Izvor: Blic, 16.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novoj knjizi preispitujem sebe
U novoj knjizi preispitujem sebe
Još od kraja septembra prošle godine ulagao sam, i ulažem, ogroman deo svoje energije u te aktivnosti koje su vezane za izdavačku kuću 'Rende'. Tako veliki deo moje snage odlazi na moj urednički angažman. Ali, u toku ove zime mi se vratila želja za pisanjem - rekao je Vladimir Arsenijević, pisac i vlasnik izdavačke kuće 'Rende', na početku razgovora za 'Blic'. Da li vas je ta želja odvela do konkretnih tema i poduhvata?
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pišem treću knjigu 'Kloake maksime', kao i čitav niz rezova i promena u rukopisu 'Anđele' da bi bio bolji u celini. Takođe, radim priloge za jednu knjigu koju pišemo sa Zagrepčanima i ljudima iz drugih centara, a zove se 'Leksikon YU mitologije'. To je, zapravo, zbornik onih pojmova koji asociraju ljude na to prošlo doba.
Na primer?
- Recimo, Mija i Čkalja, letovanje na Mljetu, keks 'domaćica'... Zapravo, ideja i podloga te knjige je da se poštuje privatno sećanje kao takvo. I, svi koji to žele pozvani su da učestvuju u tom projektu (http://www.geocities. com/yu_leksikon/svipojmovi1.htm i www.leksikon-yu-mitologije.net). Jer, to jeste zajedničko sećanje ljudi koji žive u jednom broju sada rasparčanih država. Po mom uverenju taj projekat ima puno vrednosti, a celu stvar su počeli Dubravka Ugrešić i Dejan Tršić. Ideja nam je da tu knjigu štampamo za ceo eks-YU prostor. Ali, ideja o knjigama za ceo eks-YU prostor bilo je i ranije?
- Znam, ali tako što se se knjige štampale u Zagrebu za Hrvatsku, u Beogradu za Srbiju i tako dalje. Ovo bi trebalo da bude knjiga štampana u jednoj štampariji, a da se prodaje na celom eks-YU prostoru. I, znam da to, nažalost, još uvek nije moguće zbog te neverovatne priče sa platnim prometom. Međutim, mislim da vreme radi za nas i da nije daleko dan kada ćete prirodno kupovati u Beogradu izdanja hrvatskih izdavača, i u Zagrebu izdanja iz Beograda, i tako redom. Čak radimo na tome da se knjige odavde pojavljuju i Ljubljani i u Skoplju, iako tu objektivno postoji jezička barijera, makar ga mi zvali i mandarinski. Relativno skoro ste bili u Zagrebu i učestvovali na Festivalu A književnosti. Kakvi su vam utisci?
- Imao sam tamo ozbiljnih zdravstvenih peripetija, pa sam jednu noć proveo po zagrebačkim bolnicama. I, kakve su im bolnice?
- Zdravstvo im je ipak u boljem stanju, ali pošto sam ja tamo strani državljanin, morao sam da plaćam sva ta lečenja, tako da mi je ceo honorar otišao na jednu noć po zagrebačkim bolnicama. Što se FAK-a tiče, bio je vrlo posećen. Može li se poseta FAK-u u Zagrebu uporediti sa onom u Beogradu i Novom Sadu?
- Ono što odlikuje FAK svugde, pa i u Beogradu i Novom Sadu, jeste porast broja posetilaca iz večeri u veče. Inače, po mom uverenju, hrvatski pisci zaista pokazuju izvestan stepen kritičke svesti, i to u smislu - daj da ne pišemo samo o ratu devedesetih, nego da se bavimo drugim stvarima. Zbog takvog njihovog pristupa sam i ja osetio zasićenje tamom koja se nalazi u mojim tekstovima u knjizi 'Meksiko', pa sam čitao jedan deo iz moje prve knjige koja još nije objavljena i jednu priču koju sam pisao po narudžbini jednog hrvatskog časopisa. FAK-ovci su FAK-ovci, mislim da bi i među Eskimima izazvali sličnu atmosferu. Doduše, kad odu sportisti u Hrvatsku, onda vidim da postoji nekoliko različitih Zagreba. Na FAK dolaze oni koji su imali kritički stav prema onome što se događalo i dok se to događalo. Hoćete da nagovestite da se između Beograda i Zagreba polako ali sigurno zakopavaju ratne sekire?
- Osećam jednu uzajamnost između Beograda i Zagreba, jednu komplementarnost. Jer, mi se sadržajno i lepo volimo kada se volimo, ali se gadno mrzimo kada se mrzimo. Vidi se to i po ovom procesu zalečivanja rana. Najuzbudljiviji, pa na izvestan način i najintenzivniji su kontakti sa Zagrebom. Dokaz tome je i činjenica da postoji vrlo izoštreno oko koje meri šta se u onoj drugoj sredini događa. Vratimo se vašem pisanju; šta je ključna dimenzija vašeg novog dela?
- Zadržao sam se u vremenu. Teatrologija 'Kloaka maksima' se bavi periodom od oktobra 1991. u 'Potpalublju', pa kroz zimu i proleće 1992. u 'Anđeli', sledeća knjiga se bavi periodom leta 1992. godine. Ona nema nikakve veze sa političkim dešavanjima toga doba, jer su se protagonisti nalazili u Grčkoj. Naime, u prvoj knjizi se čini da je rat taj koji formira gadan razdor u toj porodici u nastajanju. U drugoj knjizi 'krivac' je heroin, a u trećoj pripovedač otkriva samog sebe kao jednog od krivaca za ono što će se dogoditi. Dakle, u kojoj meri je čovek sam kriv za svoju propast?
- Makar isto onoliko koliko su, u ovom slučaju, rat ili heroin. Naravno, postoje stvari koje nam zagorčavaju život, ali takođe postoji izbor - hoćemo li ili ne, i do koje mere, dopustiti te okolnosti uništavaju život. Ili ćemo, ipak, imati vrstu elementarnog smisla za očuvanje onoga što je vredno. Dakle, treća knjiga preispituje samog pripovedača, odnosno ima, po mom uverenju, ključnu ulogu.
Vi ste jedini pisac koji je prestižno književno priznanje NIN-ovu nagradu za roman godine dobio za svoj prvi objavljeni roman. Da li je to dobro ili nije za mladog pisca?
- I dobro je i nije dobro. Evo, gledam sada stvari iz ugla izdavača i odjednom drugačije gledam na početnike. Kao izdavač morate imati neki plan i nemate ni mnogo vremena ni mnogo novca za mlade autore. Jer, izdati zbirku priča ili roman mladog autora znači nekomercijalan potez. U takvim prilikama jedino što može da pomogne je nagrada, kao što se dogodilo meni. Sa druge strane, dolazite u situaciju da vaše pisanje postane javna stvar, i da kada sednete da pišete vi više niste sami. I ja sam osetio kako meni pisanje sve manje i manje prija. Jeste li sada više izdavač ili pisac?
- Ne znam ni sam. Činjenica je da su sve knjige izdavačke kuće 'Rende' subvencionisane, osim 'FAK YU antologije'. Jedan uspešni izdavač mi je pričao kako je recept za izdavaštvo da se na svake dve knjige objavi jedan kuvar. Možda zvuči neobično, ali 'Rende', bez obzira na ime, neće objavljivati kuvare.
Tatjana Njezić
