Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Evropu se ne ulazi sa prljavim nogama
U Evropu se ne ulazi sa prljavim nogama
Jugosloveni su uvek mislili da nisu živeli u pravom komunizmu, ali vaš sistem je bio dosta dobar za komunistički sistem. Sa bivšim liderima u Jugoslaviji mi smo imali korektne odnose, ali ne i prijateljske, kakve imamo sa sadašnjim jugoslovenskim državnicima. Privilegija je raditi u Beogradu, jer sada postoje mnogo bolji uslovi za saradnju - rekao je na početku razgovora za 'Blic' Čarls Kroford, ambasador Velike Britanije u SRJ. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Kako biste ocenili stanje od kada ste u Jugoslaviji?
- Svaki britanski ambasador na kraju godine obavezan je da pošalje zvaničnom Londonu godišnji izveštaj. Očigledno je da situacija ovde nije dobra, ali imajući u vidu da je proteklih godina bila katastrofalna, to je veliki napredak. Neke stvari su pozitivne, kao što je uspostavljena stabilnost dinara, otpis duga pred međunarodnim organizacijama, pravno regulisanje poreske politike. Promenilo se i to što su ranije lideri država iz okruženja imali Slobodana Miloševića u susedstvu, te su bili sigurni da međunarodna zajednica mora da sarađuje samo sa njim. Čak i kada su se oni ponašali loše, Milošević je opet bio gori u očima međunarodne zajednice. Kada je Milošević otišao, odjednom niz ljudi bio je iznenađen jer je Beograd počeo da se ponaša pozitivno. Ušlo se u krug u kojem postoji pozitivna konkurencija, u kojem se sve zemlje u regionu trude da pokažu ko će biti najbolji Evropljanin. Ovo što smo videli ove godine u Beogradu je dobro - imali smo normalizaciju sa NATO na jugu Srbije. Marginalizacija esktremizma posle napada u Americi simbolizuje novi početak za sve nas ovde. Kako ocenjujete saradnju sa novim, demokratski izabranim vlastima. Građani misle da se nije mnogo toga promenilo?
- Predstavnici novih vlasti hoće da rade sa nama, i sa njima možete imati normalan dijalog. Oni imaju poverenje međunarodne zajednice. Znam da je teško, da ljudi imaju male plate, nestaje struje... ali mora se shvatiti da su sadašnji nosioci vlasti naslednici deset godina gluposti. U Srbiji, kao političkom prostoru, poslednjih godina politička kreativnost korišćena je u cilju opravdanja postojanja Miloševićevog režima. Sada se ta kreativnost koristi za stvaranje normalne države. Posle deset godina gluposti ne može se odmah napraviti normalna situacija, biće potrebno dosta godina da se stvari poprave, ali, u svakom slučaju, jugoslovenske i srpske vlasti napravile su veliki i pozitivan početak. To nije samo moje mišljenje, već i velikog broja međunarodnih eksperata. Koliko su realni planovi naših vlasti da SRJ uđe u 'Partnerstvo za mir', Savet Evrope, a do 2010 i u EU?
- Vi niste velika zemlja i potrebno je da pokažete fleksibilnost. Mislim da je najvažnije imati konkretne ciljeve, kao što su ti koji ste naveli - konkretne državne interese. Treba učiniti velike napore za ulazak u EU, i to traje godinama. Rok od deset godina nije nerealan, možda je optimističan ali je u sferi razumljivog i mislim da će uz konkretne ciljeve biti lakše. Neizbežna je tendencija integracije ovih prostora u Evropu, ali trenutno je EU prvenstveno okrenuta ka desetak zemalja koje čekaju na ulazak u zajednicu.
Koliko unutrašnji sukobi u DOS narušavaju demokratski imidž novih vlasti na međunarodnom planu?
- U jednopartijskom sistemu nema puno javnih sporova. Kada je višestranački sistem u pitanju, normalna je borba argumenata i mišljenja. Problem nastaje ako takvi sporovi idu tako daleko da se stvori imidž sukoba i neozbiljnosti. Vaša zemlja nema taj luskuz. Postoji niz veoma bitnih zakona koji treba da budu usvojeni u skoroj budućnosti. Što se duže bude čekalo na njihovo donošenje, to ćete duže biti siromašni. Da li će proces trajati umesto devet meseci ili godinu, tri ili četiri godine, zavisi prvenstveno od vas. Ako stvorite nestabilnost, to će imati uticaja i na dolazak investicija koje su vam potrebne. Sledeće godine očekujem reorganizaciju političkih snaga ovde. Tu imam u vidu izbore za predsednika Srbije, koji bi trebalo da se održe naredne godine. Posledice toga, nadam se, biće dobre za vašu zemlju.
Političku scenu Srbije trenutno dele dva politička pristupa - prvi se vezuje za premijera Srbije, a drugi za predsednika SR Jugoslavije.
