Izvor: Vostok.rs, 22.Jan.2017, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trampova era ili evo kako će biti
Piše Pepe Eskobar, dopisnik RT-a i Azija Tajmsa
Ko će prevladati u Trampovoj Americi – Gospodari Univerzuma ili duboka država? Spremite se za sudar
Počinje Trampova era sa geopolitičkom i geoekonomskom postavkom za seriju neminovnih, nepredvidivih zapleta. Pisao sam da se strategija Trampovog spoljnopolitičkog gurua (Henrija Kisindžera) za suočavanje sa ozbiljnom evroazijskom trojkom – Rusija, Kina i Iran – svodi na mešavinu politike „zavadi pa vladaj“ – Rusiju izmamiti iz strateškog partnerstva sa Kinom, istovremeno maltretirajući najslabiju kariku – Iran.
Zapravo to smo već mogli da vidimo u ispadima izabranih članova Trampovog kabineta tokom saslušanja u Senatu. Frakcije američke tink-tenk zajednice, pozivajući se na Niksonovu politiku prema Kini, koju je dizajnirao Kisindžer, uzbuđene su zbog mogućnosti obuzdavanja najmanje jedne od tih sila koja bi „potencijalno“ mogla da se „svrsta protiv Amerike“.
Kisindžer i Dr-Zbig-Velika-šahovska-tabla-Bžežinski dvojica su najvažnijih samoproglašenih dalanga – lutkara – u geopolitičkoj areni. Nasuprot Kisindžeru, Obamin spoljnopolitički mentor Bžežinski, veran svojoj rusofobiji, predlaže „zavadi pa vladaj“ politiku usmerenu na zavođenje Kine.
Ipak, uticajni njujorški izvor iz poslovnih krugova, veoma blizak pravim i diskretnim Gospodarima Univerzuma, koji je ispravno predvideo Trampovu pobedu nedeljama pre izbornog dana, nakon proučavanja mojih tvrdnji, izneo je ne samo oštre procene o tim omiljenim dalanzima već je dobrovoljno do detalja opisao kako će izgledati nova politika (autor ovde koristi sintagmu new normal, tj. „novo normalno”, koja je postala popularna nakon svetske ekonomske krize iz 2008. godine, a odnosi se na normalizaciju stanja koje bi u prethodnim okolnostima smatrano neuobičajenim; prim. prev.) koju su Gospodari spremili za Trampa. Nazvaćemo ga „M“ (autor koristi slovo „X” iz engleske abecede; prim. prev.)
NEPREKIDNO POSMATRANjE KINE
„M“ počinje navodeći nešto što pešadinci duboke države, koji poštuju svoje idole, nikada nisu smeli da kažu, barem ne javno: „važno je ne pripisivati previše važnosti Kisindžeru ili Bžežinskom, budući da su oni samo paravan onih koji donose odluke, čiji je zadatak da potom te odluke uviju u foliju intelektualne uzvišenosti. Njihov doprinos je relativno bezvredan. Povremeno koristim njihova imena jer ne mogu da govorim o onima koji zaista donose odluke.“ Tako otpočinje uvod u opis nove politike (new normal): „Tramp je izabran uz podršku Gospodara Univerzuma da se okrene ka Rusiji. Gospodari imaju svoja oruđa u medijima i Kongresu, koji održavaju satanizaciju Rusije i imaju marionete poput Bžežinskog, koji takođe istupa sa antiruskim izjavama, navodeći da globalni američki uticaj zavisi od saradnje sa Kinom. Svrha je da se tako zapreti Rusiji kako bi stavila karte na pregovarački sto za kojim će sedeti Tramp. U tradicionalnom „dobar policajac, loš policajac“ pristupu Tramp se prikazuje kao pozitivac koji želi dobre odnose sa Rusijom, dok su Kongres, mediji i Bžežinski loši policajci, a sve to da bi se pomoglo Trampu u pregovorima sa Rusijom, jer Putin poziciju svog prijatelja vidi kao „klimavu“, pa će biti spreman na veliki ustupke.“
I to nas dovodi do pitanja kako su Tajvan – i Japan – upali u kombinaciju: „Donald pokazuje svoj ruski zaokret razgovorom sa Tajvancima, čime je demonstrirao da je on (zaokret) ozbiljan. Odlučeno je da se Japan ubaci u kombinaciju kao pljačkaš američke industrije, a to je urađeno – potpuno zasluženim – napadima na Tojotu. Time je ublažena pozicija, jer su se Gospodari Univerzuma uplašili da bi stvaranje slike da jačamo Japan protiv Kine bilo shvaćeno kao suviše provokativno.“ Tako da očekujte da Kina – kao što je „ne previše važni“ Kisindžer najavio – bude pod neprekidnim nadzorom: „Gospodari su odlučili da reindustrijalizuju SAD i žele da vrate poslove iz Kine, što je i za nju dobro, jer zašto bi Kina prodavala svoj rad Americi za dolare koji nemaju pravu vrednost? Tako za svoj rad u suštini ne dobija ništa. Kad bi svaki kineski radnik u garaži imao automobil, Kina bi postala veći proizvođač automobila nego EU, SAD i Japan zajedno, a kineski narod bi na taj način čuvao bogastvo u svojoj zemlji.
