima li u njemu nečeg zabranjenog ili dozvoljenog. 'Tražio' sam ga i u rečenici, koja je njegova lična karta, kada on jednog Jevrejina proglašava hrišćaninom. U tome se sastoji pojašnjenje tog lika. Na takav atak niko nema pravo, niti iko ima pravo da prevodi bilo koga u svoju veru. 'Mletački trgovac' je samim postavljanjem na scenu izazivao velike reakcije. Nekada je, na primer, bilo optužbi za antisemitizam. Šta mislite o utisku da ova verzija 'Trgovca' neće imati sličnih odjeka?
- Više nije trenutak da se bavimo tim temama. Ova predstava nije pravljena da uperi prst, već je cilj da se podsetimo onoga što smo preživeli. Egon Savin je povukao pravi potez, premeštajući radnju ovog komada u Veneciju dvadesetih godina, u vreme i mesto početaka fašizma. Njegov izbor i njegov koncept je bio bavljenje pojedincima, autsajderima, bavljenjem Evropom koja se raspada od svoje moći i od predstava o svojoj moći. Zašto bi neko bio povlašćen zbog toga što u jednom trenutku pripada religiji koja se uvažava. Ne sme niko na bilo koji način uticati na neku jedinku tako da joj, protiv njene volje, bude promenjen život.
Ovom ulogom ste se na neki način 'vratili' u JDP. U kakvom ste ga stanju zatekli posle toliko godina?
- Nisam ja negde bio, pa se vratio. Sve vreme sam koketirao sa ovim pozorištem, ali i sa pozorištem uopšte. Radio sam jednu predstavu za KPGT, pa za CKZD, potom sam radio predstavu za Budvu, za Kruševačko pozorište, režirao i u Beogradu i u unutrašnjosti. Pauzu u matičnoj kući sam napravio donekle u dogovoru sa upravom a jednim delom sticajem okolnosti, jer par projekata koje je trebalo da radimo nismo završili, propadali su pre premijere. Da li je vaš povratak znak da se može očekivati okupljanje 'stare ekipe'?
- Ako je Jugoslovensko dramsko Lane Gutović koji više ne igra ovde, Žarko Laušević koje je negde daleko, ako JDP čine još mnogi glumci koji su tokom ovih godina otišli u neka druga pozorišta, onda se slažem sa tim da će možda početi okupljanje oko JDP-a. Jugoslovensko dramsko pozorište je oduvek okupljalo kvalitet i, ruku na srce, ono je i u velikoj Jugoslaviji bilo jedno od značajnih ako ne i vodeće pozorište. Zašto to ne bi bilo i sada kada je smanjena konkurencija. Zato mislim da ne bi bilo dobro, a počelo je da se šuška, da Jugoslovensko dramsko promeni ime. Nije se čulo do sada da je neko to tražio...
- Nije ali se šuška po Beogradu, po principu - da li će Jugoslovensko dramsko pozorište promeniti ime s obzirom da više nema Jugoslavije. O tome ne bi trebalo ni šuškati zbog svega što se desilo ovde, i svih onih ljudi koji su bili tu. Šta je uslovilo da se poslednjih godinu-dve pojavljuje sve više zanimljivih predstava izvan centra. Da li ste i vi zbog toga radili izvan Beograda?
- Trenutak velike nemaštine je doveo do toga da se velika pozorišta nisu prilagodila velikim projektima, tako da su pozorišta koja nekada nisu bila tako značajna, počela igrati ulogu vodećih, što je, naravno, bilo dobro i za njih i za ostale. Živeti na lovorikama u pozorištu je nemoguće, svakog trenutka se kreće od nule. I zbog toga je dobro što su neka pozorišta, iz Sombora ili Užica, na primer, na neko vreme preuzimala ulogu vodećih. Odnedavno ste u neobičnoj ulozi, vodite kviz 'Ruski rulet'?
- To je nešto potpuno drugo i taj posao sam prihvatio kao zadatak. U pozorištu postoji reditelj koji kaže šta se očekuje od glumca, dok ovde zadatak koji treba obaviti postavlja producent. Tačno se zna šta se mora reći, na koji način, jer je to brend koji se mora čuvati. To su pravila koja se poštuju i samo je dozovoljeno dodati malo ličnog šarma. Da li je tačno da se jedna učesnica kviza povredila?
- Da, povredila se jedna žena koja je, uprkos pravilima koja svaki takmičar potpisuje pre početka, na pauzi snimanja obula cipele sa visokom potpeticom. Ali se nije ozbiljno povredila. Hoćete li sada nadoknaditi ovu pauzu novim predstavama u pozorištu?
- Ne, imam neke ponude da režiram, ali ja režiram na drugi način od profesionalnih reditelja, jer pravim neko svoje pozorište i taj proces dugo traje. Već sedam godina redovno se bavim jedino advertajzingom i pisanjem tekstova za rok muzičare čija imena neću, naravno, otkriti. Rokenrol je moja velika ljubav i jedino što mi je žao u životu jeste što se nisam bavio rok muzikom. Mislim da bih bio dobar lider rok gupe. Željko Jovanović
