Izvor: B92, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traume ostavljaju tragove
Beograd -- Psihički poremećaji sve prisutniji, upozoravaju stručnjaci.
Pomenuti poremećaji danak su traumatičnim situacijama prethodnih godina i sadašnje tranzicije, ali se glavni udar tek očekuje. Prema evidenciji Instituta za javno zdravlje, psihički problemi su na drugom mestu po učestalosti zdravstvenih problema u Srbiji.
Vojislav Ćurčić, direktor Klinike za psihijatriju na Kliničko-bolničkom centru Dragiša Mišović i potpredsednik Nacionalne komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za mentalno zdravlje, kaže da iz godine u godinu sve više ljudi ima neki mentalni poremećaj, ali da se vrsta poremećaja menja.
"Nije teško pretpostaviti zašto je to tako. Društvo je poslednju deceniju i po prolazilo kroz razne dramatične periode i traumatične situacije, počev od raspada zemlje, inflacije, sankcija, krize porodice, bombardovanja, do tranzicije, kroz koju sada prolazimo. Najizraženiji je porast posttraumatskog stresnog sindroma i depresije", kaže Ćurčić.
Depresija je jedna od vodećih bolesti u svetu, ali je u Srbiji porast obolelih dramatičniji. Traumatične situacije prethodnih godina više nisu svakodnevica, ali i neizvesnost, koju je donela tranzicija, čini da se ljudi osećaju nezadovoljnim, neraspoloženim, obeshrabren, obeznađenim i uplašenim. "Posledice su najdrastičnije kod mladih između 15 i 24 godina, koji su praktično ceo život proveli u traumatičnoj sredini", kaže Ćurčić.
"Adolescencija je sama po sebi psihološki komplikovana, a oni su odrasli u okolnostima koje ih nisu pripremile da budu stabilni. Sada trpe. Maloletnička delikvencija s kojom smo se suočavali 1992. i 1993, kada su mladi nasilno uzimali i otimali ono što roditelji nisu mogli da im priušte, sada je u opadanju, ali su najagresivnija dela protiv života i tela u porastu. Od 1990, kada su ta dela činila šest odsto maloletničke delikvencije, sada su se povećala na 13 odsto", kaže Ćurčić.
"Sadašnja generacija mladih je mnogo agresivnija. Odrasli u okruženju punom agresije, ratova, kriminalnih obračuna, jedni su za idole izabrali kriminalce, pa su otvoreno agresivni, a drugi su nezadovoljni, pa depresivnost, karakterističnu za adolescentski period, ispoljavaju kroz agresivnost koja maskira depresiju. Zato su u porastu samoubistva mladih", kažee Ćurčić.
"Upozoravali smo, kao stručnjaci, da će mladi biti najveće žrtve vremena koje smo preživeli i to se pokazalo tačnim. To što se događa nije normalno, ali je očekivano i prirodno da nekako reagujemo na traume i drame koje smo prošli. Čovek ima dušu i na njoj ostaju tragovi", kaže on.
U Srbiji je 1999. registrovano 280.000, a 2002. više od 310.000 ljudi s psihološkim poremećajima. Ćurčić očekuje da će za nekoliko godina, kada se stabilizuju ekonomsko-socijalna i politička situacija, početi da opada broj mentalnih poremećaja, pogotovo što su preduzete mere za poboljšanje zdravstvene pomoći. Novi koncept psihijatrije podrazumeva da se o ljudima s poremećajima brine čitava zajednica, a ne samo ustanove za mentalno zdravlje. To uključuje otvaranje centara za mentalno zdravlje na svakih 200.000 stanovnika, a prvi takav centar otvoren je u Nišu.
"Uporedo se vodi kampanja protiv stigmatizacije ljudi s mentalnim poremećajima. Izuzetno je važno da razvijemo svest ljudi da nije sramota biti napet, plačljiv, depresivan i da je normalno da psihologu ili psihijatrau kada nas boli duša, kao što idemo kod zubara kada imamo zubobolju", zaključuje Ćurčić za Večernje novosti.
