Izvor: Politika, 11.Jun.2015, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novoj TV Reviji u petak, 12. juna čitajte:
Lice sa naslovne strane: Bojana Lilić
Prepoznaju je po glasu
Njen glas je sugestivan i uverljiv, prepoznaju ga čak i prodavačice u kiosku, što je Bojani Lilić, dugogodišnjoj novinarki i spikerki TV Pink, najveći kompliment. Iako ima veliko iskustvo i rutinu u poslu, i dalje savesno i predano, sa puno strasti i koncentracije, radi svaki Nacionalni dnevnik. Pred kamerama se trudi da je svedena, prirodna, jasna i ubedljiva, što joj je svakako obezbedilo mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u samom vrhu naše medijske scene.
Veliko joj je olakšanje što na televiziji nemaju obavezne radne sate i normu koju moraju da ispune, tako da kad se kamere ugase, nema više obaveza u redakciji. Međutim, njena posvećenost i analitičnost ne dozvoljavaju joj da površno odrađuje svoj posao. Voli da u redakciju uvek dođe spremna, informisana, da je u toku sa dešavanjima na televiziji, da se pre ulaska u studio upozna sa svim prilozima kao i gostima koji će joj doći u studio. Nema zamerki na svoj angažman i veoma je zadovoljna poslom. Naravno, dešavaju se vanredne situacije, kao što su bile prošlogodišnje poplave, kada je cela redakcija bila maksimalno angažovana. Tada niko nije ni pomislio da pominje umor i neispavanost, priseća se ova voditeljka.
– Verujem da su to gledaoci i prepoznali. Bez reči, svi su se našli na raspolaganju i to je samo od sebe krenulo, spontano i punog srca... Mislim da smo tada pokazali koliko zapravo možemo i koliko vredimo. Velika smo mi televizija i veliki uticaj imamo, bez obzira da li to neko hoće da prihvati ili ne. Opravdavamo poverenje građana, i pored zabavnog karaktera našeg kanala. Držimo nivo i ne damo se, dodaje sa ponosom.
Piše Isidora Masniković
---------------------------------------------------------
TV lica: Aleksandar Miladinović
Potraga za novim izazovom nikad nije pogrešan korak
Formatom „Tema dana” vratili smo na scenu dijalog i mogućnost da se čuju različita mišljenja, a u seriji „Intervju B92” postavili smo pitanja, koja se dugo nisu mogla čuti, najvažnijim ličnostima političkog života u Srbiji, kaže novinar Aleksandar Miladinović koji se vratio na Televiziju B92, gde je u ovoj sezoni radio dva pomenuta formata televizijskog duela. Ipak, posle pet godina na B92, nije se dvoumio da novi izazov potraži kao urednik Vesti na Televiziji Nova, gde je probao nešto novo, a zatim i nešto tradicionalno. Na RTS-u je uradio brojne intervjue, izveštavao sa najvažnijih događaja u zemlji i regionu, ali kada se nedavno ponovo pružila prilika da se pridruži, kako sam tvrdi, „najkredibilnijem informativnom programu u Srbiji”, nije želeo da propusti tu priliku.
– Potraga za novim izazovom nikad nije pogrešan korak pa tako gledam i na moj odlazak sa B92 – kaže Miladinović. – Vrlo je dragoceno steći različita iskustva, raditi u drugačijim sredinama, pa se onda vratiti u najbolji informativni program u zemlji još bogatiji i spremniji za veći doprinos, a serija ovih emisija upravo i jeste to. U zajedničkom radu sa urednicom Jelenom Kosanić-Podunavac, ovo je tek početak ostvarivanja ideja i planova.
Zanimljivo je da se Miladinović vratio na B92 u vreme kada ga mnogi napuštaju, ali on za to ima logično objašnjenje.
– Na Televiziji B92 dobio sam pravu šansu da se okušam u novinarstvu i zbog toga je smatram kućom u kojoj sam i najviše naučio, a kada se ukaže prilika za povratak u najkredibilniji informativni tim u zemlji, onda nema oklevanja. Izazov rada sa najboljim kolegama, u najmodernijem okruženju i dalji lični napredak kroz rad i u novim formama, razlog su zašto sam se vratio. Serija intervjua koje smo uradili, koji su drugačiji od svega što se može videti u drugim medijima, pokazuje da je ova televizija i danas najbolje mesto za rad i razvoj svakog novinara – tvrdi naš sagovornik.
Piše Gordana Popović
------------------------------------------------------------------------------
Profesija glumac: Aleksandra Janković
Nema ništa lepše od glume
Prelomnim trenutkom u karijeri smatra predstavu „Dvije”, hrvatske autorke Tene Štivičić koja je 2003. premijerno izvedena u Ateljeu 212. Ta savremena priča, u kojoj joj je partnerka bila Jelena Đokić, pokazala je veliko glumačko umeće Aleksandre Janković koje će biti na najbolji način prepoznato godinu dana kasnije. Te 2004. godine je u Novom Sadu, na Sterijinom pozorju, za ulogu Irene u komadu Biljane Srbljanović „Amerika, drugi deo”, dobila Sterijinu nagradu. Bila je to i njena prva saradnja sa rediteljem Dejanom Mijačem:
– Obožavala sam tu predstavu, a posebno sam uživala sarađujući sa ovim rediteljem. Toliko su me pre početka rada naplašili sa njim, a ja sam sa takvom lakoćom igrala. Još tri puta sam glumila u njegovim predstavama, i uvek bih ponovo radila sa njim. Volim da mi bude lepo na sceni, a ne da mi bude pakao.
Radila je nekoliko predstava sa ženama rediteljkama, i ma koliko su bile dobre, uspešne, čini joj se da kod žena, kada je više njih u jednom poslu, počnu da divljaju hormonski oblaci i potrebno je vreme da se usaglase odnosi i gledišta:
– Često je to povezano i sa privatnim životom pa poneseš na probu sve što ne treba. Trebalo mi je dosta vremena da naučim da ostavim kod kuće sve što nije potrebno za posao. Naravno, to je umetniku najteže jer je satkan od emocija, od strasti, i kad to pokulja, dolazi do nerazumevanja. Sve sam više uverena da u našoj profesiji ti korektni odnosi, od politički do društveno korektnih, neće napraviti neku veliku umetnost. Treba pustiti strasti u svakom smislu. Mislim da je to Mijač radio celog života, nije se štedeo, umeo je da bude nezgodan, ali ko kaže da i ja nisam takva.
Piše Vera Jovanović
