Izvor: Vostok.rs, 16.Dec.2016, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Lavri se stalno dešavaju čuda
O tome, kako danas živi Lavra, ispričao nam je arhimandrit Trojice-Sergijeve Lavre, Pavel (Krivonogov).
– Oče Pavle, mnogi naši čitaoci su upoznati sa Trojice-Sergijevom Lavrom, prisustvovali su bogosluženjima tamo, čitali su ili slušali o njenoj slavnoj prošlosti. A kako Lavra Prepodobnog Sergija živi danas?
– Lavra Prepodobnog Sergija živi kroz Prepodobnog Sergija, i svi koji ovde dolaze – bratija, studenti, hodočasnici, saradnici – svi su tu da bi se poklonili moštima Prepodobnog Sergija i od njega zatražili pomoć.
Prepodobni Sergije je iguman svih ruskih zemalja i iguman naše Lavre. On njome tiho i spokojno upravlja. I svako ko je spreman to da primeti, svestan je njegovog vođstva. Onaj ko nije spreman, to ne može da shvati. Neko ko živi po svome, onako kako on hoće, ne može videti tihu, ali čvrstu ruku Prepodobnog Sergija.
Lavra je stavropigijalni manastir Ruske pravoslavne crkve, koji se nalazi gotovo u samom centru središnje Rusije. I naš manastir, kao i cela Rusija, se nalazi pod pokrovom Ave Sergija. Mi smo svedoci tog čudesnog pokrova, koji prekriva bratiju, manastir i sve koji dolaze Prepodobnom tražeći pomoć, kao i čitava ruska Crkva. Iguman svih ruskih zemalja štiti i pomaže svakome, ko mu se obraća za pomoć.
Postoje mnogobrojna svedočanstva o isceljenjima, zahvaljujući molitvama posvećenim Prepodobnom Sergiju. Takođe, kao nauk imamo duhovni život blagočestivih podvižnika, koji su obitavali, ili obitavaju u Lavri i njenoj okolini, ali i onih koji nam često ili retko dolaze u posetu. I takvih primera nije malo.
Hvala Bogu da smo bili savremenici podvižnika, koji su živeli kroz Prepodobnog i pod njegovim pokrovom: u radosti, blagodušnosti i strpljenju.
Svako ko dolazi Prepodobnom Sergiju, dobija po meri svoje molbe, otvorenosti i čistote svoga srca. Prepodobni svakom daruje, onoliko koliko on može da primi od njegovog blagoslova.
Neka svakome Gospod, kroz Prepodobnog Sergija, pruži snage, podrške i pomoći, da može da izdrži da nosi svoj krst u radosti i blagodušnosti. Da ne očajava i da se ne žalosti, nego uz molitvu i strpljenje da služi Bogu, kako je zapoveđeno.
– Sasvim nedavno smo obeležili 700. godišnjicu od rođenja Prepodobnog Sergija i Lavra je prošla kroz obimnu rekonstrukciju. Mnoge zgrade su obnovljene, a čitav kompleks doveden u red. Postoje li još neki neostvareni planovi po pitanju renoviranja i obnove Lavre, njenih skitova ili hramova?
– Problema uvek ima. Ne možemo reći da je sve urađeno. U Lavri se nalazi Patrijaršijski arhitekturni i restauratorski centar, koji se bavi pitanjima obnove, proverom stanja zgrada i drugih objekata, kao i spomenika kulture. Pored toga mi imamo i ikonopisnu radionicu, koja se bavi restauracijom ikona. Takvi radovi se nikada ne prekidaju, pa je tako i u naše vreme.
– Trojicki sabor je u određenom smislu srce i Lavre i Sergijevog Posada. Ovde svakodnevno dolaze mnogobrojni hodočasnici, među kojima je i mnogo turista. Lavru, naročito vikendima, posećuje ogroman broj stranih turista, u poslednje vreme pretežno iz Kine. Kako vi objašnjavate taj nesagledivi pohod na Sergijev Posad i Lavru, oče Pavle?
– Po mom mišljenju, sve je to uredio Gospod Svojim Promislom, želeći da pomogne i pruži mogućnost Kinezima da vide Hrista, hrišćanski život, ljude koji se trude da žive po Hristu i uz Hrista, ljude kojima je životni temelj hrišćanski ideal. Jer, oni tako nešto ne mogu videti u svojoj zemlji, oni su odsečeni od te tradicije vere.
Stoga, mislim da je to za njih trenutak «duhovne ekskurzije», kako bi oni mogli da vide sve to. I Prepodobni se obraća svakom Kinezu, koji ovde dođe, obraća se njegovom srcu i umu, kako bi on nešto osetio, o nečemu razmislio, nešto saslušao i video. Na kraju, to će njemu pomoći da ponovno razmotri svoj život.
A da li će se oni obratiti Hristu, ili se niko od njih neće okrenuti pravoslavlju, to mi ne znamo. Gospod poziva sve, ali «mnogo je zvanih, a malo izabranih».