- Tu je pitanje šta ide prvo. Neki kažu da reformi nema bez pravne države, dok drugi tvrde da pravne države nema kad nema novca u budžetu. Teško ćete imati vladavinu prava ako sudije, na primer, nemaju plate. Država mora imati sredstva za borbu protiv organizovanog kriminala, to nije apstraktno pitanje već izuzetno konkretan i opasan posao. Za vreme Miloševićevog režima, organizovani kriminal - šverceri oružja, belog roblja, droge, cigareta imali su podršku same države. Sada je veoma teško izdvojiti takve kriminalne aktivnosti od države. Potrebne su vam vrlo specifične tehničke mere da bi se borili protiv kriminala, ali i vladavina zakona. Organizovani kriminal u ovom regionu problem je i EU. Predstavnici organizovanog kriminala će se baviti tim poslom dok ne budu poraženi. Zato je potreban jasan politički signal da će oni izgubiti i specifične mere koje će osigurati da oni izgube. Britanija vrlo blisko sarađuje sa vašim liderima oko načina da se tu pomogne. Što ste jači i u verbalnom i u konkretnom smislu po pitanju vladavine zakona, strani ulagači će imati više poverenja u vašu zemlju. Postoji rizik da, usled tvrdnji jedne političke struje da se ništa ne dešava na tom polju, to obeshrabri zainteresovane investitore. Stvari se ovde ipak menjaju, ali je ceo proces komplikovan, zahteva reformu policije, sudstva i carina, kao i regionalnu saradnju i saradnju sa Evropom. Sledeće godine biće veliki naglasak na ovim temama. Tokom godine trebalo bi da budu održani i predsednički izbori, što je takođe veliki i važan momenat. Jedan ste od predstavnika međunarodne zajednice koji je posredovao u otpočinjanju dijaloga oko redefinisanja odnosa u SRJ. Ima li načina da se do kompromisa dođe?
- Postoji nekoliko ishoda ovih razgovora. Pozicija EU je jasna, jer mi nećemo pružiti pomoć u daljim podelama na ovim prostorima. Smatramo to besmislenim. Mislim da u Crnoj Gori ne postoji ozbiljan i ubedljiv broj građana koji su za nezavisnost. Mislim da većina ljudi u Crnoj Gori ima pozitivan stav kada je Jugoslavija, odnosno opstanak savezne države u pitanju, ali da nemaju baš pozitivan stav prema zvaničnom Beogradu. Možda tu treba tražiti rešenje. Ipak, zaključak je da je najbolje rešenje za region u celini redefinisana država. Trenutno je takođe jasno i da Beograd neće prihvatiti crnogorski predlog o savezu dveju nezavisnih država. Nije potpuno jasno gde taj crnogorski predlog vodi, ali svaki plan ima svoje pozitivne i negativne aspekte. Lično smatram da će, ukoliko dođe do referenduma u Crnoj Gori, EU insistirati da izbori koji budu ponuđeni glasačima moraju da budu jasni, kao što moraju unapred da budu jasni i koraci koji će uslediti posle odluke donete izjašnjavanjem na referendumu. Drugim rečima, ako odluka bude u korist federacije moraju postojati unapred jasno definisani koraci. Redefinisanje odnosa u federaciji indirektno može da utiče i na status Kosova.
- Albanci na Kosovu imaju svoje ambicije da ostvare nezavisnost Kosova i koristiće niz argumenata da to i ostvare. Prvenstveno pozivaće se na činjenicu da oni predstavljaju većinu i da hoće novu državu. Sama Rezolucija 1244, koliko je znam, ne može da promeni status Kosova u okviru Srbije. Ranije nije postojao demokratski dijalog između Srba i Albanaca. Sada, imajući u vidu tamošnje izbore, kao i izbore posle kojih je u Jugoslaviji pobedila demokratska opcija, proces pregovora tek treba da počne. On će verovatno dugo trajati, ali ono što je sada bitno je da prostor Crne Gore i Srbije, uključujući i Kosovo, za EU predstavlja jedan prostor za integraciju u Evropu. Jedan od osnivača EU Žan Mone imao je izreku da ako problem ne može da se reši, onda se mora preneti u širi kontekst. Kosovo je bilo problem i u bivšoj Jugoslaviji, ali Milošević kontekst rešenja nije hteo da širi, već ga je sužavao. Proces evropeizacije sada pruža mogućnost rešavanja tog problema u širem okruženju. Pitanje granica i nezavisnosti biće mnogo slabije izraženo kada pripadnici EU, bez obzira na to da li su sa Kosova, iz Hrvatske ili Srbije, Danske ili Engleske, imaju ista prava i mogu kupiti zemlju bilo gde u Evropi. Ovde ste imali atmosferu gde svaki sused želi da sruši ono što ima onaj do njega i zbog toga je došlo do procesa dezintegracije. Vi ste kao zemlja proteklih deset godina proveli u procesima razdvajanja, dok se Evropa ujedinjavala. Vi ste postali siromašniji, a mi bogatiji i to je jasna lekcija svim zemljama u regionu. EU će u narednim mesecima i godinama korak po korak stvarati zajednički interese između Crne Gore, Srbije i Kosova. Saradnja sa Tribunalom u Hagu jedno je od gorućih pitanja oko kojih postoje neslaganja na unutrašnjopolitičkom planu. S druge strane, američki Kongres obnovio je uslove za ekonomsku pomoć SRJ, među kojima je najvažniji - potpuna saradnja sa Tribunalom.
