Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći u krevetu
Treći u krevetu
E, dobro me slušaj sada. Svi pobednici neminovno postaju nepunoletni. Čim dobiješ jedan rat ponašaš se nezrelo i nedoraslo. Ne znaš više ni ko se ni gde, ni s kim živiš. A oko tebe su oni koji su kroz poraz postali punoletni, pa dobro znaju šta im je činiti, ko nisu i s čime mogu, a s kime ne mogu računati. Ali to nije ono najgore u celoj stvari. Onaj ko svoj poraz shvati kao pobedu, kako ga ti shvataš, tome neće biti spasa. Završiće u krevetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za troje - napisao je Milorad Pavić u drami 'Krevet za troje' koju je u Srbiji i Crnoj Gori objavila izdavačka kuća 'Dereta'. Kod istog izdavača ubrzo će izići iz štampe androgena (muško-ženska) verzija 'Hazarskog rečnika', kakva je već objavljena u Grčkoj. Od niza značajnih stvari koji se dešavaju sa delima ovog pisca izdvojimo činjenicu da će prvo u Rusiji izaći Pavićevi ogledi pod nazivom 'Roman kao država'.
Vaše drame su veoma popularne u Rusiji. Tamo se upravo sprema i premijera 'Kreveta za troje'. Kako tumačite to što vas na 'domaćem terenu', nema na scenama, ako izuzmemo dramatizaciju 'Hazarskog rečnika'?
- Tri ruska pozorišta igraju u ovom trenutku moje komade: u Moskvi (Hudožestveni teatar Čehova) u Petrogradu (Eksperimentalna scena) i u Voronježu. U Petrogradu, u Akademskom Lensov teatru spremaju premijeru 'Kreveta za troje'. Adaptacije 'Hazarskog rečnika' igraće se u Americi i u Nemačkoj ove sezone. U Novome Sadu čujem da će igrati Pandurovu predstavu 'Hazarskog rečnika'. Ne znam zašto nijednu od moje tri interaktivne drame ne igra nijedno od naših pozorišta. Možda još nisu stigli do interaktivnog teatra. No, bilo bi divno kad bi ispalo da je to jedina stvar u kojoj kasnimo za ostalim svetom.
Upravo u pomenutoj drami u igri su Adam, Eva i Lilit. U njoj navodite da je krevet za troje namenjen onima koji su (svojom krivicom) zapali u nevolju. Da li je ovom narodu mesto u krevetu za troje?
- Ako se ne uzmemo u pamet, naći će nam se u krevetu i treći. Kroz istoriju to uvek tako biva.
Jeste li vi (više) dramski ili prozni pisac?
- U XXI vek sam uplovio na pozorišnim daskama. Lepo se u tome osećam. Diže adrenalin.Uz to, imam osećaj da treba i u pozorištu da učinim ono sto sam učinio u romanu. Da ga gurnem ka interaktivnom i nelinearnom pismu.
U romanu 'Predeo slikan čajem' između ostalog pišete o opštežiteljima i idioritmicima, odnosno o kolektivističkom i indivdualističkom pristupu stvarima. Kako biste u tom smislu prokomentarisali najnovija društvena zbivanja?
- Odgovor na to pitanje naći ćete u romanu. Kada dobro udruženo bratstvo upropasti zemlju, idioritmici, tojest samci, moraju da je spasavaju.
Kako biste, najkraće i najjednostavnije rekli šta je vaša spisateljsku poetika i/ili estetika?
- U svetu gde je uvek više lepote nego ljubavi, umetnost je deo prirode i ima je, kao što je i s prirodom slučaj, više no što čovečanstvo može da potroši. Bar za sada. U toj situaciji, po onoj narodnoj 'ko peva zlo ne misli', srećan sam što mi je posao upravo to što zlo ne nosi. Najzad, voleo bih da svoje knjige izvučem iz zamke koju im sprema budućnost naklonjena slici i znaku, zvuku i brzini, a ne sporovoznim lineranim tvorevinama sabijenim u rečenicu koja je naprava za škopljenje ljudske misli i mašte.
Vi ste akademik, kakav odnos imate prema dešavanjima oko izbora predsednika SANU?
- Najzad je SANU shvatila gde je i koliko je sati. Nadam se da će istrajati na tom novom putu. U tome će joj pomoći novo predsedništvo. Nadam se da će i izbori za nove članove podmladiti Akademiju, pa će i u tom smislu ona koraknuti dalje.
Čega se upečatljivo sećate iz vremena svojih početaka u bavljenju pisanjem?
- Upamtio sam jednu priču. Zvala se 'Tri greške Marije'. Otada je nikada nisam ponovo pročitao, a to nije ni bilo moguće jer ta priča nije nikada štampana. Napisao sam je ja, okačio na zidne novine u razredu i, kako sam imao samo jedan primerak otkucan tuđom mašinom, nisam mogao da je sačuvam. Danas mi je žao što je više nemam. Čini mi se da je bila odlična i da je ličila na one priče koje danas pišem.
Možete li za čitaoce 'Blica' otkriti bar deo nečeg novog što spremate?
- Jedan 'roman za decu i ostale' koji će objaviti Dereta, a ilustrovati Dušica Benghiat. Roman ima dva početka - s jedne strane je 'Šareni hleb', a to je priča za dečake, a s druge 'Nevidljivo ogledalo', dakle, priča za devojčice. Ako se pročitaju obe priče, nauči se molitva 'Oče naš', a priče se sklope u roman.
Tatjana Nježić
