Izvor: Politika, 22.Sep.2011, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tre­ći­na sta­nov­ni­štva: iz­dr­ža­va­ni

Gru­pa ko­ju či­ne de­ca, uče­ni­ci ili stu­den­ti u ap­so­lut­nom iz­no­su je opa­da­la po­sle 1981. a u re­la­tiv­nom kon­ti­nu­i­ra­no ra­ste po­sle 1971. go­di­ne

U ka­te­go­ri­ju eko­nom­ski ne­ak­tiv­nog, a isto­vre­me­no je­di­no,,ne­sa­mo­stal­nog” sta­nov­ni­štva pre­ma kri­te­ri­ju­mu pri­ho­da, spa­da iz­dr­ža­va­no sta­nov­ni­štvo. U 2002. go­di­ni iz­dr­ža­va­nih je bi­lo 2.571.000, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ne­što vi­še od tre­ći­ne ukup­ne po­pu­la­ci­je.

Naj­za­stu­plje­ni­ja me­đu izdržavanima u Sr­bi­ji je gru­pa ko­ju či­ne de­ca, uče­ni­ci ili stu­den­ti (69,7 od­sto). Do­ma­ći­ce uče­stvu­ju sa 23,7 od­sto, a udeo ne­spo­sob­nih za rad i osta­lih iz­no­si 6,6od­sto. Do­ma­ći­ce su svo­je uče­šće u iz­dr­ža­va­nom sta­nov­ni­štvu vre­me­nom sma­nji­va­le, a i ap­so­lut­no nji­hov broj je opa­dao po­čev od 1961. go­di­ne. To je po­sle­di­ca sve ve­ćeg eko­nom­skog ak­ti­vi­ra­nja i za­po­sle­no­sti kod že­na, u no­vi­jem pe­ri­o­du i pre­la­ska u ka­te­go­ri­ju oso­ba sa lič­nim pri­ho­dom po osno­vu ko­ri­šće­nja pra­va na po­ro­dič­nu pen­zi­ju.

Gru­pa ko­ju či­ne de­ca, uče­ni­ci ili stu­den­ti u ap­so­lut­nom iz­no­su je opa­da­la po­sle 1981. a u re­la­tiv­nom kon­ti­nu­i­ra­no ra­ste po­sle 1971. go­di­ne. Go­to­vo pot­pun ob­u­hvat de­ce oba­ve­znim osmo­go­di­šnjim ško­lo­va­njem, kao i u ve­ćoj me­ri na­sta­vlja­nje ško­lo­va­nja i sti­ca­nje vi­ših ni­voa obra­zo­va­nja kod omla­di­ne, do­pri­ne­li su re­la­tiv­nom ra­stu po­me­nu­te gru­pe.

So­cio-eko­nom­ski raz­voj imao je ve­li­ki uti­caj na eko­nom­sku struk­tu­ru sta­nov­ni­štva i rad­ne sna­ge.Pr­vo­bit­no do­mi­nant­na ulo­ga po­ljo­pri­vre­de u for­mi­ra­nju bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da vre­me­nom se gu­bi, a sve ve­ći zna­čaj do­bi­ja in­du­stri­ja, či­ji je raz­voj ve­o­ma brz i in­ten­zi­van. U ka­sni­joj fa­zi, pri od­go­va­ra­ju­ćem ni­vou bru­to pro­iz­vo­da, rast in­du­stri­je, od­no­sno se­kun­dar­nih de­lat­no­sti, po­sta­je spo­ri­ji, a po­ve­ća­va se uče­šće i zna­čaj ter­ci­jar­nih de­lat­no­sti. Pre­ma to­me, pro­me­ne u glo­bal­noj struk­tu­ri iz­vo­ra bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da zna­či­le su isto­vre­me­no i znat­na po­me­ra­nja u eko­nom­skoj struk­tu­ri sta­nov­ni­štva.

