Izvor: Blic, 10.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Bosni sam bio jači od Tuđmana
U Bosni sam bio jači od Tuđmana
Stjepan Kljujić je predsednik Republikanske stranke Bosne i Hercegovine, bio je član predratnog i ratnog Predsedništva BiH, predsednik Hrvatske demokratske zajednice, a znatno pre toga novinar i pomalo disident
Na koji ste se način uključili u istorijska zbivanja početkom krize?
U to doba bio sam dopisnik nemačkog radija WDR na srpskohrvatskom jeziku, i u Nemačku krećem kao neki press menadžer koji treba našim izbeglicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i gastarbajterima predstaviti novu političku scenu u zemlji. Uglavnom, kad sam jedamput sleteo na zagrebački aerodrom, prišli su mi neki ljudi u teget odelima i bordo mašnama, što su bile policijske uniforme u civilu i rekli: 'Jeste li vi gospodin Kljujić?' Ja rekoh: 'Jesam'. Kaže: 'Pođite sa nama'. Vidim da su ljubazni, kad smo seli u jedan bjuik i meni dali zadnje desno sedište... Dakle državničko.
Ja vidim, koliko je sati. Rekoh: 'Gospodo, očito je da mi ne idemo u narodnu stanicu Trešnjevka.' Doveli me pred Tuđmana. To je bio prvi put da ste sreli gospodina Tuđmana?
Mi smo se pre toga čuli telefonom, ali nismo se videli. I sad, on prilazi i kaže: 'Gospodine Kljujiću, hoćete li vi raditi za našu stvar?' Ja kažem: 'Druže generale, ja to radim već 30 godina.'
To se sve dešava u septembru 1990. godine?
Jeste, to je bilo 1. septembra u Zagrebu. Ja sam ostao devet dana na toj turneji. Tuđman mi je dao broj svog telefona, svaki dan smo razgovarali. Međutim, 7. septembra Radio Zagreb je objavio da sam izabran za predsednika i generalnog tajnika HDZa. Bez vašeg znanja?
Da, bez mog znanja. Na mesto predsednika HDZa dolazite nakon Davora Perinovića. Prema njegovom najnovijem svedočenju, do smene je došlo zbog neposlušnosti odnosno što je Zagrebu jasno stavio do znanja da neće provoditi ratnu i politiku podele Bosne.
To nije tačno. U to doba niko ne govori o podeli Bosne i Hercegovine. Tada Tuđman nema vlast ni u Hrvatskoj. Ja sam bio sretan upravo zbog toga što se u Zagrebu nisu mogli mnogo bavili Bosnom i Hercegovinom, oni su imali svoje probleme. Oni su 31. svibnja '90. dobili vlast u Hrvatskoj. Ali sve dok nisu ušli u infrastrukturu vlasti bili su ilegalci bez poznavanja društvenih normi, društvenim veza... Tuđmanu je taj deo posla odradio Josip Manolić. To ga međutim ne amnestira od svega onoga što je u Bosni uradio.
Apsolutno. Muslimanski je narod u Bosni verovao meni, ne Tuđmanu, a da je bilo s pravom, pokazalo je Karađorđevo. Njegovi su saradnici dugo tvrdili da toga nije bilo. Ali pošto se ništa ne može sakriti, tako je i najbliži Tuđmanov saradnik Hrvoje Šarinić, nakon što se sa svojim predsednikom posvađao, izdao knjigu sa fotografijama. Dakle, to je prvi dokument da se Karađorđevo desilo. Ja se osobno sećam da je u jednom trenutku meni došao Tuđman i rekao: 'Stjepane, dao mi je Milošević Cazinsku Krajinu.'
Međutim, ja sam sebe smatrao jačim od Tuđmana, pogotovo kad je Bosna u pitanju. Imao sam i karijeru koja je bila jača. On je bio komunista, ja ne... Prema novim podacima iz hrvatskih izvora i napad na Kupres je bio izrežiran i to od starne HDZa u Zagrebu. Kako se vi sećate zbivanja na Kupreškom platou?
Pa, vidite, ja sam rekao i Tusu i Šušku ovde 2. sečnja '92. godine: 'Nemojte mi sad prebaciti rat.' Istina je, Kupres je bila svesna provokacija žrtvovanja 400 ljudi, ali ona nije napravljen samo da bi se stvorio rat. Nju su napravili i ratni profiteri, trgovci oružjem koji su smatrali da je neophodno da započne rat da ne bi bilo inventure. Jer, znate, mnogi ljudi su se obogatili trgujući oružjem. I još nešto, prodavali su oružje koje su dobili bepslatno: I njihov cilj je bio samo da započne incident bilo kakav, jer onda nema inventure. Moram vam reći jedan detalj, meni dolazi jedan čovjek iz Doboja i kaže: 'Gospodine predsjedniče, ja sam ti nastradao.' 'Kako si nastradao?' Kaže: 'Meni dali 100 pušaka i ja pogledam na kompjuter u Zagrebu, duže me za 200.' 'Pa, ko ti je dao?' 'Zet nekog Ike Stanića.' Znate, puška je u to doba bila 700 marka ili 1.000... Za mene je mnogo optužujuća ova teza o švercerima oružja koji su želeli da započnu rat da ne bi bilo kontrole i istrage ko je koliko prevario, prodao, obogatio se na tom. Šta mislite danas o Izetbegoviću?
Zadnji put kad smo se videli pre nekoliko godina, on je rekao: 'Ja znam da si ti čestit čovek, nemoj se ljutiti na mene.' Ja sam rekao: 'Prvo , ja se nikad ne bih na tebe ljutio, a drugo, ti nisi kompetentan da kažeš ko je čestit čovek.' Naravno, ona svita se odmah okrenula, ja sam ostao kao bela vrana. Ali vam moram reći da je on politički moj krvnik. On nije verovao da ja neću izaći iz Sarajeva. Znate, kad su mene isterali iz Predsedništva, isterali su me neustavno, jer su doveli čoveka s ulice u Predsedništvo. Kako danas živite?
Ja imam jednu veliku prednost živeo sam jako dobro, imao sam sretno detinjstvo, proputovao sam svijet, jeo sam kavijar i losos kad je trebalo, pio viski kad je trebalo, imao mornarsko odelo, dakle nisam sve to saznao u pedesetojšezdesetoj godini, pa da mi imponira. I sad, ja idem peške, idem nekad i tramvajem, pa me ljudi pozdravljaju. Dakle, nisam nikad dozvolio da me neko žrtvuje, jer nisam imao cenu da se prodam, a moram reći da je ponuda bila fantastična. Meni je Tuđman nudio da idem u Argentinu za ambasadora. Svim aje bilo četiri, meni je rekao: 'Tebi ću dati osam godina.'
