Izvor: Blic, 12.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba nam knedla u grlu
Treba nam knedla u grlu Moj film 'Margina' nosi indikativan naziv zato što je to priča o rubu naše stvarnosti', kaže reditelj Andrej Aćin čiji je krtakometražni film kandidat za jednu od četiri najprestižnije nagrade 36. Internacionalnog filmskog festivala WORLDFEST u Hjustonu. Festival se danas, 12. aprila, završava, a kako je film prošao saznaćemo za neki dan, kada bude održana njegova beogradska premijera. 'Margina je priča o troje običnih ljudi' kaže Aćin, 'o tri karaktera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uz publiku koja je četvrti akter u celoj ovoj priči u kojoj je reč o našoj virtuelnoj stvarnosti'.
Šta obuhvata taj termin u vašoj intrepretaciji?
- Pod tim podrazumevam da je u potpuno civilizovanim uslovima kao što je to bio slučaj kod nas, ekstremno ponašanje prihvaćeno kao normalan princip života. Pri tom 'Margina' je na žalost i dalje aktuelna. Ja sam naime, završio scenario za film u februarau. Posle petooktobarskih promena, tokom priprema za snimanje, pomislio sam da će doći do stvaranja zdrave distance u odnosu na sve što nam se desilo. Događaji od pe nekih mesec dana su međutim, pokazali da ta distanca nije bila realna, nije ni danas, jer smo kolektivno zažmurili na jedno oko, odbijajući da vidimo sopstveni odraz koji je dosta uznemirujući. Odjednom su se pojavile razne grobnice i armija ljudi koja je sve vreme bila tu, zajedno sa nama, i koja je gradila svoju paralelnu državu.
Kako glasi sama priča po kojoj je snimljen film i ko su junaci te priče?
- Priča je upakovana u jedan kvazi stereotip naše svakodnevice. Sitni lopov iz Užica, dolazi svaki dan u Beograd, krade po autobusima, otima mobilne telefone i tašne nemoćnim ženama. Glavni junak je dakle tipičan primer ološa uz unutrašnjosti koji može da bude bilo odakle. Moram da kažem da sam svog junaka slučajano 'doveo' baš iz Užica. Taj sitni lopov pokuša da opljačka bivšeg de-be-ovca, jednog od onih koji je zadržao policijsku značku, mahao njome u ime viših nacionalnih interesa, koji bežeći iz zemlje, u koferima nosi ostatke svog njboljeg prijatelja. Tako taj sitni lopov biva uvučen u jednu mnogo komplikovaniju priču u kojoj naravno, učestvuje i jedna prostituka iz Rusije. U filmu igraju Vuk Tošković, Dragan Petrović - Pele i Bojana Zečević.
Hoće li film biti prikazan na Festivalu u Hjustonu?
- Tu je reč o nizu neobičnih stvari. Komuna i ja nikada nismo dobili potvrdu da je moj film uopšte selektovan. Ispostavilo se, međutim, da greškom nismo dobili obavešetenje, zbog čega se nismo ni javljali organizatoru. Komisija je onda zaključila da smo nezaintersovani verovatno zbog situacije u zemlji, zadržala je film i potom ga prosledila međunaradnom žiriju koji je odlučio o dodeli nagrade. Stoga ne znam da li će film biti prikazana ili ne u Hjustonu. Na sajtu festivala piše da neki filmovi neće biti prikazani zbog tehničkih razloga a neki zbog tema koje obrađuju. Ja verujem da moj film, bez obzira što je nagrađen, neće biti prikazan zbog teme kojom se bavi slično kao što je i žiri Pedesetog Festivala kratkog metra u Beogradu, prećutno odlučio da ne dodeljuje nagrade filmovima koji se bave preteškim temama.
Ipak, rekli ste da ćete bojkotovati festival u Hjustonu zbog rata u Iraku?
- Moj film je jedan od filmova koji će te večeri dobiti nagradu i ja sam počastavovan pogotovu zbog imena kao što su Spilberg, Dejvid Linč, Ridli Skot, braća Koen, Ang Li, Kopola i mogih drugih koji su takođe učestvovali sa svojim prvim filmovima na tom festivalu. Izuzetno sam ponosam i počastvovan odlukom Internacionalnog žirija da me nagradi, ali smatram da kontekst tenutka u kome jesmo nije adekvatan slavlju. Ja dakle govorim iz vizure nekoga ko je u Beogradu doživeo i preživeo bombardovanje i smatram da nije ispravno sedeti tamo dok se bacaju bombe na nedužne ljude. Ne tvrdim da su svi Iračani nedužni ali garantujem da mnogo ljudi nije imalo izbora i da su nedužni stradali. Hoću da kažem da je jedini greh ljudi koji su bili žrtve jednog sistema i koji su sada žrtve bombardovanja, to što su rođeni na određenoj geografskoj širini. Podsetnik i opomena
Bio sam u Parizu onog dana kada je ubijen Đinđić. Kada se nađete daleko od svoje zemlje dok vašeg premijera ubijaju na ulici i kada uveče treba da pokažete film koji govori upravo o tim problemima, kada shvatiš da moraš objasniti publici da u filmu nije reč o balkanskom krvavom cirkusu za uveseljavanje drugih naroda i kada ti organizatori to uskrate, onda sebi postaviš jedno najednostavnie pitanje - pa, koja je svrha cele ove priče? Možda jedino da podseti i opomene.