- Ono što radi američki Kongres je njihova stvar. Amerika ima pravo da postavlja uslove kakve želi, ipak je u pitanju njihov novac koji žele da investiraju u vašu zemlju. Što se EU tiče, mi ne govorimo ni o kakvom uslovljavanju, već samo naglašavamo potrebu saradnje sa Tribunalom. To je stvar lepog vaspitanja na neki način. Da pojasnim. Ako želite da uđete u evropske klubove, koji su elegantni, u kojima je prijatno okruženje i imaju mnogo povoljnosti, jedno od pravila je da se ne ulazi sa prljavim nogama. Saradnja sa Hagom nije pitanje koje se uslovljava, već pravilo kluba u kojem želite da budete član. Nisu nerazumni zahtevi za izručenje onih građana SRJ koji su optuženi za najgore ratne zločine u Evropi viđene u poslednjih 40-50 godina. Premijer Srbije je lepo rekao: 'Ako ste nevini, dokažite to, Vlada će vas podržati, a ukoliko ste krivi, nemojte se kriti iza naroda'. U svakom slučaju, najgore što možete da uradite je da na, ako postoji, nekakav američki ili evropski ultimatum odreagujete u poslednjem minutu, pod pritiskom. Na taj način pokazujete svoju slabost. Takođe, mislim da nije dobar prilaz tom problemu i upoređivanje načina vaše saradnje sa saradnjom Hrvatske ili BiH sa Tribunalom. Strateški interes vaše zemlje je da se napravi razlaz sa vremenom Miloševićevog režima, bez obzira na to šta su druge zemlje uradile. Događaji kao oni u Srebrenici su veoma važni i voleo bih da neke od vaših lidera vidim u poseti Srebrenici tokom sledeće godine, što bi dovelo do zajedničkog suočavanja sa odgovornošću u odnosu na te događaje. Ponoviću da mi ne smatramo demokratske lidere iz Beograda odgovornim za te stvari i baš zato želimo da sa njima podelimo odgovornost u rešavanju takvih stvari, a to je nešto sa čim moramo da se suočimo i što će biti urađeno. Takve stvari treba tretirati kao pozitivnu mogućnost, a ne kao nekakvo mračno vređanje.
Politika je kao fudbal
- 'Totenhem' je jedan od onih timova koji imaju čudnu sudbinu da igraju lepo i dobro, ali da gube. Goran Bunjevčević mi je rekao da im trener Glen Hodl pred svaku utakmicu pušta snimak utakmice protiv Mančestera, koju su nesrećno izgubili sa 5:3 iako su vodili sa tri gola prednosti. Fudbal je kao politika. Čak i kad sve ide dobro, znajte da će pre ili kasnije doći poraz. Kao što je Totenhem napravio dobru osnovu tima za sledeću godinu, tako i Jugoslavija na političkom planu, na osnovu onoga što se ovde dešavalo, ima dobru osnovu za sledeću godinu. Morate igrati dobro, ali i davati golove, što je DOS u proteklom periodu učinio nekoliko puta. Pogoci su bili smena Miloševića, stabilizacija dinara, otpis duga pred Pariskim klubom i rešavanje krize na jugu Srbije. Takođe 'golom' se može smatrati i učešće Srba na kosovskim izborima. Međutim, ako dođe do prepirki u timu, možda u narednom periodu ne bude toliko golova, a može se desiti i da narod nekim političarima pokaže crveni karton. Mnogo je večera
Od 1981. do 1984. godine boravio sam u Jugoslaviji i pri ambasadi radio kao ataše za štampu. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ambasador sam bio u Sarajevu od 1996. do 1998. godine i sada sam ponovo ovde. Posle 17 godina koliko nisam bio Beogradu ne mogu da kažem da se grad promenio i da je stanje deprimirajuće kako neki govore. Ljudi su, kao i ranije, veoma gostoprimljivi. S obzirom na to da sada predstavnici međunarodne zajednice imaju mogućnost da ostvare dobre kontakte sa vašim liderima, što ranije nije bilo moguće, mnogo je prijema, večera i skupova kojima prisustvujem. Sledeće godine pokušaću da nađem malo više ličnog prostora, obiđem grad i bavim se nekim sportom. Nikola M. Jovanović
