Izvor: Vostok.rs, 06.Jun.2013, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska: sjajan vek ne traje dugo
06.06.2013. -
Turske vlasti su počele da preduzimaju bojažljive pokušaje da umire nerede, koji traju od kraja protekle nedelje u polovini gradova zemlje, na mirni način. Zamenik premijera zemlje Bilent Arinč 4. juna je sapoštio o nameri da se sastane s organizatorima protestnih akcija, a čak je priznao da su prvobitni razlozi njihovog nezadovoljstva – likvidacija istanbulskog parka Gezi – pravedni i legitimni.
Od šefa vlade Redžepa Tajipa Erdogana takva priznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se nisu čula. Konflikt između islamista i pristalica kemalizma, koji je dugo tinjao, najzad je dobio potrebnu varnicu.
Podsetimo, kemalizam je isključivo turska doktrina, koju je definisao 1927. godine i predložio zemlji radi praktične primene vojskovođa, reformator i prvi predsednik Tuske Mustafa Kemal Ataturk. U osnovi te ideologije su šest postulata, među kojima su republikanizam i nacionalizam.
Od epohe Ataturka je prošlo mnogo vremena, međutim, u pojednostavljenoj varijanti sve do sada u turskom društvu s naizmeničnim uspehom dominiraju dva pogleda na perspektive razvoja zemlje – podrška kursa na priključenje evropskoj zajednici ili orijentacija na čisto islamske tradicije. Kako je poznato, decenija upravljanja vlade Erdogana i njegove umereno-islamističke stranke «Pravednost i razvoj» je povezano, s jedne strane, s naglim rastom turske ekonomije, i s «mekom» islamizacijom državnih, socijalnih i političkih instituta – s druge.
Namere vlasti da likvidiraju u Istanbulu park Gezi bile su samo povod za izraz nezadovoljstva liberalnog dela stanovništva rezultatima «meke» islamizacije.
Sasvim je očigledno da je Turska na rubu duboke političke krize, uveren je orijentalista, ekspert za zemlje Bliskog Istoka Stanislav Tarasov. Kritična masa konfrontacije između islamista i kemalista postigla je vrhunac. To se desilo posle toga, kada se Turska aktivno uvukla u proces «arapskog proleća»,naročito, kada se ona našla na pragu vojne invazije u Siriju. To je izazvalo veliko negodovanje u društvu, te danas oko 50 odsto Turaka ne podržava spoljnu politiku vlade Erdogana, istakao je Stanislav Tarasov u intervjuu «Glasu Rusije».
- Mnoge političke snage traže ostavku Erdogana, čini mi se da je to potpuno moguća rotacija. Danas je predsednik Gil prema rejtinškoj skali političke popularnosti na prvom mestu, na drugom mestu se nalazi lider opozicije Kemal Kiličdaroglu, lider Narodno-republičke stranke. Verovatno će se partija igrati između te dve ličnosti.
Ono, što se danas dešava na turskim ulicama i trgovima, – to je, prema rečima Stanislava Tarasova, svojevrsno testiranje državnosti ili čak rub. Reč je o čisto ideološkoj konfrontaciji: hoće li zemlja da ostane svetovna, ili će se sve više islamizovati. Ta konfrontacija stvara vakuum, koji može da popuni neka treća snaga. Teoretski u situaciju mogu da se tradicionalno umešaju vojna lica, koja su već više puta izvršavala udare u Turskoj.
S druge strane, Turska, koja teži evropskim vrednostima i sanja da se učlani u EU, danas može da se nađe u istoj klopci, u kojoj se nalaze zemlje, gde su izvršeni «obojeni» udari, rekao je Aleksej Martinov u intervjuu «Glasu Rusije».
- Odnosno, s jedne strane, počinju bezazlena istupanja ljudi, koji protestuju protiv nečega, zatim se formira nešto poput grudve snega, u nekom momentu «iks» vlasti ili moraju da odluče o ugušivanju nereda, ili slede evropsku tolerantnost. To danas vidimo u Turskoj, vlasti su propustile momenat, kada je trebalo strogo reagovati. Mislim da je takav momenat prošao, ovi događaji neće ostati bez posledica.
Mnogi ekspertы ne isključuju da takav scenario čaka i Azerbajdžan. Odnosno, talas modernizovanih, prema izrazu Alekseja Martinova, obojenih revolucija s juga pod uslovnim nazivom «arapsko proleće» sve je bliži granicama Rusije. Rusija mora da bude spremna za to.
Nikita Sorokin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
