Izvor: Blic, 17.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U nas nema puno društvene pameti
U nas nema puno društvene pameti
Književni kritičar, profesor srpske književnosti 20. veka i urednik za književnost u izdavačkoj kući 'Plato', Aleksandar Jerkov, boravio je svojevremeno kao prvi stipendista iz istočne Evrope na profesionalnom kursu za izdavače na Stenfordu.
Šta bi od vašeg američkog iskustva moglo biti kod nas primenjeno?
- Sve više stvari vezanih za logiku da se na tržištu ne može samo učestvovati nego se mora pobediti. Izdavači >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moraju da shvate da je njihova najveća obaveza da zadovolje potrebe svojih čitalaca. To nipošto ne znači svih čitalaca, već onih koji u čitanju mogu da pronađu duh svoga a i budućeg vremena. Vi ste se vezali za izdavača koji ima prosvetiteljsku ulogu, koji, ne računajući hit romane, ima dosta izdanja koja nisu za široki ukus.
- Ključ 'Platoa' jeste prezentovanje savremene filozofske misli. Naša izdavačka delatnost se širila i obuhvata danas savremenu svetsku književnost, zatim klasike svetske literature i one popularne knjige koje ne stoje na poziciji niskih strasti, već predstavljanja problematike, drame i dinamike savremenog života, kao što su: Nik Horni ('High Fedelity', 'Stadionska groznica'), ili Helen Filding ('Dnevnik Bridžit Džouns'). Ove knjige jesu popularna literatura, ali pokazuju i šta je vrlina humanističkog duha. 'Plato' jeste preuzeo na sebe prosvetiteljsku misiju, ali hoće da bude i komercijalan i uspešan. Nije mu važan uspeh po svaku cenu. Ko su čitaoci u Srbiji?
- Aktivnih čitalaca, i onih koji kupuju knjige, u Srbiji ima desetak hiljada. Onih drugih koji ih samo čitaju, oko 150.000. Vrlo su obrazovani, s istančanim ukusom. Fantazija da se mogu hraniti glupostima, apsolutno je pogrešna. Oni traže knjige iz najvišeg registra komunikativne a kvalitetne književnosti.
Za koje su teme najčešće vezuju?
- Ako najradije čitaju Umberta Eka i Itala Kalvina, ili Gorana Petrovića, ovo rečito svedoči o visokom nivou ukusa. Naši čitaoci vole romantične, sentimentalne i intelektualno uzbudljive knjige. One koje ne pokušavaju da prikažu čoveka kao potpuno nerazumljivo i nerazmrsivo biće, već kao biće tu pored nas. Da li 'Plato' pokušava da plasira srpsku savremenu književnost napolju?
- Počinjemo. Za Sajam u Frankfurtu pripremamo prezentaciju Gorana Petrovića na svetskom nivou. Procenjujete da bi naša proza mogla da bude razumljiva svetu?
- Da bi naša knjiga koja dospe na Zapad mogla tamo i da prođe, nije dovoljno da bude samo valjano prevedena nego mora biti i plasirana. Prevedene su i Andrićeve i Selimovićeve knjige, i Crnjanskog, naišle su na izvrsne kritike i knjige Aleksandra Tišme, Borislava Pekića i Svetlane Velmar-Janković, izuzetno se čita David Albahari, a počinje i Dragan Velikić, ali pravi uspeh u svetu zahteva da veliki izdavač stane iza svog pisca i da se potrudi da ponovljenim izdanjima i plasmanom u medijima učini tu knjigu neophodnom. Kako se to radi u Americi?
- Svaka knjiga ima promotivni budžet koji joj omogućava da bude i plasirana na tržištu. Kada je Ginter Gras pre desetak godina objavio jedan svoj vrlo nečitljiv roman 'Lumbur' (vrsta ribe), izdavač je pre nego što je knjiga stigla na police, četiri hiljade primeraka podelio kritičarima, recenzentima i novinarima, da bi tek potom knjiga dospela u ruke kupca. To jesu zahtevni potezi, ali, napokon, knjiga dobija određeni status. Zato se na Zapadu jasno zna šta se prodaje u samousluzi, a šta ne. Zar se u Americi bestseleri ne prodaju u samouslugama?
- Ne isti. Postoji masovni bestseler i bestseler iz takozvane serije kvalitetne književnosti. Da li akcijom 'Plato fest' u Vrnjačkoj Banji uspevate u takvoj propagandi?
- Kao najuspešnija knjižara u Srbiji, 'Plato' želi da izađe iz okvira zidova - već je na ulici, u Knez Mihailovoj - ali i iz Beograda, i pokaže da se knjiga kupuje kad se ponudi. Videlo se prošle godine u Vršcu gde se steklo između tri i pet hiljada Banaćana, a i sada u Vrnjačkoj Banji gde su pazari nesamerljivo veći nego inače. Imate li okvirne podatke o ovdašnjoj prodaji?
- Mnogo je više kupaca nego što bi i najveći optimista očekivao. Mislite da je dovoljno postaviti štand u centar grada da bi publika prišla knjizi?
- Publika ne prilazi kad joj se viče u mikrofon, već kad ste dovoljno primamljivi i zagonetni. Ne misle ljudi da su književni kritičari uvek u pravu, ali vrlo često ih osluškuju i razmišljaju šta oni kažu, ako u njih steknu poverenje. Ako vide da su dovoljno oštri i razvrstavaju knjige na dobre i rđave, i ako uspeju da im prezentuju da postoji književna magija koja bi i drugima trebalo da bude važna. Da li ste zadovoljni plasiranjem izdavačke delatnosti u medijima?
- Nisam uopšte zadovoljan. Ako znamo koje knjige dospevaju na TV dnevnik i ako nema nijednog razumnog načina da se objasni zašto baš taj naslov, sve je jasno. Reč je o obliku paralelne privatne delatnosti. Javna je tajna šta se radi da bi neka knjiga prošla. To sigurno nije normalno tržišno poslovanje i ja jedva čekam da ministar finansija u svom oštrom maniru krene da onemogućava i takve oblike 'poslovanja'. A šta vi predlažete?
- Do informativnih službi nije samo da prate političke oscilacije u društvu, već da istom ponude vrstu kulturnog izazova. Informativne redakcije kojima je to usput ili koje sve parkiraju u kulturne redakcije - vrste ekskluzivnog rezervata - ne mogu da obave tu funkciju. Vest iz kulture možda nije politički dinamična, ali je jednako važna. Mesto joj je i na prvoj strani, i u komentaru na drugoj, u trećem minutu dnevnika, a ne samo u trećem izdanju subotom u noć. A to je stvar društvene pameti koje u nas, izvesno je, nema puno. Slika bolesnog društva
Posle '5. oktobra', predsednik Koštunica je rekao da jedva čeka trenutak kada će mediji na naslovnim stranama najavljivati događaje iz kulture. Jesmo li još daleko od toga?
- Mnogo smo videli od predsednika i premijera, ali iz svoje perspektive dodaću samo činjenicu: predsednik naše države je objavio knjigu pravnih ogleda Filipa Višnjića, na koju je reagovao (na promociji) samo njegov kolega i koautor, prof. Kosta Čavoški. Ako je to slika društvenog zdravlja, onda smo mi duboko bolesno društvo. U drugim državama ovo bi bilo senzacionalna vest za prve strane. I ne samo vest!
Milena Marjanović
