Izvor: Blic, 28.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji je laž jedino utočište
U Srbiji je laž jedino utočište
- Glumci, kad uđu u zrelu fazu, počinju da broje predstave i filmove u kojima su igrali. Još nisam u toj fazi, ali mi je prijatno da čujem kako sam igrao u mnogo filmova. I kao što ne znam da sam ranije toliko igrao, tako ne znam ni da nisam igrao u ovim zadnjim godinama - kaže naš poznati glumac Milan - Lane Gutović na početku razgovora za 'Blic', pošto smo ga podsetili na uloge (više od 20) koje odigrao na filmu od 1970. do 1990. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine, kao i na svojevrstan post koji je potom usledio. No, možda se nešto i menja, budući da je Gutović nedavno završio snimanje akcione komedije 'Uslovna sloboda', u režiji Miroslava Živanovića, a upravo snima film 'Antihristi', u režiji Miroslava Momčilovića, u kome igra voditelja popularnog kviza.
- Mislim da 'Antihristi' imaju mnogo dublji značaj od trenutka u kome se nalazi Srbija. Reč je o biblijskim temama, zapravo o smrtnim grehovima koji čoveka čine srećnim ili nesrećnim. Srećno je izabrana tema, scenario je jako dobar, a sve ostale greške koje bi mogle da film učine manje ili više dobrim, loš ne može da bude, verovatno će pasti na sve druge aktere. Vi glumite u priči o gordosti ili ponosu, kakvo je vaše viđenje tog greha?
- Ne znam baš da li je gordost i ponos isto. Gordost u našem jeziku može da bude i ponos, a biti ponosan nije nimalo loše, kaže se 'dika i ponos'. U našoj priči o gordosti mislim da je više reč o sujeti, o nekom nakaznom bujanju ega. Poznato je da pažljivo birate uloge, šta vas je ovoj privuklo?
- Zanimaju me biblijske teme i smatram da tekst koji se osloni na Bibliju teško može da bude loš.
Pričalo se o snimanju još jednog nastavka 'Tesne kože'. Šta je s tim?
- Bilo je na ivici početka, dobio sam i scenario, ali se kasnije dogodilo nešto, verovatno u vezi s finansijama; dakle, uobičajena priča. Da li biste voleli da filma ipak bude?
- U većini slučajeva sam ravnodušan, a u ovom ni manje ni više nego u drugim. Kako onda birate uloge?
- Igrati tuđe živote uvek je bolje nego igrati svoj život, udobnije je, manje boli. Glumac uživa u poklapanju s likovima koji igra, to mu život čini zanimljivim. Biram materijal s kojim može nešto da se učini jer zbilja danas ima uloga s kojima se ne može spasiti ni komad ni pisac, a s tim samim ne možete spasiti ni sebe. Dovoljno sam mator da bi mi to očajanje i koprcanje pričinjavalo neko zadovoljstvo. Zato odbijam sve u čemu ne prepoznajem razlog za igru. Rekli ste jednom da je film glup kao medij...
- Dobar kamerman i montažer mogu od svakog amatera da naprave rasnog filmskog glumca, a još ako se tu umeša reditelj, on će glumca da napravi od zadnje budale. To je istorija naše kinematografije i pokazala. Srećom, film ima i mogućnost dužih kadrova, a ako se snima jedan segment, onda to može da glumi svako. Mislim da je za glumce film glup medij. A za publiku?
- Za publiku je zamama. Ljudi se ne odvajaju od ekrana zato što je to virtuelna stvarnost. Ako čovek ne voli da ga lažu, ja onda ne znam šta voli, samo u tome uživa. Očajna situacija u zemlji tera nas u bežanje ka laži, koja je jedino ubožište koje imamo. Ako imate neko drugo, javite se na izbore, dobićete sigurno. Šta bi onda bilo pozorište, umetnost uopšte?
- Ponavljajući jedan čin bilo kog karaktera na sceni, ja publiku ili edukujem ili je zadivljujem lepotom svega toga, ali to je samo laž ništa drugo. Šta mislite našem o pozorištu danas?
- Kao nauku i tehniku ili medicinu, i umetnost čeka veliki svetski rat, koji će otkriti neke nove puteve. Medicina doživi uvek značajan skok posle velikih krvoprolića, jer je broj zamorčića ogroman, a odgovornost koja obično prati taj poziv u rat skoro da ne funkcioniše. Isto je tako i u pozorištima: kada se dogodi veliki slom, oslobode se sile koje su do tada bile potiskivane jer su etablišmenti koji drže pozorište zacrtali jedan način igranja, repertoara... Oni padnu, a stvore se novi klišei po kojima se igra do sledećeg velikog sukoba. Hoćete li da kažete da je ovo primirje pred veliku buru?
- Imamo etablišment koji je sklon padu, pošto je cela država klimava i nervozna. Etablišmenti u institucijama se klimaju, padaju na mito, korupciju, krađu, a ovaj pozorišni nije različitiji od onog Nacionalne banke. Kakvo nam je pozorište potrebno?
- Ne mogu da se pravim pametan jer hoću da budem pametan. Ne bih mogao da pretpostavim kakvo će pozorište biti. U svakom slučaju, ono će pratiti propasti ili uspehe cele zemlje. Pišete li i dalje 'Ne može da škodi'?
- Ugovoreni broj emisija na 'Pinku' sam odigrao, imam još materijala, jer te teme pripadaju svakodnevnom životu i nemaju kraja, ali nisam toliko pragmatičan čovek da sve što pišem očekujem da izvedem. M. Graf
