Izvor: Blic, 26.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište snova
Tržište snova
Najnoviji roman Milorada Pavića 'Priča koja je ubila Emiliju Knor', objavljen u izdavačkoj kući 'Dereta' svojevrsna je enigmatska studija i, poput mnogih njegovih dela, ne može se čitati dva puta na isti način. Ne samo zato što se čitalac, po prirodi stvari, menja već i zbog toga što se i junaci dela prilikom prvog čitanja razotkriju. No, zato su tu i brojni drugi slojevi dela. A jedan od njih je i tome kako ili možda bolje reći zašto se od reči >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može stradati.
Može li reč ili priča da ubija?
- Branko Miljković kaže: 'Ubi me prejaka rec'. Ja mislim ako priča moze
da ubije čitaoca, a takvih primera ima mnogo u literaturi - setimo se Eka ili 'Hazarskog recnika' itd., onda priča može da ubije i pisca. O tome govori moja kratka proza 'Priča koja je ubila Emiliju Knor'! U knjizi ima i nešto od zluradosti koju je svet pokazivao prema nama poslednjih godina optužujući nas ne samo za gluposti koje smo počinili nego i za one druge, koje ne samo da nismo počinili, nego se i ne mogu pociniti. U romanu navodite mnoga poznata imena svetskog stvaralaštva. Da li time, na svoj neobičan način, hoćete da pošaljete neku skrivenu poruku čitaocima? Na šta ste, na primer, hteli da ukažete pominjanjem Salmana Ruždija?
- To su sve ličnosti s kojima sam se doista sretao za ovih poslenjih dvadesetak godina i prikazane su u prilikama i na mestima kako i gde sam ih sretao. Najzad, hteo sam da otkrijem malo atmosfere iz spisateljskog džetseta koji sam upoznao na svetskim pozornicama trčeći za svojim knjigama.
Jedna od vaših junakinja je 'govorila čoveku do sebe kako voli da bude nesrećna'. Ima li ljudi koji zbilja, svesno ili nesvesno, vole da budu nesrećni?
- Mislim da ceo naš narod u ovom trenutku svesno ili nesvesno ima autodestruktivnu fazu, hotimice radi sve ono sto ga vodi u nesreću. To je poslednjih decenija gotovo samoubilačka tendencija. Može li, dakle, to možda da bude i (naša) nacionalna osobina? I šta sa tom ljubavi prema sopstvenoj nesreći?
- Trenutno mi smo podeljeni narod. Polovina, a to su stari, mrze budućnost, s pravom, jer ih ona neće prihvatiti. Druga polovina, a to su mladi, mrze prošlost i istoriju,opet s pravom, jer im je ona donela toliko nesreće. Nisu li, kako kaže vaša junakinja, najlepše i najvrednije istinite ljubavne priče ispisane muškom i ženskom krvlju?
- Jesu. Treba se setiti o kakvoj krvi je reč. Moja junakinja nudi krv koja je simbol ljubavi, a ne mržnje i iz nje čita priču. Reč je u mojoj knjizi o romansi koja se može iščitati iz devičanske krvi žene, ali i muškarca. Dakle uvodi se i pojam muške devičanske krvi, koji se medicinski može definisati. Pišući o 'Nju Šu', zaboravljenom ženskom jezku, kažete da je epski jezik, jezik muških priča, opasan i štetan. Ne mislite li da je muški jezik, njegova štetnost i opasnost, suočila ljude sa gotovo nepremostivim problemima?
- Mislim da se čovečanstvo u ovom trenutku malazi na sredokraći, na raskrsnici. U znaku 'Vodolije' ono napušta vekovima negovan epski jezik svoje muske polovine, a počinje da prihvata i shvata milenijumima zaboravljen lirski jezik svoje ženske polovine. Prodor ženskog pisma u književnosti je dokaz. U vrsti uspeha dve knjige koje su obilato filmovane - 'Hari Poter ' i 'Gospodar prstenova' vidi se jasno ta razlika između ženskog i muškog pisma. Iznosite autobiografsku činjenicu o sudbini vaših dela u Sovjetskom Savezu i SAD-u. A kako vi lično gledate na to? Koji vam je 'samrtni predeo' bliži?
- Biti zabranjen najpre u Sovjetskom savezu, a zatim u SAD zaista je dobar kadar u biografiji jednog spisatelja. Ali, možda je još bolji neverovatan, ali istinit detalj naveden u 'Priči koja je ubila Emiliju Knor': Enciklopedija Britanika ne pominje 'Hazarski rečnik' zato što je preveden na tridesetak jezika, nego zato sto je plagiran u Kini. Vi ste u izvesnom smislu sam sebi junak čiji snovi kad se ispričaju mogu i da ubiju. Verujete li zaista u snagu snova?
- Moj roman 'Unikat' govori o vekovima dugoj i unosnoj tradiciji trgovine snovima. Snovi se mogu kupiti i prodati. Znači da imaju i moć. Ljudski snovi čine jedan kontinent mnogo veći od Zemlje. Tatjana Nježić