Da ne bi posle neko rekao: «Kineza ima puno, ali ih niko nije zvao»... Gospod poziva sve, poziva i Kineze...
– Danas je u Lavri puno mlade bratije, ali naravno da je manastirski život tesno svezan sa starijim monasima. Vreme prolazi i mnogi monasi su se upokojili i počivaju na manastirskom groblju u Duelinu. Da li se drži parastos za upokojenu bratiju? Da li ih spominju na dan njihovog upokojenja?
– Nažalost, groblje u Duelinu, gde počivaju naša braća iz Lavre, se u poslednje vreme brzo povećava. Mnogi nas napuštaju, naročito starci. Mi pamtimo svakog upokojenog brata. Na dan njihovog upokojenja držimo pomen, a na bratskoj trpezi služimo panihidu. Ponekad služimo panihidu i na groblju, na mestu gde naša braća počivaju. Takođe, na svakoj Liturgiji pominjemo počivšu bratiju.
Pored toga, na sajtu Lavre postoji odeljak, posvećen životu naše upokojene braće. To je «Bratski pomjanik», u kome se mogu naći priče o mnogim, nedavno upokojenim starcima.
– U Lavri se neprestano dešavaju čuda. Iako mnogi danas traže javna čudesa, Vi ste već rekli da Prepodobni Sergije čini čuda neprimetno, u tišini, svakomu pokazuje ono što on treba da vidi. Da li možete da nam navedete neke najprimetnije primere toga?
– U naše vreme, kao po pravilu, ljudi koji su dobili pomoć, ili čak isceljenje, skrivaju to. Zato što pomoć može biti različita. Ali isceljenja se dešavaju i mi to regularno primećujemo.
Za nekoga to može biti i sitnica, ali kada student bogoslovske Akademije prilazi moštima Prepodobnog Sergija i moli ga za pomoć na ispitu, znajući da je spremio samo jedno pitanje, a potom ga baš to profesor pita, pa to je pravo čudo! A razlog njegove «lenjivosti» je pomoć, koju je on pružao starcu na samrti. I eto, on je polagao ispit i dobio desetku, baš za jedino pitanje, koje je spremio!
– Da, to je zaista primetan primer...
– Naravno, možemo diskutovati o tome da li je to čudo, ili ne, ali takvi slučajevi se događaju. Taj student je pomagao starom monahu. On je bio privezan za postelju i student ga je obilazio svaki dan. Student je za njega radio mnogo, ali se nije spremao za ispite. Učio je na nogama, kada je imao vremena... I na kraju godine u njegovom indeksu su bile sve same desetke! On i sam nije mogao da poveruje, cele godine skoro da i nije učio, bio je rastrzan između fakulteta i monaha, kojem je pomagao... Ali kad se starac upokojio, student je, po staroj navici, nastavio da se nemarno odnosi prema ispitima i cela slika se odmah promenila, a desetke su presušile!
I on je počeo da pomaže drugom starcu i da se moli Prepodobnom Sergiju, kako bi sve naučio kako treba i opet je počeo da daje ispite jedan za drugim! Uz pomoć Prepodobnog Sergija...
Baš zbog toga kod nas postoji tradicija, kada svi studenti prilaze moštima Prepodobnog i mole za njegovu pomoć pri učenju. Ne samo da dobiju dobre ocene, već da zaista usvoje štivo. A da li će to postići, to je već druga stvar...
– Mlada bratija će uvek imati šta da nauči od starih monaha. Ima li još staraca u Lavri?
– Hvala Bogu, u manastiru još ima stare bratije, koja se ovde podvizava. Sećam se pokojnog oca arhimandrita Pimena. Idem ja bratskim hodnikom put kupatila negde oko ponoći, a meni u susret ide otac Pimen. I kaže mi: «Dobro jutro». To se desilo nekoliko puta. Isprva sam mislio da se starac šali sa mnom: skoro je ponoć, a on meni «Dobro jutro». A možda se bio zbunio, star je bio čovek, imao je tada 80 godina. I onda sam shvatio da se u to vreme starac budio. Tada je za njega počinjalo jutro. On se probudi, pođe da se umije i čita jutarnje molitve...
Ima i danas stare braće, kojima dolaze mladi monasi da im čitaju molitve. Kod nekih idu u tri sata ujutru, kako bi im pročitali molitveno pravilo... To je velika lekcija i podrška za sve.
Jedan mladi monah je rekao: «Ima dana kada mi se ne ide, ali moram da pomognem starcu. Ako ja ne dođem, on ne može sam da pročita molitve». I tako on ide kod njega u rano jutro i čita jutarnje pravilo. To je vrlo poučno.
Razume se da savremeni čovek ima puno problema. Glavni problem je ljudski ego, sve je pod znakom «ja». Takav čovek sve gleda sa svoje tačke, sve prolazi kroz njegovu svest i um. On smatra da sve analizira, ali na taj način on može da izgubi smisao poslušanja i da prestane da ga primećuje.