Pre­ra­spo­de­la ak­tiv­nog sta­nov­ni­štva iz­me­đu de­lat­no­sti se ta­ko­đe od­vi­ja­la u skla­du sa pro­me­na­ma u struk­tu­ri pri­vre­de. Pre­ma po­pi­su iz 2002. naj­vi­še za­po­sle­nih u Sr­bi­ji je ra­di­lo u pre­ra­đi­vač­koj in­du­stri­ji (23,8 od­sto), za­tim u obla­sti po­ljo­pri­vre­de, lo­va i šu­mar­stva (22 od­sto), a zna­čaj­na je za­stu­plje­nost sek­to­ra ozna­če­nog kao ,,tr­go­vi­na na ve­li­ko i ma­lo i oprav­ka” (12,4 od­sto). Re­zul­ta­ti po­pi­sa 2011. pre­ci­zni­je će po­tvr­di­ti do ka­kvih je pro­me­na do­šlo, jer će po­da­ci bi­ti di­rekt­no upo­re­di­vi sa pret­hod­nim po­pi­som. Iz­ve­sno je da pri­va­ti­za­ci­ja, re­struk­tu­ri­ra­nje, kao i mo­der­ni­za­ci­ja pri­vre­de uti­ču na po­rast zna­ča­ja tr­go­vi­ne, sa­o­bra­ća­ja, fi­nan­sij­skih, in­te­lek­tu­al­nih, lič­nih i dru­gih uslu­ga.

Što se ti­če obe­lež­ja za­ni­ma­nje, pre­ma po­pi­su iz 2002, naj­za­stu­plje­ni­ji me­đu za­po­sle­ni­ma u Sr­bi­ji su rad­ni­ci u po­ljo­pri­vre­di i ri­bar­stvu (19,1 od­sto), struč­ni sa­rad­ni­ci i teh­ni­ča­ri (17,1 od­sto), pa ru­ko­va­o­ci ma­ši­na­ma i ure­đa­ji­ma i mon­te­ri (12,4od­sto), a sle­de za­na­tli­je i srod­ni rad­ni­ci, pa uslu­žni rad­ni­ci i tr­gov­ci. Ako se iz­u­zmu voj­na li­ca, naj­ma­nje je onih či­je je za­ni­ma­nje u gru­pi za­ko­no­dav­ci, funk­ci­o­ne­ri i ru­ko­vo­di­o­ci-me­na­dže­ri (4,2od­sto). Gru­pa pod na­zi­vom osnov­na-jed­no­stav­na za­ni­ma­nja uče­stvu­je sa 8,4 od­sto, a to su fi­zič­ki rad­ni­ci u raz­li­či­tim pri­vred­nim de­lat­no­sti­ma, kao i oni sa osnov­nim za­ni­ma­nji­ma u tr­go­vi­ni i uslu­ga­ma.

Ka­kav je smer pro­me­na u struk­tu­ri za­ni­ma­nja po­ka­za­će i re­zul­ta­ti pred­sto­je­ćeg po­pi­sa, ali ve­ro­vat­no je da ćei da­lje do­bi­ja­ti na zna­ča­ju ona za­ni­ma­nja ko­ja zah­te­va­ju vi­so­ku struč­nost i kva­li­fi­ka­ci­ju i ona ko­ja se ja­vlja­ju kao po­sle­di­ca raz­vo­ja i ši­re­nja no­vih teh­no­lo­gi­ja (in­for­ma­ci­o­nih i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih).

U po­pi­su 2011. po­sto­ja­će i pi­ta­nje o iz­vo­ri­ma sred­sta­va za ži­vot u pro­te­klih go­di­nu da­na, što ni­je bi­lo uklju­če­no u pret­hod­ni po­pis. Na­vo­de se sle­de­ći mo­gu­ći iz­vo­ri: za­ra­da ili dru­ga pri­ma­nja na osno­vu ra­da, pen­zi­je, pri­ho­di od imo­vi­ne, so­ci­jal­na pri­ma­nja, sti­pen­di­je za one na ško­lo­va­nju, po­zaj­mi­ca i šted­nja, nov­ča­na na­dok­na­da za ne­za­po­sle­ne i osta­li pri­ho­di. Pred­vi­đen je i mo­da­li­tet da li­ce ne­ma ni­je­dan od na­ve­de­nih pri­ho­da, od­no­sno da je iz­dr­ža­va­no.

*Pro­fe­sor­ka Eko­nom­skog fa­kul­te­ta BU

Bi­lja­na Ra­di­vo­je­vić

objavljeno: 23.09.2011.

Nastavak na Politika...