Izvor: Blic, 14.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri godine rvanja
Tri godine rvanja
Aleksandra Slađana Miloševic, kompozitor, muzičar, pisac... autor je serijala od pet polučasovnih epizoda pod nazivom 'Muzička industrija Amerike', koji kreće sutra u 21,30 na prvom programu RTS-a. Zahvaljujući njenom iskustvu i saradnicima iz Amerike bićemo u prilici da saznamo kako se muzika od ideje pretvara u robu na tržištu, i da sagledamo kako onu lepu tako i onu manje lepu stranu tog procesa. Emisije približavaju gledaocu činjenicu da muzika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << današnjice nije samo ideja i zabava već i visoko razvijeni biznis. Kao što je poznato Slađana Miloševic je autor programa reforme muzičke industrije kod nas, a da napravi ovaj serijal odlučila se izmedu ostalog i zbog toga što smatra da valja videti kako se to radi u razvijenim društvima ne bismo li od njih ‘preslikali’ ono što valja i ‘preskočili’ ono što ne valja.
'Emisije su edukativno – zabavnog karaktera. Najbolji način da se sredina menja i napreduje, je kroz edukaciju. Nakon tri godine mog ‘rvanja’, ništa drugo nije preostalo, nego da se pokaže kako to rade visokorazvijena drustva. Možda nekom dopre do uma kako nije loše da država ubira novac, do sada prepušten privilegovanim industrijskim moćnicima. Ispravno je da su umetnici ti, koji dobijaju novac za svoj rad. U Srbiji i Crnoj Gori i dalje vlada bezakonje u muzičkoj industriji. Još uvek se ne shvata ni njen značaj, ni finansijski udeo koji može imati u budžetu države. Niti je jasna svest o tome da većina kapitala stečenog u oblasti muzičke industrije odlazi u džepove vlasnika privatnih medija i diskografskih kuća koji su često oličeni u jednom čoveku. Dakle, zbog nepostojanja i nepostovanja zakona u toj oblasti tržište je monopolizovano i bez fer konkurencije.
Koji je problem u celoj priči ključan?
- Jedan od ključnih problema je oblast oglašavanja, ili advertajzinga. Zakon o telekomunikacijama sadrži stavke o oglašavanju, međutim njegove klauzule za sada ne pokrivaju u adekvatnoj meri oblast muzičkog advertajzinga. Takođe, treba doneti zakon o konfliktu interesa, zakon o unakrsnom ulaganju, antimonopolske zakone za oblast muzičke industrije... To je bitno zbog dvojnosti vlasništva. Postoje kompanije koje poseduju i televiziju, i štampane medije i diskografske kuće, što ih stavlja u monopolsku poziciju.
Gde su zapravo interesi umetnika u tom mehanizmu?
- Muzička industrija je svojevrstan spoj umetnosti i biznisa. Put od ideje do robe na tržištu je vrlo kompleksan. Sama ideja pripada umetnosti a sve ostalo je industrija. Pomenuti pokret se, recimo, zalaže za promenu prava korišcenja muzike na internetu, da diskografske kuće koje su otišle predaleko u zahvatanju prava na umetnikov rad, tačnije traže doživotnu eksploataciju, više nemaju ekskluzivitet. Tatjana Nježić
