Izvor: Politika, 25.Jan.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranzicija nije vreme nevinosti
Da li je reč o naporu da se skrene pažnja s drugih koruptivnih zahvata
Da li su razmere korupcije u jednoj zajednici uvek identične stepenu percepcije te pošasti i može li stepen percepcije korupcije u bilo kojoj oblasti, pa i u visokom obrazovanju, da bude pouzdan osnov za efikasne akcije? Jasno je da odgovori na prvo pitanje mogu da se kreću u bezbrojnim mogućim varijacijama između „da” i „ne”, i da je tako nešto moguće pogotovo u situaciji kada nema preciznih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << činjenica o kretanjima korupcije u obrazovnoj realnosti. Ili su te činjenice precizno ustanovljene, ali su senzacionalistički predstavljene, pa je ovaj tip komunikacije s javnošću naprosto deformisao javno mišljenje.
A ako je to slučaj (a jeste), onda je jasan odgovor i na drugo pitanje s početka ovog teksta: rezultati istraživanja o percepciji korupcije, sami za sebe, nisu dobar osnov za perfektne akcije u visokom obrazovanju, ali to još ne znači da ne mogu da budu i da, čak, izvesno i jesu, dobar povod za kretanje u ozdravljujuću akciju u prostoru komunikacije u javnoj sferi. Nekoliko slučajeva korupcije u visokom obrazovanju, koje su registrovali službeni organi Srbije, pre svega na pravnim i medicinskim fakultetima u državnoj svojini, svakako predstavljaju dobar povod za redizajniranje i utezanje pravila u ovoj oblasti. Ali na hladno razumsko rasuđivanje ovog tipa, ni u kom slučaju ne bi valjalo da utiču naslovne strane tabloida. Tabloidi endemski od svega prave senzaciju i spektakl kao mamac za privlačenje publike. Pri tome, dežurne naslovdžije nisu krive, jer su u svojoj profesiji išli za tržišnim ciljem. Tako je u javnosti indukovana i predstava da u visokom obrazovanju caruje visok stepen korupcije. Danas, navodno, „svi znaju” da položen ispit bez znanja staje 300 evra, iako niko za to ne može da položi dokaze. Ta predstava je stvorena bombastičnim naslovima smišljenim radi što agresivnije prezentacije činjenica među kojima je i ona o 300 evra za ispit. Ta predstava nikako nije i puna istina.
Ovo može da se zanemari ili iz neznanja ili iz namere. Novinarsko „abartovanje” činjenica zbog međusobne oštre borbe medija radi tržišnog opstanka jeste namera, a s tom namerom pod ruku može da ide i tržišna utakmica u obrazovanju, pa i visokom. Ovde je i obrazovanje roba i manipulacija u takvoj tržišnoj situaciji ne mora da bude zaštitni znak jedino sveštenika istine (novinara) već može da uprlja i sveštenika znanja (profesora) i to, često, i bez njihove krivice.
Istovremeno i tim sveštenicima može neko da manipuliše, jer tranzicija, u zemlji zahvaćenoj neoliberalnom globalizacijom, nije vreme nevinosti. Naprotiv. Neoliberalizam je darvinizam našeg doba i splet okolnosti u kojima se, kao i u fudbalu, ne pamte igra i fer-plej, već jedino rezultat. Reč je o ratu svih protiv svih i, kako tvrde sve vlasti posle 2000. godine, „dozvoljeno je sve što po zakonu nije zabranjeno”. O moralu niko nije govorio.
Ovako opisana tranzicija praćena sumrakom morala bila je, zapravo, bogomdani okvir za korupciju. Nije pogrešno reći da je korupcija jedan od logičnih sistemskih ishoda tranzicije. To sugeriše i jedna od definicija korupcije. Po toj definiciji korupcija je izraz kvarenja upravo moralnih vrednosti društva i, kao takva, korupcija je patološka pojava u okolnostima stvorenim otuda što vladajući sloj (dobitnik tranzicije) stavlja svoj lični interes iznad interesa zajednice (gubitnika tranzicije). Logičan je interes sloja dobitnika tranzicije da se njihova korupcija što manje vidi. A da bi se što manje videla koruptivna pozicija tog sloja, valja što više u javnost gurati korupciju drugih slojeva. U teoriji komunikologije poznat je taj metod manipulacije. U našoj praksi i tranzicionom novogovoru taj metod se zove – spinovanje. Mediji tome mogu da doprinesu što dirigovano, a što i nehotice, pa se otuda sa uporištem na izolovane slučajeve mogu štampati tržišno probitačne senzacije o ispitu za 300 evra.
Čini se da su upravo prethodne napomene onaj neophodni objektivni okvir za ozbiljne razgovore o korupciji u visokom obrazovanju, a pre svega za raspravu sa akademskim prefiksom. Nije, dakle, koren problema korupcije u časnoj profesiji obrazovanja, niti je ova patologija za ovu delatnost karakterističnija od njene moralne misije. Zato, hajde da najpre vidimo šta ćemo sa sistemom i njegovim refleksima na obrazovanje. A i na medije.
Student Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta
Anđela Ćirović
objavljeno: 26.01.2013.