Ali zašto Kina, a ne Rusija? „Rusija je prirodnim resursima bogata zemlja sa gigantskim vojno-industrijskim kompleksom (što je jedini razlog zbog čega uživa prikriveno poštovanje), izuzeta od bilo kakvih vitalnih trgovinskih pregovora jer slabo bilo šta izvozi osim prirodnih resursa i vojne opreme. Gospodari žele da vrate poslove iz Meksika i Azije, uključujući Japan, Tajvan itd., što se videlo iz Trampovih napada upravo na Japan. Glavni razlog je to što su SAD izgubile kontrolu nad morima i ne mogu da obezbede vojne komponente u slučaju velikog rata. Ovo je sve što je sada važno i to je najveća priča koja se odvija iza kulisa.“
U samo par reči „M“ objašnjava preokret ekonomskog ciklusa: „Gospodari izvlače novac iz transfera industrije u Aziju (za ovo je specijalizovana kompanija Bejn kapital), a Volstrit profitira od niskih kamatnih stopa na reciklirane dolare iz trgovinskog deficita. Ali sada je problem strateške prirode, pa će oni profitirati tako što će povratak industrije u SAD smanjiti njihove investicije u Aziju, a povećati u SAD, jer želimo ovde da obnovimo proizvodnju.“
„M“ je jako sklon poslovnoj strategiji Henrija Forda, koja mu je šlagvort za otvaranje ključne teme – nacionalne bezbednosti. Sudeći prema njemu, „Ford je udvostručio plate i zaradio više novca od bilo kog drugog proizvođača. Razlog tome je što je minimalna nadnica sa kojom majka može imati mnogo dece, koja žive od očeve plate, psihološki dobra za njegove fabrike, a onda i radnici mogu sebi da priušte Fordove automobile. Tako je on prepoznao da u društu mora postojati pravedna raspodela bogastva, što nije pošlo za rukom njegovom poštovaocu Stivu Džobsu.
Henrijeva velika produktivnost rada bila je svetsko čudo, i upravo to je odnelo prevagu u Drugom svetskom ratu u korist SAD. Amazon, budući kompanija za usluge internet marketinga, ni na koji način ne doprinosi nacionalnoj bezbednosti, kao ni Gugl, koji prosto poboljšano organizuje podatke. Ništa od toga neće bitno doprineti da se izgradi bolji projektil ili podmornica.“
IT’S THE PENTAGON, STUPID!
Da, sve ovo ima veze sa reorganizacijom američke vojske. „M“ je izveo poentu koja se poziva na izveštaj CNAS (Centar za novu američku bezbednost; prim. prev.) koji sam citirao u svojoj inicijalnoj kolumni: „Veoma je važno šta se može pročitati između redova. A to je da smo u dubokom problemu jer po pitanju vojne tehnologije generacijama zaostajemo za Rusijom, što se nadovezuje na izjavu Bžežinskog da više nismo globalna sila.“
Ovo je temeljna, sveobuhvatna analiza kako je Rusija uspela da organizuje najbolje oružane snage na svetu, u kojoj se čak i ne uzima u obzir protivraketni sistem S-500, koji se sada uvodi u upotrebu, čime će biti pokriven celokupan ruski vazdušni prostor. A sledeća generacija (S-600?) biće još moćnija.
