Izvor: Politika, 20.Dec.2012, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal bez ruskog veta
Tačno deset minuta i 20 sekundi trajala je 17. decembra sednica Saveta bezbednosti na kojoj je produžen mandat sudijama Haškog tribunala. Rusija nije uložila veto – i pored nedavnih oštrih kritika pa i pretnji da će tražiti zatvaranje suda.
Rezolucija je usvojena sa 14 glasova, Rusija se uzdržala. Kada bilo koji sastanak kome prisustvuju petnaest predstavnika iz različitih zemalja i najvećih svetskih sila traje tako kratko, znači da je skup održan reda radi, sa unapred poznatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rezultatom i bez potrebe da se različita mišljenja javno iznose. Posle glasanja, po nekoliko unapred pripremljenih rečenica izgovorio je predstavnik Rusije, sa jedne strane, i Britanac i Amerikanac, sa druge. Ovi drugi su potvrdili „ključnu ulogu suda u borbi protiv nekažnjivosti i u zadovoljenju žrtava”, dok Rusija nijednom rečju, ni implicitno ni eksplicitno, nije pomenula kontroverzu oko oslobađajućih presuda hrvatskim generalima, komandantima „Oluje“, i Ramušu Haradinaju. U odsustvu ruskog ambasadora u UN Vitalija Čurkina, njegov zamenik Sergej Karev je u tri rečenice upozorio na sistematske greške „rukovodstva tribunala” i „nepoštovanje obećanja o krajnjim rokovima za okončanje rada“.
I to je sve.
Samo dve nedelje pre ove sednice, rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je na „skandalozan” proces protiv Haradinaja i odluku Haga da ga oslobodi, na „bezakonje i popustljiv odnos međunarodnih predstavnika na Kosovu”. Rusija je nezadovoljna radom Haškog tribunala, rečeno je tada.
Zaposleni u ovom ad hok sudu (u „najboljim godinama” ih je bilo 900), moći će 25. maja da proslave jubilej – 20 godina od osnivanja. Nije baš lako utvrditi koliko je od dana kada ga je osnovao Savet bezbednosti, a ne Generalna skupština UN, tribunal potrošio na svoj rad. Zna se, na primer, da je dvogodišnji budžet za 2004–2005. iznosio 300 miliona dolara. Ako bismo se ravnali po toj računici, Haški tribunal je za 20 godina „pojeo” oko tri milijarde dolara. A da su primanja haške birokratije jako visoka, to dobro zna i komšiluk, koji je ispraznio svoje stanove, odselio se u drugi kraj i iznajmljuje ih po velikim cenama. Procvetao je i hotelski biznis u ovom kraju Holandije.
Sve bi se to isplatilo da je ad hok sud ostvario osnovni cilj: da dovede do pomirenja zaraćenih balkanskih nacija i da izricanjem pravednih presuda donese mir žrtvama. Prema oceni mnogih, uspelo mu je da nacije ponovo zavadi, baš kad su život i vreme počeli da ih mire.
Haška kapija zatvara se 31 decembra 2014. Nezavršene predmete preuzeće drugo telo. Na čelo tog novog mehanizma biće sadašnji predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, Amerikanac sa Harvarda i Kembridža.
Da li će u takvoj konstelaciji zaista biti moguće organizovati široku javnu debatu o pravdi i krivdi, kako je to zamislio predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić? Teško, kad ni ova u Savetu bezbednosti nije trajala duže od deset minuta.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 20.12.2012.
