Izvor: Blic, 26.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U koštac i sa najtežim zločinima
U koštac i sa najtežim zločinima
Pravna država se može graditi samo sa tužiocima koji striktno poštuju načelo zakonitost i imaju pošten prilaz poslu - kaže u razgovoru za 'Blic' dr Dragomir Nedić, koji je funkciju vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca preuzeo pre četiri dana. Na jedno od dva najznačajnija mesta u srpskom pravosuđu dolazite u trenutku kada je malo šta ostvareno od najavljene reforme u ovoj oblasti. Šta ste sebi odredili kao prioritetan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadatak?
- Pre svega, u Republičkom javnom tužilaštvu je formirana operativno-interventna grupa koja će hitno reagovati na određene kriminalne aktivnosti, uklučujući i slučajeve kada do tužioca dopre glas da je izvršeno neko krivično delo. Istovremeno, da bi borbu protiv privrednog krminala učinili efikasnijom, formirali smo i radnu grupu od četiri zamenika republičkog javnog tžioca. Lično sam uključen u izradu nacrta zakona o javnom tužilaštvu, koji će biti obelodanjen krajem avgusta. Jedna od najznačajnih odredaba u nacrtu odnosi se na izbor javnih tužilaca i njihovih zamenika. Podržaću predlog da se formira visoki tužilački savet koji bi imao izuzetno važnu ulogu prilikom izbora i razrešenja. Mesto republičkog tužioca do sada je uglavnom bilo politička, a ne pravosudna funkcija. Kako mislite da prekinete ovu poluvekovnu tradiciju?
- Takva uloga bila je određena i zakonskom odredbom u kojoj je, između ostalog, stajalo da javni tužilac vrši progon u skladu sa politikom utvrđenom opštim aktima društveno-političkih zajednica. To praktično znači da radi u skladu sa politikom koja se vodi u opštini, gradu, republici, odnosno da vodi računa o tome šta neko misli o nekom slučaju. Zaista je to neko vešto ugradio u zakon, pa je svojevremeno savezni javni tužilac Vuko-Goce Vučetić govorio da je morao imati sluha za ono što se misli u određenoj sredini.
Iako ste u Republičko tužilaštvo došli pre više od dve decenije, dugo ste držani na ledu. Zašto?
- Smatrajući da se za ovu funkciju moraju birati pre svega stručni ljudi, krajem osamdesetih godina sam se usprotivio dolasku Milomira Jakovljevića, sadašnjeg sudije Saveznog ustavnog suda, na mesto republičkog tužioca. Znajući da će on biti izabran, namerno sam istakao i svoju kandidaturu za ovo mesto. Zbog toga sam sklonjen u zapećak i onemogućen mi je rad na nekom ozbiljnijem predmetu. Tome je doprinelo i moje zalaganje za rehabilitaciju dr Mihajla Đurića, profesora beogradskog Pravnog fakulteta, kao i javno iznet stav od pre devet godina da vlasnicu 'Dafiment banke' treba krivično goniti zbog prevare i odrediti joj pritvor. Odnos rukovodećih ljudi u ovoj kući prema meni nije se promenio ni posle smene vlasti. Iako me je kolegijum tužilaštva javnim izjašnjavanjem 31. maja ove godine predožio kao jedinog kandidata za ovu funkciju, taj predlog nije ugledao svetlost dana. Doskorašnji v.d. republičkog javnog tužioca Siniša Ivanović u dopisu upućenom Odboru za pravosuđe Skupštine Srbije je uz moje ime dodao i imena dvoje svojih kandidata. U ovom podneblju nijedna vlast nije odustajala od pritisaka na pravosuđe. Možete li da se izborite za samostalnost tužilaštva i da li ste spremni da se zbog toga zamerite politačarima?
- Insistiraću na poštovanju principa zakonitosti, jednom od osnovnih načela krivično-procesne procedure i na taj način se zalagati za samostalnost tužilaštva. Lično, ne očekujem pritisak političara, ali gledam dobronamerno na pritisak javnosti koja traži odlučnije i habrije delovanje. Borbu protiv kriminala DOS je proglasio jednim od najvažnijih zadataka. Može li se država uspešno nositi s ovim zlom ako u tužilačkoj organizaciji i dalje vlada v.d. stanje?
- Smatram da v.d. stanje nije najsrećnije rešenje, jer u Srbiji zaista ima kvalifikovanih i stručnih ljudi za ovu funkciju. Da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom borbe protiv privrednog kriminala, posebno pozivanjem na krivičnu odovornost predstavnika bivšeg režima?
- Privredni kriminal je zaista bio u drugom planu, ali ne zato što tužilaštvo nije htelo da ide u krivični progon, već što su prijavljivani periferni slučajevi. U poslednje vreme stvari su se izmenile. Sada već imamo, da tako kažem, prave izvršioce osumnjičene za iznose od kojih boli glava. Težište naše akcije biće usmereno u ovom pravcu i to je jedan od razloga što je u Republičkom tužilaštvu za ovakve slučajeve formirana posebna radna grupa. S obzirom na visok stepen kriminalizacije našeg društva, funkcija republičkog javnog tužioca smatra se jednim od najrizičnijih poslova. Da li ste to imali u vidu kada ste prihvatili ovo mesto?
- Ne smatram da je ovo opasniji posao od onog koji obavljaju opštinski ili okružni javni tužioci, odnosno njihovi zamenici. Nikada nisam pomislio da mi je na ovoj funkciji potreban telohranitelj ili bilo kakva specijalna zaštita. Najavljene kadrovske promene za sada su uglavnom vidljive u beogradskim tužilaštvima. Hoće li ovaj proces zahvatiti celu Srbiju?
- Uskoro bi trebalo da budu izabrana 123 okružna i opštinska javna tužioca. Nastojaću da na ove funkcije dođu stručni ljudi i pogledaću sve predoge koji stignu u Odbor za pravosuđe. Poslednjih godina u sudove i tužilaštva su birani i ljudi kojima je najveći kvalitet bila partijska pripadnost, odnosno preporuka SPS, JUL i SRS. Šta ćete s takvim kadrovima?
- Za sve one za koje se utvrdi da su na taj način došli u tužilaštvo biće razrešeni pravosudne funkcije. Ministar pravde je nedavno najavio krivične procese protiv osumnjičenih za ratne zločine. Da li tužilačka organizacija može da odgovori tom izazovu?
- Kada se popune upražnjena radna mesta tužilaštva će biti spremno da uđe u postupke za sva krivična dela, uključujući i ona najteža i najsloženija. Šta na početku novog mandata poručujete svojim kolegama?
- Da se drže zakona i savesti. Kako gledate na stav da treba izvršiti reizbor svih nosilaca pravosudnih funkcija?
- Protivnik sam tako radikalnih rešenja, jer su neustavna. Jedino bih ograničio mandat nosiocima rukovodećih funkcija, ali bih ostavio mogućnost da ponovo budu birani.
moma ilić
