Izvor: Politika, 27.Jan.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U dijalogu sa Šejkom
„Kritičari su izabrali”, projekat koji od 2001. godine predstavlja autorsku izložbu laureata nagrade „Lazar Trifunović”
„Kritičari su izabrali”, značajni višedecenijski projekat Kulturnog centra, 2001. godine modifikovan je u autorsku izložbu laureata nagrade „Lazar Trifunović”. Po prirodi stvari, u konceptu ovog rada obično se prepoznaje profil kritičara kao i njegov personalni afinitet ka određenim pojavama i akterima u vizuelnoj umetnosti. Teoretičarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kritičarka Jelena Stojanović, nagrađena 2012. godine, svoj izbor strukturirala je kao otvoreni dijalog posvećen idejnoj matrici stvaralaštva Leonida Šejke (1932–1970). Ova harizmatska ličnost naše umetnosti, kratkog životnog veka, ali veoma utemeljenog dela zasnovanog na istraživanju filozofije umetnosti i njene prakse, zaljubljen u vermerovsku svetlost, ključna je ličnost oko koje se u različitim diskursima i medijskim poljima problematizuje koncept „IzloŠbe”. U kontekstu ovog projekta pomenimo i da je Jeleni Stojanović bliska filozofija situacionista, po kojoj istorijska stvarnost može biti uočena, shvaćena i snimljena kroz složeni proces posredovanja koji omogućava da prepoznamo jedan momenat u drugom. Mapiranje ove razuđene multimedijalne postavke mahom označava lokacije koje su na određeni način bitne za Šejkino stvaralaštvo i kretanje.
On počinje u Likovnoj galeriji Kulturnog centra u kojoj slušamo audio-zapis glasa Leonida Šejke koji interpretira stihove Bulata Okudžave, najefektniji rad na „IzloŠbi”. Dokumentarni karakter ovog zapisa prati i velika fotografija đubrišta, jer je za Šejku „đubrište imalo značaj prelaznog iskušavanja moderne umetnosti”, s time je moderna umetnost za njega završena. Nije ni čudo što u realnom životu kruži priča o strancu koji za đubre u našoj reci pita da li je to neka vrsta konceptualne umetnosti? Dalje „IzloŠba” nastavlja da u svojim fragmentarnim strukturama razvija eksperimente vezane za uslove života u urbanom društvu ispitujući jedinstvo okoline i moguće asocijativne igre događaja. Navodeći da ovaj kompleksni rad nema ambicije da postavlja zaključke i daje rezultate Jelena Stojanović je, u prividno skrivenoj ulozi kritičara, animirala autore koji u različitim vizuelnim formama ostvaruju dijalog sa fenomenima vremena (juče–danas) i njegovim kodovima.
Izvanredni Bob video-radom „Random” vlada novim tehnološkim principom (Pop-ap prostor Kulturnog centra), „Apokrif Šejka” je instalacija sa scenariom za eksperimentalni film Nemanje Nikolića i Zlatka Stojilovića koji na osnovu dokumentarne građe referira momente iz Šejkinog života (Kolarčeva galerija), instalacija Mariele Cvetić „Šejkin princip neodređenost” sublimira princip nemogućeg izbora jer „što je tačnije izmerena jedna dimenzija, druga je sve manje precizna” (Grafički kolektiv), Saša Tkačenko je instalacijom „Resursi” podsetio na znak institucionalnog i Šejkino školovanje (Arhitektonski fakultet), Slobodan Stošić je Šejkine reči: „Lepe snove sanjajte skoro će crći”, iskoristio za decentnu instalaciju (Kafana ?), a Petokraka je naslovom instalacije „Na idiotskom poslu sa idiotskim ljudima” (Hotel „Moskva” i Galerija „Nadežda Petrović” u Čačku) označila tačku realnosti iz Šejkinog života, jer je podnaslov pojasnio da je reč o „Spomen-sobi šefa gradilišta L. Š.”
Ovo mapiranje lokacija na kojima je stvarno ili u imaginaciji boravio Šejka, pokreće korpus pitanja o individualnom, metafizičkom i materijalističkom pogledu na današnji svet. Zar nismo svedoci napredovanja subverzivnog sistema koji razara princip kreativnosti, iluzije i sistematičnosti toliko potrebni konceptu „meke moći” vidljivom i u ovom svojevrsnom dijalogu ili novom čitanju tj. razumevanju Šejke.
U izoštravanju kodova vremena spiralnog projekta „IzloŠba”, razuđenog u svom prostornom i idejnom konceptu, Šejkino delo je asociralo i fundiralo pitanje polazišta, harmonije i simulacije uprkos geometriji praznine galerijskog prostora. U kojoj meri umetnost jeste, odnosno nije deo svakodnevice? Svakodnevice urbanog iskustva? Odnosa umetnosti i javnosti? Odnosa umetnosti i sećanja? Istorije? Posmatrača i dela? Produkcije umetničkog dela? Formiranja vrednosti? Tumačenja matrice...
Ljiljana Ćinkul
objavljeno: 28.01.2015.
