Izvor: Politika, 19.Mar.2014, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina pacijenata ne preživi šlog
Svaka peta obolela osoba ima manje od 45 godina. – Srbija u samom svetskom vrhu po broju bolesnika sa okotri hiljade novoobolelih na milion stanovnika, dvostruko više nego u Švajcarskoj
Moždani udar je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, jer svake godine u našoj zemlji od 21.000 i 24.000 ljudi doživi šlog. Ako se zna da trećina bolesnika umre, trećina onih koje bolest pogodi ostanu invalidi, nesposobni za samostalan život, a samo trećina se vrati ranijem životu, jasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da je reč o teškom i ozbiljnom oboljenju.
Ove podatke juče je iznela prof. dr Ljiljana Beslać-Bumbaširević, neurolog Kliničkog centra Srbije, koja je u amfiteatru Urgentnog centra održala predavanje posvećeno ulozi službe hitne medicinske pomoći u zbrinjavanju bolesnika sa akutnim moždanim udarom. Ona je istakla važnost uloge lekara Hitne pomoći u zbrinjavanju bolesnika, kako bi se obezbedilo savremeno lečenje u prva tri sata i time smanjila stopa smrtnosti i invaliditeta.
Učestalost moždanog udara je vrlo različita u raznim zemljama, a nažalost, kaže dr Beslać-Bumbaširević, Srbija je u samom svetskom vrhu po broju bolesnika sa oko tri hiljade novoobolelih na milion stanovnika, što je gotovo dvostruko više nego u Švajcarskoj. Ono što predstavlja poseban problem kada je reč o moždanom udaru jeste činjenica da, iako je to prvenstveno bolest starih ljudi, u zemljama poput naše, svaki peti oboleli ima manje od 45 godina.
– Veoma je važno objasniti da postoji lek koji drastično smanjuje invaliditet i poboljšava kvalitet života, ali pod uslovom da bude primenjen u prva tri sata od početka pojave simptoma, što podrazumeva da pacijent shvati da je dobio moždani udar i da se odmah javi službi hitne medicinske pomoći koja treba ovakvog bolesnika odmah da transportuje u odgovarajuću medicinsku ustanovu, gde se terapija primenjuje. Lekar Hitne pomoći ima ulogu da tokom transporta primeni odgovarajuće dijagnostičke i, ako je neophodno, terapijske procedure. Tri sata možda deluje kao dovoljno vremena, ali zapravo svako u tom lancu ima po svega nekoliko minuta na raspolaganju da donese odgovarajuću odluku koja može uticati na dalji tok lečenja – istakla je dr Beslać-Bumbaširević.
Moždani udar je posledica oštećenja krvnih sudova koji ishranjuju ćelije mozga i može nastati ili usled zapušenja krvnog suda ugruškom, kada dolazi do infarkta mozga, ili pucanja krtog, bolesnog krvnog suda, kada nastaje moždano krvarenje. Po mehanizmu nastanka, moždani udar je isto što i srčani, samo što je o drugom organu reč. Stručnjaci objašnjavaju da je kliničko ispoljavanje moždanog udara mnogo složenije i raznovrsnije nego tegobe kojima počinje infarkt srca. Mozak je organ koji komanduje svim čovekovim funkcijama, pa u zavisnosti od mesta zapušenja krvnog suda, to jest zone oštećenja mozga, zavise i simptomi bolesti.
------------------------------------------------------------------------
Važna primena terapije u prva tri sata
Simptomi šloga su:
• oduzetost desne ili leve polovine tela – lica, ruke i noge
• nemogućnost govora, izgovaranja ili razumevanja govora
• trnjenje jedne polovine tela
• nesigurnost i ozbiljno zanošenje u hodu
• smetnje vida, „duple slike”
• zbunjenost ili čak teška, dotad nepoznata glavobolja
Ovi simptomi počinju naglo i potrebno je da se osoba koja ih oseti odmah javi službi hitne medicinske pomoći koja će je odvesti na pravo mesto na dalje lečenje. To je veoma važno, jer postoji terapija koja može pomoći. Ukoliko se primeni u prva tri sata od razvoja bolesti, uspešno se leči više od 60 odsto bolesnika u našoj sredini. Ova terapija se primenjuje u 20 zdravstvenih centara u Srbiji.
Lekari ističu da svi oni koji primete da im se naglo pogoršalo zdravstveno stanje, da odjednom ne mogu da se nasmeše, da izgovore jednostavnu rečenicu, isplaze ravno jezik ili podignu ruke, treba odmah da zatraže medicinsku pomoć.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 19.03.2014.
