Izvor: Blic, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Turneja“ je moj najličniji film
„Priča 'Turneje’ pogodila me je i na sasvim ličnom planu", rekla je velika glumica Mira Furlan u intervjuu za „Blic" rađenom u Republici Srpskoj, gde se trenutno snima ovaj film Gorana Markovića.
Jeste li gledali, svojevremeno vrlo popularnu, predstavu „Turneja" u „Ateljeu"?
- Ne, ali sam čitala komad. Ne pratim stvari u pozorištu jer živim u Americi. Međutim, baš taj tekst mi je jedan prijatelj u Los Anđelesu dao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga pročitam. Vrlo mi se svideo. Ta priča o našoj profesiji pogodila me je i na ličnom planu. Mi glumci se, i izvan profesije, nalazimo u jednoj drugoj dimenziji u odnosu na realnost. Od nas se očekuje da se uključimo u tu realnost, ali mi ne znamo kako se to radi. Jer, reč je o sudaru svetova, sudaru mentalnih prostora. Osećala sam se izgubljenom u onome što se zbivalo devedesetih; zato sam i otišla. Sve što se tada događalo ja ni mentalno nisam mogla da podnesem. Bio je to neki drugi svet, neki drugi ljudi koji su se sukobljavali, palili, žarili, bili u pravu ili u krivu, bili na na ovoj ili na onoj strani... Ali svi su bili toliko različiti od mene. Preplavilo me je osećanje izgubljenosti. Ovaj film priča i o tome. Zbog toga mislim da mi je mesto u „Turneji".
I zbog toga što Goranov film ima mnogo smisla.
Ko je i kakva je vaša junakinja?
- Goran se poigrava klišeima. Ona je starija glumica koja živi u svom svetu. Kao i većina glumaca i ona je opsednuta sobom. Zatvorena je u svoj egocentrični svet satkan od karijere, uspeha, stalne potrebe da dokaže da je strahovito važna, da njen rad mora biti priznat... Goran na svoj način, i meni blizak, pravi vivisekciju ove profesije.
Glumačka profesija je fascinantna; istovremeno je i problematična na mnogo načina jer tera čoveka da se igra samim sobom. Ono što glumac nudi, to je zapravo on sam; sve što igra, igra iz sebe. Zato su glumci često nesigurni. Koliko sam, u svom poprilično dugom postojanju u glumačkom zanatu, uspela primetiti, te nesigurnosti ima kod svih glumaca, imaju je i najuspešniji. Stalna je borba protiv nesigurnosti. „Turneja" nije samo priča o čoveku, glumcu, umetniku u ratu, već i preispitivanje glumačke profesije kao takve.
Kakav je vaš lični odnos prema ego-tripu, karakterističnom za vašu junakinju?
- Mislim da ego-trip jeste i znak određenih slabosti. Uostalom, postoje tolike psihološke teorije o tome. Najmilitantnije i najsurovije vođe su u principu veliki slabići. Kada je reč o glumačkoj profesiji, mora se reći da je tanka linija između onoga što jesi i što radiš. I lako se može desiti da ona bude izbrisana, a onda ne znaš više ni ko si ni da li si. U svom životu dobila sam lekciju iz svega tog; iz ego-tripa takođe.
U kom smislu?
- U smislu toga da se „uspešna karijera" (ovo, molim vas, pod navodnike), koju sam ovde imala raspala gotovo u jednom trenu. Odjedanput je više nije bilo, osim u sećanjima. Razgovarala sam tu, nedavno, s jednim kolegom, koji mi je rekao: „Pa zar nije čovek to što radi?". Rekla sam „ne". To je samo jedan njegov deo, a kompletan identitet je ipak složeniji od onoga što radi i što čini njegov društveni status. Iskusila sam: sve je promenljivo i sve može nestati u danu, čak i u trenu.
Na šta se osloniti?
- To pokušavamo tražiti. Svaka filozofija, religija, literatura, umetnost pokušava odgovoriti - gde je bit, šta je suština, na šta se možemo osloniti, budući je sve prolazno. Prolaznost je, dakle, priroda stvari. I to je glavna lekcija koju dobijamo kroz ceo život.
Jeste li poslednjih meseci više u Americi ili ovde?
- U Americi živim, ovde sam došla zbog filma...
Kako reaguje sin?
- Poduhvat koji sada činim graniči se sa nemogućim u organizancionom smislu. Međutim, zaista mi je stalo da budem u ovoj priči. Nije to neka glavna uloga koja će da protrese karijeru, ali, ponavljam, taj tekst - u svim svojim aspektima, u političkom stavu, u suptilnoj analizi naše profesije - jeste nešto što me se zaiste tiče i zato sam htela biti deo toga. Nikada nisam sa svojim detetom radila to što sam učinila sada. On sad ima devet godina i još se nikada nije desilo da ne bude centar našeg sveta. Devet godina je trajalo njegovo kraljevanje a sada se eto mora prilagoditi situaciji; moj muž Goran ovde radi seriju, ja snimam film, a sin Marko je u Americi.
