Izvor: Blic, 05.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri Hamleta u Sarajevu
Tri Hamleta u Sarajevu
Ovog leta na scenama eks-Jugoslavije napravljene su tri inscenacije Šekspirovog 'Hamleta' - u Budvi, u režiji Dušana Jovanovića, u koprodukciji Grada teatra, JDP-a i festivala MES u Sarajevu, sa Draganom Mićanovićem u naslovnoj ulozi, na Brionima, u režiji Lenka Udovički, i u NP u Tuzli, u režiji Harisa Pašovića. Glavni projekat 19. festivala u Budvi, premijerno izveden 1. avgusta, mogao bi, dakle, biti ekskluzivan i po tome što će sve tri predstave, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nakon premijera na svojim matičnim scenama, istovremeno imati i zajedničku premijeru u Sarajevu.
Zbog čega je najizvođenija i najpopularnija Šekspirova tragedija danas toliko važna za ove prostore, za 'Blic' govori Dušan Jovanović, reditelj, dramski pisac i pedagog, umetnik koji je obeležio pozorište na ovim prostorima, dobitnik mnogih visokih teatarskih priznanja, među kojima je i nagrada Udruženja američkih kritičara.
- 'Hamlet' jeste politička priča, ali je istovremeno i porodična drama o gubitku voljenih ljudi, i naravno da govori o nekim stvarima koje su na ovim prostorima, naročito u poslednje vreme vrlo aktuelne. Osveta jeste 'naplaćivanje duga', francuski sociolog i filozof Žak Derida u svojoj knjizi analizira fenomen 'naplaćivanja dugova' i analizira duhove iz prošlosti koji, tražeći osvetu, traže zapravo da se naplati kolektivna nepravda ili kolektivni zločini iz prošlosti. I to je nešto što je vrlo specifično za Evropu uopšte, a pogotovu za nas, polazeći od poslednjih ratova na ovim prostorima. To je nešto što nas je obeležilo, i svi osećamo tu atmosferu i taj problem 'naplaćivanja duga' - kaže za 'Blic' Dušan Jovanović. Jesu li ratovi na prostoru eks-Jugoslavije zaista bili pokušaj 'izravnjavanja neizmirenih nacionalnih računa' kako su mnogi politički lideri i intelektualci najčešće objašnjavali ove sukobe?
- Ne znam zaista zašto su se dogodili ratovi u bivšoj Jugoslaviji, na kraju je ispalo da su se narodi poklali samo da bi se neki ljudi obogatili. Ali, svakako da je to naplaćivanje duga bilo u nekoj demagoškoj funkciji, u funkciji manipulacije masama, tako da je to sigurno jedan od faktora u tim tragičnim zbivanjima. I sam Šekspirov komad je tragedija osvete ili osvetnička tragedija, i može da se prevodi na dva načina. Osveta ima duplo, ambivalentno lice - i ona sama je u funkciji poravnjanja neke tragedije, ali i sama postaje tragična. A odustajanje od osvete znači prekidanje tog začaranog kruga.
Vaš 'Hamlet' ispraćen je sa Citadele ovacijama. Da li poruku narodima na Balkanu daje upravo danski plemić koji odustaje od osvete?
- Pedesetih godina, ako se ne varam, donet je zakon protiv krvne osvete na Kosovu i nekim delovima Crne Gore, jer je to zatvaranje kruga civilizacijska težnja Evrope. Znamo da su Francuska i Nemačka stvorile EU da bi prekinule taj začarani krug ratova i naplaćivanja duga, i da pravna država pretpostavlja neke druge mehanizme za 'poravnjanje računa', a ne individualni angažman oštećenih ili povređenih ljudi. Ali, kako god okrećemo, osveta ostaje u samom jezgru Šekspirove drame i mi se njome bavimo. Između ostalog, i na taj način što osveta uvek dolazi iz prošlosti. Mi smo dugo vremena kao društvo živeli na horizontu budućnosti, na horizontu neke utopije, uopšte se nismo bavili prošlošću. Najedanput se sve okrenulo, budućnost kao de je suspendovana, pojavila se prošlost iz koje su počeli da izlaze duhovi, da se otvaraju grobnice, da se prekopavaju kosti i, eto, ti duhovi su tražili svoje. Mislim da je srž Šekspirove tragedije, naravno, politička - i zato je ona toliko važna za nas. Da li će se na ovim prostorima roditi taj novi 'Hamlet', onaj koji prašta, poput vašeg junaka?
- Nisam političar, ali kao čovek priželjkujem i smatram da je tako nešto moguće. Mislim, međutim, da će presudnu ulogu u tom procesu odigrati drugi, odigraće je Evropa. Ona će nas prisiliti da prihvatimo neke civilizacijske okvire, a to su pregovori, diplomatija, mirnodopska sredstva za rešavanje pitanja koja proističu iz sukoba. U Beogradu ste režirali 'Molijera' koji govori o odnosu umetnika i politike, sada 'Hamleta' u Budvi. Koliko vas kao umetnika, koji se smatra i jednim od osnivača 'političkog teatra' osamdesetih, politika uistinu zaokuplja?
- To jesu političke teme, ali su u prvom redu problemi etike, morala, međuljudskih odnosa koji su mnogo važniji od politike u tom svakodnevnom smislu. 'Hamlet' je jako udaljen od politike koju čitamo u novinama i gledamo na televiziji, on se bavi esencijalnim problemima. Kod 'Molijera' je vrlo važan taj oprost, Molijer je sposoban da svima oprosti, što je i krajnja ideja 'Hamleta' - opraštanje i zatvaranje tog kruga odmazde. Mislim da je moj angažman više traganje za nekim možda utopijskim senzibilitetom ili načinom razrešavanja ličnih problema, ali tako da on donosi višak vrednosti, donosi nešto novo, otkriva novi horizont. Marija Baković
