Izvor: Blic, 01.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuga i sreća u istom tonu
Tuga i sreća u istom tonu
Slovenačkog muzičara srpskog porekla, džez pijanistu Uroša Perića (29), koji poslednjih godinu dana radi na projektu 'Počast Reju Čarlsu', čuo je naš proslavljeni džezer Duško Gojković i preporučio ga džez orkestru RTB-a. Više nego uspešna saradnja rezultirala je koncertima prošle jeseni na festivalima u Valjevu i Nišu i izvrsnim koncertom na 'Kolarcu'.
Vest o njihovim sjajnim koncertima stigla je i do organizatora Džez festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Montreu (Švajcarska), koji se smatra najvećom muzičkom smotrom na planeti. I stigao je poziv: Uroš Perić i 'Big bend' RTB-a, pod dirigentskom palicom Ivana Ilića, sviraće na 40. festivalu u Montreu dva puta, 2. i 3. jula, na otvorenom prostoru parka Vernej. Do danas na ovom prestižnom festivalu od naših grupa nastupio je samo Ansambl Jovana Maljokovića 2001. Šta vas je konkretno privuklo Reju Čarlsu?
- U početku sam u njegovom glasu osetio istovremeno tugu i sreću, a bilo mi je zanimljivo i njegovo sviranje klavira, koje je odudaralo od uobičajenog. Mislim da je on sviranjem samo ukrašavao svoje vokalne interpretacije, a kako sam ja oduvek voleo da pevam, to me je oduševilo. Bio je izuzetno raznovrstan, plivao je, da kažem, u svim muzičkim vodama, te ga se čovek ne može zasititi. Mislim da je bio fenomen u istoriji muzike.
Na sceni delujete veoma zanimljivo. Skinuli ste pokrete, mimiku, izraz lica Reja Čarlsa. Pa ipak, nije reč o imitaciji nego o vašoj, osobenoj muzici, a povodom Reja.
- Drago mi je da ste to uočili, mnogi još nisu. Ja sam samo krenuo od Reja, ali izvodim njegov repertoar na svoj način. Preuzimam njegove impulse koje proširujem i nadgrađujem. Da li ste ga slušali uživo?
- Slušao sam ga 1996. na koncertu u Mariboru. Taj koncert pamtim do najsitnijih detalja. Znam koje je greške napravio, kad se zakašljao i redosled numera. Bio je to za mene najveći događaj u životu. Šta mislite o filmu 'Rej'?
- Budući da sam pročitao skraćenu priču Dejvida Rida i kompletnu biografiju engleskog pisca Majkla Lindona, film me je razočarao, jer je mnogo toga prećutano. Mislim da je film izbegao da prikaže njegov karakter u celosti. Negde ste rekli da vam je uzor saksofonista Henk Kroford. Kako to?
- Zato što on svira saksofon kao da peva, koristi instrument poput glasa. Poludim svaki put kad čujem njegov solo. Kakvi su vaši utisci o saradnji sa 'Big bendom' RTB-a?
- Mnogo sam zadovoljan. Orkestar mi je dao pozitivnu energiju i funkcionišemo izvrsno. Beogradski muzičari su vrhunskog kalibra i odgovaraju mi više od onih u Sloveniji. Dirigent Ilić je prva liga, a atmosfera na probama je relaksirajuća. Nadam se da će se saradnja potrajati. Kako ste stigli do Montrea?
- Dobar glas daleko se čuje. Obistinile su se moje želje iz prošle godine. Šta ćete izvoditi u Montreu?
- Izabrao sam 15 pesama iz repertoara Reja Čarlsa, a 'Big bend' je dodao još četiri numere, jednu stranu ('Kolaž' Dona Menze) i tri domaće ('U kavezu' i 'Džoging' Zvonka Skerla, i 'On the rebound' Ivana Ilića, specijalno napisanu za festival u Montreu). Za nastup u Montreu vodim i tri atraktivne slovenačke pevačice (Sandra Feketi, Nuška Drašček, Suzana Labazan) u ulozi pratećih vokala. Mislim da ćemo odlično proći na festivalu, jer zaista verujem da imamo dobra program. Šta konkretno očekujete od nastupa u Montreu?
- Očekujem da mi se širom otvore muzička vrata Evrope.
Slobodan Aranđelović
