Izvor: Blic, 17.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji je diktatura lažne umetnosti
U Srbiji je diktatura lažne umetnosti
Rok diva Slađana Milošević 25 godina umetničkog rada proslavlja radno. ‘’Metamorfoza’’, trostruka kompilacija, već je u prodaji. U junu najavljuje i veliki koncert u Centru ‘’Sava’’, kada će za naše tržište izaći i album ‘’Animal Tested’’, objavljen u Engleskoj. Tokom leta sprema novu ploču koja će izaći na jesen. Trenutno radi i na biografiji u slici, fotomonografiji ‘’Život i preobraženje’’, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a krajem jeseni u Muzeju primenjenih umetnosti napraviće izložbu scenskog kostima. Slađanin umetnički san je koncert sa simfonijskim orkestrom. ‘’Ko zna. Možda i probudim interesovanje za tako nešto’’, vajka se Slađana, prisećajući se osporavanja i nerazumevanja njenog umetničkog rada, koje je prati još od prvog singla ‘’Au-au’’.
'Iako sam bila najtalentovaniji violinista u svojoj klasi i još kao učenik svirala na tridesetak ploča, uslov za objavljivanje mog prvog autorskog singla bio je otkupljivanje celokupnog tiraža, što sam i uradila. Ali, moj prvi nastup na televiziji biva izbrisan. Prekretnicu predstavlja nastup u emisiji ‘Od glave do pete’ koji je potvrdio scenario - rađanje zvezde za 24 sata', priseća se Slađana svojih početaka. Šta je slava donela?
- Neprijatno sam se iznenadila kada sam shvatila da je sredina u toj meri rezistentna prema eksperimentu i avangardi. Ono što je svuda već predstavljalo mejnstrim - za naše podneblje bilo je šok. Publika je 'provokativne' tekstove i muziku koju izvodim, balet, pokret i izgled kojim se predstavljam, doživljavala kao napad na ustaljeni način življenja i sistem vrednosti. Upravo tu nastaje konflikt između sredine i mene. Smatrala sam da je potpuno normalno predstaviti se onakvim kakav jesi, govoriti otvoreno o sebi, dok je društvo težilo da sačuvamo stari, socijalistički model čoveka bez slobode mišljenja, slobode govora, slobode umetničkog izražavanja, slobode seksualnosti. Teritoriju zabranjenog trebalo je osvojiti. Nezahvalna uloga pripala je meni, iako je nisam tražila. Često sam bila tema medijskih polemika, uklanjana sa programa... Kažnjavana, jer sam zadirala u strogo zabranjen prostor. Sloboda se osvaja postupno. Prva od malih sloboda jeste seksualna sloboda. U vremenu komunizma kao moralni uzor negovan je lik drugarice partizanke, strogih načela, zakopčane do grla. Sušta suprotnost onda zabranjenoj 'Seksi dami'. Ali, moj cilj je daleko prevazilazio osvajanje malih sloboda. Zato se još uvek borim. Stihovi pesme ‘’Legalizujte slobodu’’ kažu: 'Sloboda znači biti slobodan da odlučiš šta sloboda za tebe znači.' Pravo da nam niko ne propisuje slobodu i da naša različitost bude naša slobodna volja. Ali, put je veoma dalek. Već 25 godina učestvujem u bici koju će ljudski rod voditi do kraja svog veka.
Kasnije odustajete od seksi imidža.
- Da, jer namera nije bila manipulacija ljudskom prirodom i unovčavanje ljudskih slabosti, kao što to čini moderna maskultura. Onog trenutka kada je ‘’Seksi dama’’ postala profitabilni produkt, rekla sam - OK. Osvojila sam tu slobodu, ali sada idem dalje. Brojne kopije koje i danas koriste oproban recept vulgarizovale su ideju progresa. Zato moja antiestetika panka savršeno odgovara ambijentu koji postaje nazadan. Naravno da bih put muzičkog i društvenog angažmana bio potpuno drugačiji da sam mogla da biram. Radila bih ono što sada radim i moj prvi album zvučao bi kao poslednji ‘’Animal Tested’’, koji, više nije za čuđenje, još nije prihvaćen u Srbiji. Da li vam je lepota odmagala ili pomagala?
- Teško pitanje jer zaista sebe ne doživljavam kao lepu osobu. Zar to ne zaključujete po reakciji muškaraca?
- Nikada ne znam da li reaguju na moju slavu i onu privlačnu moć koju slavna žena ima, (što njima predstavlja dokaz muškosti i trijumfa), ili reaguju na mene kao ženu. Koliko mi je izgled pomogao... Mislim da je odmogao jer je u početku bio u prvom planu. Prvih deset godina kritika mog muzičkog rada svodila se na komentar dugačkih nogu i stasa. Nikada o svom izgledu nisam razmišljala na marketinški način, već sam ga stavljala u širi kontekst umetničkog predstavljanja u koji pored muzike, spada i kostim, pokret, scenografija... Uvek sam odmeravala koliko daleko mogu da zakoračim u eksperiment. Koliki će mi let dozvoliti a da me ne sruše. Pregovori za snimanje svakog sledećeg albuma trajali su mesecima, jer se diskografima uvek činilo da moja muzika nije komercijalna. To važi i za sadašnji trenutak - ne mogu da sviram alternativu ili hard-rok u vreme kada svi slušaju dens i turbofolk! Sve što ne razumeju dobije etiketu 'neisplativo', što je uzrok nazadnjaštva svake vrste. Da li je to večito osporavanje povod za vaš društveni angažman?
- Tokom svih godina borim se da se otvori prostor za novo, da ne radimo po klišeu i vrtimo se u krugu. Jeste rizično, i tačno je da čovek može da padne ako zakorači u nepoznato. Ali, bolje je i da padne, ustane i pokrene se, nego da tapkajući u mestu propada. Mi to uporno radimo. Pišete tekstove, muziku, svirate, pevate, pišete knjige, sami režirate svoje spotove... Odakle ta potreba da se izražavate različitim vidovima umetnosti?
- Na neke od tih stvari navela me je rokenrol nemaština. Ali, i nepostojanje adekvatnih saradnika. Ne nalazim se u našminkanom turbofolk svetu gde svi smatraju da su jako važni i veliki. Srbijom vlada kvaziumetnička diktatura. Kič diktatura, protiv koje se neki od nas očajnički bore. Prepuštena sam sebi i svojim resursima jer nemam nameru da plaćam njihove nazovi režisere, koji ne znaju da režiraju rok spot. Za to treba mnogo više inventivnosti i kreativnosti. To nije život u ispeglanoj slici, već realnost od koje beže. Život u izmaštanom svetu upravo nas je dovde i doveo. Ja sam surovi realista i pobornik gledanja istini i životu u oči. U Srbiji smo zamenili političku garnituru, ali ne duhovnu i kulturnu. Isti ljudi i dalje bahato guraju ruke u naše džepove, ali i u naše mozgove. Zadiru u naše duhovno biće ne dozvoljavajući nam da se razvijamo. Propagiraju pohlepu, mržnju, agresiju, neempatičnost, sebičnost, egocentričnost... Uzrokuju propast duhovnog morala, ljudskosti. Takvi sadržaji, jednom primljeni, nastavljaju svoj samostalni život duboko u našoj podsvesti, bihevioristički se prenoseći na naše potomstvo. Počinjen je pravi duhovni genocid, za koji niko još ne odgovara.
Simonida Stanković