Tada je pravo vreme za iskušenika ili monaha, da porazmisli zašto je on uopšte došao u manastir? Da li zato da bi isterao svoje, da bi bilo sve po njegovom, ili da čini samo ono za šta ima blagoslov?
U manastiru se ne lomi volja čoveka, već se ona podčinjava Božijoj volji. I ako čovek živi u Lavri u skladu sa tim, uvideće da svim upravlja Prepodobni Sergije. Ne administracija, ne nekakvo rukovodstvo, već sam Prepodobni spokojno upravlja manastirom! Braća, koja vode istinski duhovni život, to vide, znaju i s nestrpljenjem čekaju, kada upadnu u neko iskušenje, da Prepodobni sve postavi na svoje mesto i sve reši.
– Lavra ima pozamašnu biblioteku, može li monah da stekne ili unapredi svoje akademsko zvanje u samom manastiru?
– Imamo biblioteku sa dobrom čitaonicom. A pored knjiga koje se tamo čuvaju, naša braća su u elektronskom obliku prebacila i sve knjige nekadašnje biblioteke, koje datiraju još od 17. veka, a koje su nam oduzete za vreme komunizma i odnete u Narodnu biblioteku Rusije. Većina tog elektronskog materijala se nalazi na sajtu Lavre. Preneli smo i ceo arhiv Lavre iz vremena pre revolucije. To veoma pomaže nekome, ko hoće da izuči istoriju, suštinu Lavre, kao i njen duhovni i bogoslužbeni život. Ovde može svako da dođe i da se služi kompjuterom, a bratija to čini sa uspehom.
– Prvo što svaki hodočasnik primeti u manastiru je Trojicki sabor, koji su čudesno oslikali naši sveti ikonopisci: Prepodobni Andrej Rubljov i Danilo Černi, sa svojim učenicima. Da li se u Trojickom saboru i danas čuvaju njihova originalna dela?
– Ikonostas Trojickog sabora je delo Andreja Rubljova i njegovih učenika, a delimično i Danila Černog. Peti, najviši nivo ikonostasa je urađen u 17. veku. Carske dveri su dar Mihaila Fjodorovića Romanova, rodonačelnika dinastije Romanovih. U prvom redu ikonostasa se nalaze ikone iz 15. i 16. veka. Tamo se nalazila ikona Svete Trojice Andreja Rubljova, ali se sada na njenom mestu nalazi kopija, koju je uradio ikonopisac Baranov 1927. godine.
Da, Andrej Rubljov je oslikao ceo hram, ali nažalost njegove freske nisu očuvane. U 17. veku su bile zamenjene novim freskama. Mi danas možemo videti restaurirane ostatke fresaka iz 17. veka.
– Hodočasnici smatraju da se u Serapionovoj palati nekada nalazila kelija Prepodobnog Sergija. Da li je to zaista to mesto?
– U istorijskim predanjima je zapisano da se njegova kelija nalazila pokraj hrama. Stari hram Živonačalne Trojice se nalazio na mestu današnjeg Trojickog sabora. Pošto je on bio manji i drveni, ispada da su «kelije hrama» bile na mestu gde je danas Serapionova palata.
Postoji i pretpostavka, da se kelija Prepodobnog delimično nalazila i na teritoriji, koju danas zauzima Trojicki sabor.
Trenutak kada se Bogomater javila Prepodobnom Sergiju je jedan od glavnih trenutaka u životu Prepodobnog, a i u životu Lavre. Svakog petka čitamo akatist Bogomateri, jer znamo da se ona javila svecu u noć s petka na subotu, za vreme molitve Prepodobnog Sergija sa njegovim učenikom, Prepodobnim Mihejem.
– Moskovske duhovne škole nazivaju «velikim kelijama Prepodobnog Sergija», jer su one davno osnovane unutar zidina Trojice-Sergijeve Lavre. Život Akademije i seminarije je neraskidivo svezan sa manastirskom obitelji. Kakav je odnos između bratije, profesora i učenika Moskovskih duhovnih škola?
– Što je najvažnije, studenti učestvuju u našim bogosluženjima. Oni pevaju u pevnici za vreme liturgije i na velike crkvene praznike. Oni se ispovedaju u tačno određene dane: na primer, pred Božić, Vaskrs, Uspenje i Preobraženje. Postoje i posebni dani, koje je odredila administracija Akademije, kada duhovnici iz Lavre ispovedaju studente i profesore Akademije. Studenti i samostalno posećuju naše duhovnike, dolaze na ispovest i dobijaju duhovne savete, to je jedan živ, normalan hrišćanski život – i to je jako dobro.
Molimo se Prepodobnom Sergiju da nad svima nama i nad svim ruskim zemljama bude pokrov Igumana sve Rusije. Da nam bude na blagoslov, radost, utehu i strpljenje, nošenje našeg životnog krsta!
S arhimandritom Pavlom (Krivonogovim)
razgovarao Nikolaj Buljčuk
S ruskog Aleksandar Đokić,
Pravoslavlje
