Izvor: Politika, 31.Maj.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri boje – sivo
Roba koja nije prošla kroz legalne kanale je za 15 do 30 odsto jeftinija od one na koju se plaćaju zakonske obaveze
U Srbiji u „sivoj ekonomiji” radi od 700.000 do 800.000 radnika. Procena je urađena na osnovu „zvanično” prijavljenih radnika i rezultata ankete o radnoj snazi. Prema različitim procenama međunarodnih finansijskih institucija i domaćih organizacija siva ekonomija zauzima od 35 do 40 odsto BDP-a, šteta za budžet se procenjuje na tri-četiri milijarde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evra godišnje, u „sivoj ekonomiji” se godišnje obrne čak i do deset milijardi evra. „Siva” ekonomija niz godina u Srbiji nije samo rešenje za socijalne probleme već je postala način poslovanja i privređivanja.
Nelegalnaekonomija jeu Srbiji naišla na plodno tle i bujala je tokom devedesetih godina prošlog veka, u vreme sankcija i ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kada je ekonomsko funkcionisanje bilo, praktično, svedeno na „zakon ulice”.Takvu ekonomiju jedino možemo nazvati „crnom”. Nažalost, jačanje državne kontrole nad legalnošću poslovanja nije dovelo ekonomiju u zadovoljavajuću nijansu „sivog”. Ne treba gajiti iluziju da „siva” ekonomija ne postoji u mnogo uređenijim državama od naše, ali tamo je ograničena i pod kontrolom. Naime, „siva” ekonomija u zemljama EU se kreće oko 15 odsto BDP, a u poslednje vreme, zbog globalne krize, beleži rast čak i do 20 procenata, zbog čega u EU ozbiljno rade na suzbijanju ovog problema.
To je još jedna oblast u kojoj moramo da postignemo značajan napredak ako želimo da idemo dalje u procesu evrointegracija. A privrednici, posebno oni iz sektora malih i srednjih preduzeća, neformalno ističu da moraju da idu u „sivu ekonomiju”, jer inače ne bi mogli da opstanu. Visoki i mnogobrojni porezi i doprinosi, republički i lokalni, jedu profit i jednostavno guraju firme „ili u propast ili u sivu ekonomiju”. U prilog tome govori i podatak da se dnevno zatvori dvadesetak privatnih firmi i da je broj firmi koji se godišnje zatvori znatno veći od novootvorenih. Često se dešava da se otvaraju nove firme kako bi se sa firmi koje su propale prebacila i sačuvala neka imovina i nastavilo poslovanje. Koliko je isplativije u sektoru prometa poslovati „na sivo”, govori i procena da jerobakoja nije prošla kroz legalne kanale za 15 do 30 odsto jeftinija od one na koju se plaćaju zakonske obaveze.
Rešenje za problem „sive ekonomije” sigurno treba tražiti u prilagođavanju poreskog sistema „ekonomski održivom nivou” poslovanja za poreske obveznike. Međutim, glavni problem svih vlada u Srbiji u proteklim godinama bio je punjenje budžeta. Bolje zahvatanje „sive ekonomije” i širenje baze poreskih obveznika, uz manje stope poreza i doprinosa moglo bi budžetu da donese iste ako ne i veće prihode, a privredi da pruži preko potrebnu relaksaciju u vremenu ekonomske krize. Međutim, ostaje problem ,,tajminga”, odnosno vremenskog perioda u kome će privredni subjekti shvatiti da im je jeftinije da plaćaju poreze i doprinose nego da posluju u zoni „sive ekonomije”. To„međuvreme” može biti opasnosa aspekta punjenja budžeta, i zato država verovatno i igra „konzervativno i bez rizika”, puštajući da sve ide kao i do sada. Iako u Srbiji ne važi ona američka izreka da su ,,jedine sigurne stvari smrt i porez”, plaćanje poreza u Srbiji ne bi smeli da shvatamo kao „fakultativnu aktivnost”.
Sigurno je da će suzbijanje „sive ekonomije” biti visoko kotirano na spisku zahteva koji će biti postavljeni pred Srbiju na putu evrointegracija, jer EU sigurno ne želi Srbiju koja će im kvariti prosek „sive ekonomije” sa svojih 35–40 odsto BDP-a u „sivoj zoni”. Mera Vlade Srbije da oslobodi plaćanja doprinosa za zaposlene firme koje zaposle nove radnike za prvih godinu dana je mali ali dobar korak u suzbijanju „sive ekonomije”. Međutim, put za rešavanje ovog problema je veoma dug, kao i za mnoge druge ekonomske probleme u Srbiji. Izašli smo iz „crnog” ali je „belo” još jako daleko.
*Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) iz Beograda
Vladimir Krulj
objavljeno: 31.05.2011.
