Izvor: Blic, 30.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novom ustavu nema senata
U novom ustavu nema senata
Današnja Srbija ima gotovo iste probleme koje je imala i pre sto godina. Da se ništa bitno nije promenilo, kao da su tadašnji bremeniti problemi Srbije bili konzervisani ceo jedan vek da bi se, skoro u neizmenjenom obliku, danas opet pojavili, govore poverljivi diplomatski izveštaji o stanju u Srbiji, koje je iz Beograda slao u Beč austro-ugarski izaslanik (ambasador). Kao i danas: Srbija se bori za Kosovo, diplomatskim i drugim sredstvima; Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je prezadužena i uzima nove dugove za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje prethodnih dugova; kasne plate i penzije više meseci; stranački sukobi i bespoštedna borba za jednopartijsku vladavinu; nepotizam, podmitljivost i korupcija u različitim oblicima... Iznenađujuća podudarnost tadašnjih i današnjih problema nameće pitanje: zašto je izgubljen ceo jedan vek?
Izveštaji, koje Blic ekskluzivno objavljuje, odnose se na period avgust – decembar 1903. godine i počinju sa ubistvom kralja Aleksandra Obrenovića i ustoličenjem kralja Petra Karađorđevića.
Iznenadno protivljenje skupštinske većine, o čemu sam juče imao čast da telegrafišem Vašoj Ekselenciji, baca zaslepljujuće svetlo na čudne parlamentarne odnose, na nepopravljivi, kratkovidi egoizam nepatriotskih strnaka i smušenost vlade. Trebalo se smatrati da se Skupština sama po sebi raspusti – da je umrla prirodnom smrću nakon izbora kralja, promene ustava i prihvatanja zakletve. To je bilo utoliko logičnije pošto u novom ustavu nema senata. Međutim, sada postoji takva anomalija da faktički fingira senat koji ustvari nema pravni osnov. Ali, da bi se sprečilo da prvi, od kralja postavljeni kabinet vlada bez kontrole do ustavno, krajem septembra, zakazanih izbora, nacionalna skupština je udenula u ustav jedan član koji određuje, da oba stara zaspuptnička tela sve do izbora i dalje zasedaju i mogu vršiti zakonodavna ovlašćenja.
Vlada nije htela, samo zbog obzira prema ustavu, suprotno savetu većine senatora, da preuzme odgovornost za prekoračenje budžeta i angažovanje značajnih izdataka za vojne narudžbine. Ona je mnogo više bila uverenja da se mora obratiti skupštini za dodatne kredite. Na drugoj strani, Nezavisni radikali, koji su ionako ljuti zbog toga što kabinet nije rekonstruisan i što im nije osiguran uticaj u kabinetu koji odgovara njihovoj brojčanoj jačini , nisu voljni na svoja pleća preuzeti odijum (nepopularna, omražena mera, teret – prim. prev) 9-milionskog zahteva. Oni su u vladi videli samo žrtvenog jarca na koga se tovari sve nepopularno. Ona se sastoji od 5 liberala, nekoliko progresista i samo jednog radikala obojenog partijom Vujić – Pašić koji je ministar unutrašnjih poslova. U takvom sastavu ministarstava sadašnja ogromna većina Skupštine ne vidi dovoljno garancije za stvarno slobodne izbore i plaši se za osvojene glasove.
I Avakumović je juče počinio dvostruku grešku. Kod otvaranja sednice nije pročitao ukaz o imenovanju vlade i nije sa pobrinuo za to da se svi skupštini predstave kao kraljevski ministri (od kralja imenovani – prim. prev.). To su Radikali uzeli kao izgovor za štrajk. Nastao je opšti nered iz koga su se čuli povici: ''Mi ih ne poznajemo'', ''Mi nemamo vladu. Skupština se nije pitala da li hoće tu vladu'', ''vlada nema većinu. Mi smo suvereni''. Izvesni Vastas Petrović, koji je već istupao u velikoj skupštini, podneo je zahtev: ''Pošto ukaz o postavljanju vlade nije pročitan i ista ne potiče od većine, skupština ne može raditi''. Velika većina poslanika je ustala, samo 23 pristalice Ljube Živkovića i nekoliko liberala ostali su sedeći.
Ovo je ustvari, bilo pravo izglasavanje nepoverenja. Stvarni vođe Pašić i Vujić su senatori i zato nisu mogli sprečiti svoje pristalice (da ustanu protiv Vlade – prim.prev). Kabinet se (potom – prim.prev) sastao u Palati u formi Ministarskog saveta. Za to vreme deputati su, izgleda, sa svih strana navaljivali da ih se što pre pošalje kući, da bi mogli učestvovati u agitaciji za već raspisane opštinske izbore. Zatim su se dalje izjasnili da su oni nekompetentni za dalje legislativne zadatke, nisu hteli glasati nizakakve kredite, ali će rado prihvatiti razrešenja ako im vlada obeća da će ukinuti komesare (regente) i predsedavajuća tela koja je Cincar Marković postavio kod prošlih izbora.Juče posle podne opet se sastao ministarski savet, koji je u 5,30 sati, kada sam ja zatražio gospodina Kaljevića, još zasedao.
Potonji mi je rekao, kao što sam ja Vašoj Ekselenciji juče imao čast da telegrafišem pod br. 32, da će najverovatnije već danas uslediti raspuštanje skupštine. Vlada će onda morati upravljati državnim budžetom na svoju odgovornost – zadatkom, koji je toliko teži koliko su usledila već velika prekoračenja izdataka u svim resorima, pogotovo plaćanja nabavki za vojsku – koja ipak imaju izvesnu opravdanost s obzirom na ovogodišnje nemira na južnoj granici Kraljevine. nastaviće se
