Izvor: Blic, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za svojim domom
Sledeći svoj talenat, junak koga igram nije pitao za cenu, rekao je u intervju za „Blic" Vojin Ćetković koji tumači naslovnu ulogu u predstavi „Don Krsto", rađenoj po tekstu i u režiji Vide Ognjenović. Beogradska premijera je večeras (20) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Rađena u koprodukciji „Budva grad teatra" i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, predstava „Don Krsto" se bavi autentičnim junakom iz XVII veka, čovekom koji je bio daroviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pesnik, libretista, crkveni kanonik. No, nije reč o biografskoj drami.
Njegova ličnost poslužila je piscu i rediteljki da kroz priču o njemu prokrstari kroz niz tema - od melanholije, preko teskobe malih sredina, do dileme - otići ili ostati. Junak, Don Krsto, čijoj je darovitosti tesno u maloj sredini, ondašnjoj Budvi, odlazi u Veneciju, ali unutrašnja treperenja i damari uvek ostaju deo njega.
O svom junaku Vojin Ćetković kaže: „On je čovek koji je, pre svega, bio pošten prema sebi i svom talentu. Odlučio je da ga sledi i isprati bez obzira na (ne)shvaćenost, (ne)slaganje okoline, (ne)izvesnost... Nije pitao za cenu. Pri tom, unutar njega samog odjekuju konflikti: između vere i pozorišta, između ljubavi prema ženi i odanosti crkvi, između poezije i normi..."
Jedna od stvari koja je odredila njegov put jeste i nerazumevanje okruženja. Nije li taj problem teskobe u malim sredinama aktuelan i danas?
- Apsolutno. Znam toliko talentovanih i vrednih ljudi koji su otišli u inostranstvo. Ali ta nužnost odlaska nije nimalo laka, naprotiv. Ima jedna rečenica koju Don Krsto kaže negde pri kraju predstave: „Između dve obale, a ni na jednoj doma". To je to prokletstvo. I kad odeš, kao da jedan deo tebe ostane, pa nisi ni tamo ni ovde.
Koliko sredina može da deprimira čoveka, da guši darovitost?
- Sredina guši svakoga ko promoli glavu i ko je iznad. Jer se ne uklapa, jer je neprilagođen. A da li će ga ugušiti ili ne zavisi od niza stvari i od samog pojedinca, naravno.
Don Krsto je bio čovek koga su iznutra gonili damari. Ali, to je tako, to je i potreba i ambicija i talenat... Uostalom, ne može čovek svaki put racionalno da razmišlja - da li je bolje ovo ili ono, da li nešto uraditi ovako ili onako. Ne možeš uvek baš sve da izmeriš. Ili pratiš svoj talenat i potrebu ili ne pratiš. Ima mnogo ljudi koji ne slede svoj unutrašnji motiv, odustaju i onda ostanu tamo gde su, često nesrećni.
Šta je po vama osnovna nit, uporišna tačka predstave?
- Prepliću se mnoge stvari, mnogi žanrovi, jedna od njih su ti njegovi unutrašnji sukobi. Meni je zaista bila bitna ta njegova odluka, i istrajnost, potom, da krene svojim putem i za svojim darom. Na drugoj probi Vida Ognjenović mi je rekla, kad sam pitao kako ćemo i šta ćemo : „Ti si Don Krsto".
I jeste li?
- Trudim se.
Ima li onda mesta pitanju kako sagledavate ovu ulogu u odnosu na ostale koje ste odigrali?
- Svaka nova uloga je najbolja.
Ekipa predstave „Don Krsto"
U predstavi „Don Krsto" čija je beogradska premijera večeras (20) na sceni JDP (u okviru „Budva grad teatra" premijera je bila 17. avgusta na Svetom Stefanu) uloge tumače: Vojin Ćetković, Igor Đorđević, Ivan Bosiljčić, Mihailo Janketić, Đurđija Cvetić, Sloboda Mićalović, Slobodan Stefanović i drugi. Scenografiju potpisuje Juraj Fabri, kostimograf je Ljiljana Dragović, kompozitor je Zoran Erić, a dramaturg je Božo Koprivica.
