Izvor: Politika, 20.Sep.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji su mapirana sva romska naselja
Socijalna pomoć za romske porodice uslovljava se redovnim odlaskom dece u školu
Na prošlom popisu 2002. u Srbiji je registrovano 108.000 Roma, ali smatra se da je to nerealno mali broj, jer na popisu pre toga, 1991, popisano nas je 140.000. Mi u Nacionalnom savetu romske zajednice kažemo da Roma u Srbiji ima nekoliko puta više nego što je to pokazao popis 2002.
To tvrdimo i na osnovu rezultata probnog popisa iz aprila prošle godine, kada smo utvrdili da je u jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naselju na popisu 2002. bilo 1.080 izjašnjenih, a na ovom probnom popisu 3.300. Zbog svega ovoga mi smo se u Nacionalnom savetu romske zajednice veoma dobro pripremili za ovogodišnji popis. U saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku odredili smo u svakoj opštini po jednog koordinatora koji je imao obavezu da mapira romska naselja na datoj teritoriji. Na osnovu toga došli smo do podatka o 533 romska naselja u Srbiji (najmanje 15 domaćinstava u svakom).
Pored toga, za svaki popisni krug odredili smo po jednog predstavnika Roma – pomoćnika popisivača. On će biti u timu sa popisivačima i zajedno sa koordinatorima ulaziće u romska naselja i s njima će učestvovati u popisu.
Pomoćnika je ukupno oko hiljadu. Kad je u pitanju romska nacionalna zajednica, korak dalje u odnosu na ranije popise predstavlja i kampanja ,,od vrata do vrata”, čiji je cilj ukazivanje na značaj popisa za romsko stanovništvo. Kampanja je u toku, a svodi se na to da desetak volontera u svakoj opštini obaveštava pripadnike romske nacionalne zajednice o značaju popisa.
Cilj svih ovih priprema je da na popisu dobijemo što realniji broj pripadnika romske nacionalne zajednice. Ali ne samo broj nego i podatke o socioekonomskim karakteristikama, zdravstvenim uslovima, pismenosti itd. Time bismo prvi put dobili pravu sliku stanja i mogli bismo realnije da realizujemo planove i strategije razvoja romske nacionalne zajednice.
Svemu ovome doprineće činjenica da su u Srbiji ,,mapirana” sva romska naselja, ali treba imati u vidu i to da pripadnici romske zajednice žive i izvan ovih naselja, u stambenim zgradama itd. Upravo kod njih je uočena ,,nacionalna mimikrija”. Oni su često i obrazovaniji, možda su i na nekim rukovodećim položajima a ne žele da se izjašnjavaju kao Romi. Međutim, oni nam se obraćaju kad im je potrebna pomoć. Recimo, zbog upisa u srednju školu, za njihovu decu, u skladu sa afirmativnim merama. Reč je o merama koje se primenjuju u slučajevima kada je učenik položio prijemni ispit, a nije upisao željeni profil srednje škole. Afirmativne mere mu omogućavaju da se u skladu sa tačno propisanim uslovima ipak upiše. Tada se ovi pripadnici romske zajednice javljaju našem nacionalnom savetu, kao da su ,,jednokratno Romi”. Između ostalog i zato kažemo da je ovaj popis za romsku zajednicu veoma značajan.
Bitno je i pitanje pismenosti. Verujem da će ovaj popis pokazati da je među pripadnicima romske zajednice u tom pogledu došlo do pozitivnih promena. Mi to očekujemo i zbog ovih afirmativnih mera, koje dovode do toga da od500 do 600 pripadnika romske nacionalne zajednice svake školske godine upisuju svoju ,,prvu želju”. Za nekoliko godina veliki broj ovih svršenih srednjoškolaca upisaće fakultete. Tako da svake godine imamo oko 200 novoupisanih studenata romske nacionalnosti. Pre 2000. godine imali smo najviše po deset studenata.
Drugi problem je, međutim, nepismenost jer je visok procenat romske dece van školskog sistema. Oni pođu u školu, stignu do drugog-trećeg razreda i onda se jednostavno više ne pojavljuju. Socijalna pomoć koju primaju romske porodice zato se sada uslovljava redovnim odlaskom dece u školu.
Već na ovom popisu zato očekujemo porast broja Roma koji su pismeni i koji idu u škole.
Što se tiče socijalne strukture, ona će pokazati da mnogi Romi koji su i imali neke prihode danas ih nemaju.
*Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice, narodni poslanik
Vitomir Mihajlović
objavljeno: 20.09.2011.
