Izvor: Blic, 12.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trubački rat za Julijanu
Trubački rat za Julijanu
Na stotine ljudi gura se zakrčenim ulicama Guče da bar za trenutak osmotri povorku trubača. 'E, evo ga onaj glumac?!', viču, gurkajući jedni druge. Zbunjeni su, ne znaju o čemu se radi... Otkud Mladen Nelević, popularni glumac 'M(j)ešovitog braka' i brojnih pozorišnih predstava usred Guče, pa još svira trubu i predvodi orkestar Saćme Trandafilovića u defileu? Retko ko je znao da se upravo tada u masi snimaju neki od kadrova 'Ljubavnog sabora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Guči', novog filma Dušana Milića. Ovaj film - u produkciji 'Film deluks interancionala', Kusturičinog 'Rasta filma', 'Palas filma' Karla Baumgartena, a uz pomoć 'Euroimaža', bugarskog i austrijskog filmskog fonda - trebalo bi da bude snimljen do jeseni. Očekuje se da će premijerno biti prikazan na Berlinskom festivalu.
- 'Ljubavni sabor u Guči' je ljubavna priča dvoje mladih ljudi. Ja glumim Saćmu Trandafilovića, trubača koji predvodi 'bijeli orkestar'. Moja ćerka Julijana koja je još mlada, ima svega 15 godina, zaljubljuje se u Roma, dobrog mladog trubača. Ja ne mogu to da dozvolim, posebno zbog toga što mi je 'crni orkestar' konkurent za osvajanje trofeja u Guči. Protivnicima prijetim, oni meni prijete... Takmičimo se, ganjamo se trubama. Film je ljubavna priča, ali ima dosta takmičarskog duha. Na kraju pobjeđuje muzika, ona sve pomiruje i smiruje. Ona ima jednu posebnu dimenziju da okonča taj rat u kome se umjesto oružja nose trube. 'Ljubavni sabor u Guči' ima humanu svjetsku poruku da treba navijati za ljubav, i naravno za dobru muziku - kaže za 'Blic' Mladen Nelević. Zbunili ste posetioce Guče. Nisu znali da li ste profesionalni trubač ili glumac. Jeste li se specijalno pripremali za ulogu, da li zaista svirate trubu?
- Išao sam malo na časove. Nije mi loše išlo, naravno onoliko koliko je potrebno za film. Neću da otkrivam sve, jesam li naučio ili nisam, neka ostane tajna. Za naš posao je najbitnija uobrazilja, kada uobrazite da ste muzičar, onda to i budete. Družim se sada sa profesionalnim muzičarima, to je 'Kiki bend' koji je moj orkestar u filmu. Sa njima razmjenjujem iskustva, učim neke trubačke cake. Već sam se malo zainteresovao, pa ko zna kako će to uticati na moju karijeru. Ova uloga se dosta razlikuje od vaših dosadašnjih; šta vas je posebno privuklo u 'Ljubavnom saboru u Guči'?
- Privukao me je dobar scenario, prije svega. Priča je odlična, a dopala mi se i uloga. Ne znam da li je ovo nešto novo u našoj kinematografiji, ali je u svakom slučaju nešto neobično. 'Ljubavni sabor u Guči' je i muzički film i melodrama. Samim tim što su značajni inostrani partneri stali iza filma, mislim da to mnogo govori i obećava uspjeh.
Većinu glumačke podele čine naturščici. Koliko to vama otežava ili olakšava rad?
- Film je dobar onoliko koliko ima neku svoju dokumentarnost. Svi ti ljudi koji nikada nisu stali pred kamere došli su ovdje u Guču da budu to što jesu, oni ne moraju da glume. Vjerovatno je meni teže nego njima, mada mi ovaj mentalitet nije stran jer mi dosta prijatelja potiče odavde. Igrali ste i u filmu 'Ivkova slava' Zdravka Šotre, čije snimanje je nedavno završeno. Koja je bila vaša uloga?
- Da, imao sam malu epizodicu u filmu. Glumio sam Todora koga Ivko poziva na slavu. Obećam mu da ću doć, pa mu se poslije izvinjavam, i na kraju ni ne dođem na slavu. Mislim da će i 'Ivkova slava' biti dobar film, samim tim što je sva naša glumačka elita u njemu. Najznačajnije je to što oba filma govore o nama. Mislim da svijet više zanima da govorimo o nama nego da, prateći modu, kopiramo tuđe probleme. Čini mi se da smo i u pozorištu i na filmu malo odlutali. Bavimo se problemima koji su nastali ko zna gdje. Možda nam treba malo više povjerenja u nas same. Imate li utisak da dolazi neko bolje vreme za domaću kinematografiju s obzirom na to da se trenutno snima nekoliko filmova?
- Imam utisak da se pomalo vadimo iz mraka. Pojavljuju se neki mlađi sposobni ljudi koji mogu da organizaciono pripreme film, nađu novac i naprave koprodukcije sa drugim zemljama, što je verovatno spasonosna formula za naš film. Nije vas dugo bilo na filmu, još od 1999. godine. Zašto?
- U Sarajevu sam do 1992. godine radio po tri filma godišnje širom bivše Jugoslavije. Kada je krenuo rat i gluposti, sve je stalo; bio sam prinuđen da više radim u pozorištu. Ali ništa značajnije, do ovog sadašnjeg posla, nisam radio na filmu. Film 'Pismo-glava', za mene veoma značajan, snimio sam 1983. godine u Sarajevu kao mlad glumac. Kako glumci u Srbiji i Crnoj Gori nisu u prilici mnogo da biraju, mogu reći da me je opet sreća našla kao pre 22 godine na početku karijere. Velika, glavna uloga u 'Ljubavnom saboru u Guči' može se nazvati mojim povratkom na film. M. Graf
