Izvor: Politika, 11.Avg.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri milje do Černobilja
Prvu nedelju avgusta proveo sam u Bonu, na Konferenciji UN o klimatskim promenama, zapravo na sastanku dve, takozvane, ad hok, radne grupe koje imaju za cilj da pregovore, koji nisu okončani novim pravnoobavezujućih dokumentom 2009. godine u Kopenhagenu, privedu kraju u Kankunu, u Meksiku, krajem ove godine.
Taj sporazum treba da obezbedi značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) kako bi se sprečile neželjene klimatske promene. Poznato je da je ugljen-dioksid, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, najzastupljeniji u „paketu” GHG. Tehnologije, koje bi omogućile njegovo smanjenje, a obezbedile proizvodnju energije su zbog toga „na ceni”. Pored obnovljivih izvora energije, značajno mesto pripada i nuklearnoj tehnologiji, to jest nuklearnim elektranama (NE) iako ona nije obnovljiva.
Nuklearna energija je jedna od tema koje su razmatrane na ovom skupu, ali samo u kontekstu pitanja da li će biti uvršćena na listu za realizaciju jednog od „fleksibilnih mehanizama”, za lakšu realizaciju Kjoto protokola. Ujedinjeni Arapski Emirati su najavili početak gradnje četiri nuklearne centrale, jer žele da sačuvaju sopstvene resurse nafte i gasa na duži rok, a Savezna agencija za zaštitu životne sredine SR Nemačke je predstavila ideje za dostizanje 100 odsto proizvodnje električne energije, samo iz obnovljivih izvora, do 2050. godine.
Donedavno, neki pojedinci, kao i nevladine organizacije, pozivajući se na naš zakon, koji donet 1989. godine u SFRJ, a nakon toga dva puta prihvatan u celosti, prvo od SRJ 1995. godine, a potom i od Republike Srbije 2005. godine, zalagali su se da proglase moratorijum i na „razmišljanje” o ovoj temi. Dokle je to išlo govori činjenica da je pre nekoliko godina jedan građanin podneo krivičnu prijavu protiv tadašnjeg ministra nauke, jer mu se učinilo da kroz novi zakon o jonizujućem zračenju pokušava da otvori vrata nuklearnoj tehnologiji. Naravno strah je bio bezrazložan.
Pomenuti zakon, jedan je od najkraćih, ima ih ukupno četiri, a praktično samo dva člana, zabranjuje izgradnju NE, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i preradu isluženog nuklearnog goriva. Zabrana se takođe odnosi i na donošenje investicionih odluka, izradu investicionih programa i tehničke dokumentacije za izgradnju NE... Međutim, u drugom članu se jasno kaže da se odredbe prethodnog člana ne odnose na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, geološko-seizmička istraživanja i obrazovanje kadrova.
Prva NE izgrađena je 1956. godine u Velikoj Britaniji. Danas je u radu 439 nuklearnih reaktora, a tokom 2010. godine povezane su u mrežu tri nove NE (Rusija, Kina i Indija), jedna je zatvorena (Francuska), početa je izgradnja osam novih (četiri u Kini, dve u Rusiji, po jedna u Japanu i Brazilu). U međuvremenu su se desila dva ozbiljna akcidenta, 1979. godine u SAD, Ostrvo tri milje, i 1986. godine u Ukrajini (bivši SSSR), Černobilj. Prvi incident nije imao ljudskih žrtava, a drugi je imao oko 70 direktnih i oko 200.000 ugroženih, koji su trajno evakuisani i pod medicinskim nadzorom su. Efekat drugog slučaja je bio poguban za ubrzaniju nuklearizaciju u mnogim zemljama, uključujući i SAD koja ima najveći broj NE.
Nuklearna tehnologija je doživela mnogo unapređenja, koja su se usredsredila na sigurnost i energetsku efikasnost. Na tom planu je postignut očevidan i ogroman napredak, za razliku od upravljanja i skladištenja istrošenog nuklearnog goriva. Činjenica je da taj otpad, posebno onaj koji ima karakteristike visoke radijacije, treba skladištiti na geološki sigurnom i fizički bezbednom mestu sledećih nekoliko hiljada godina. Ne ulazeći u detalje u vezi sa ovim pitanjem može se konstatovati, ako je to olakšavajuća okolnost, da isporučioci tehnologija preuzimaju značajnu odgovornost o ovom pitanju.
Nameće se pitanje korišćenja nuklearne energije, koja takođe nije održiva, ali je njen vek korišćenja mnogo duži, prema nekima i do 1.000 godina. Srbija nije bila u prilici da izgradi nijedan energetski objekat poslednjih, skoro 30 godina i brzo će se suočiti sa činjenicom da postojeći kapaciteti neće biti u stanju da obezbede potrebne količine energije, posebno ako se ostvare ambiciozni planovi oporavka naše privrede. Energija je osnova svakog razvoja i potreba za energijom će rasti. To je očigledno, jer čak i u vremenu ekonomske krize interes za investicije u energetskom sektoru je veliki.
Načelnik Odeljenja za održivi razvoj Ministarstva rudarstva i energetike
Miroslav Spasojević
objavljeno: 11/08/2010