„M“ se upušta u temu koja je veliki tabu u dubokoj državi – pitanje kako je Rusija tokom prethodne decenije uspela da skoči daleko iznad SAD, „skinuvši ih sa pozicije najveće vojne sile“. Ali igra je možda daleko od gotove – bez obzira da li je u pitanju puštanje mašti na volju ili nešto drugo: „Nadamo se da će ministar odbrane Džejms Matis to razumeti i da je njegov zamenik usavršio tehnološke veštine, organizacionu sposobost i kapacitet da uvidi kako su oružja trećeg svetskog rata ofanzivne i defanzivne rakete, kao i podmornice, a ne vazušna moć, tenkovi i nosači aviona.“
Kao realista, „M“ priznaje da ratnohukački nastrojeni nekonski/neoliberalkonski pobornici statusa kvo – u koje spada najveći broj frakcija duboke države – nikad neće odstupiti sa podrazumevajućeg položaja nepopustljive mržnje prema Rusiji. Ali on voli da se fokusira na promene: „Pustite Tilersona da organizuje Stejt department po uzoru na efikasnost Eksona. U tom slučaju bi od njega bilo koristi. Njemu i Matisu možda fali hrabrosti, ali, ako kažete istinu pred Senatom, može se desiti da vam ne odobre kandidaturu. Tako da je ono što su rekli beznačajno. Ali primetite jednu stvar u vezi sa Libijom. CIA je imala cilj da istera Kinu iz Afrike, baš kao i AFRICOM (Afrička komanda američkih oružanih snaga; prim. prev.). To je jedna od tajni libijske intervencije.“
Nije baš da je upalilo; NATO/AFRICOM su Libiju pretvorili u pustaru, kojom upravljaju milicije, a Kina nije isterana iz ostatka Afrike.
„M“ takođe priznaje: „Sirija i Iran su crvene linije za Rusiju. Baš kao i Istočna Ukrajina, od Dnjepra“. U potpunosti je svestan da Moskva neće dozvoliti bilo kakav pokušaj smene režima u Teheranu, kao i da „kineske investicije u iransku naftu i gas ukazuju da ni Kina neće dopustiti da Vašington sruši iransku vladu.“
Stvar se krajnje komplikuje kad se radi o NATO; „M“ je ubeđen da će Rusija izvršiti invaziju na Rumuniju i Poljsku ako se rakete ne uklone iz Rumunije i ne ponište raketni sporazumi sa Poljskom. Problem nisu bezvredne američke odbrambene rakete, već činjenica da se one u tim silosima mogu zameniti ofanzivnim nuklearnim raketama. Rusija neće tolerisati ovaj rizik niti će o tome pregovarati.
Nasuprot večnoj propagandi o „večnoj pretnji“ koju širi američka Partija rata, Moskva se fokusira na dešavanja na terenu nakon 90-tih: rasparčavanje istorijskog slovenskog saveznika Srbije; NATO aneksija bivših članica Varšavskog pakta, čak i bivših republika SSSR, da i ne pominjemo pokušaje da se u taj vojni savez uvuku Gruzija i Ukrajina; američke obojene revolucije; fijasko zahteva da „Asad mora otići“, jer je prisilna smena sirijskog režima uključivala čak i naoružavanje salafističkih džihadista; ekonomske sankcije, energetski cenovni rat i napadi na rublju; i neprekidno uznemiravanje od strane NATO.
„M“, u potpunosti svestan ovih činjenica, dodaje: „Rusija je oduvek htela mir. Ali neće učestvovati u igri Gospodara Univerzuma u kojoj je Tramp dobar, dok su Kongres, CIA i ostatak ekipe loši policajci, što je samo pregovarački mamac. Tako oni gledaju na stvari; ne uzimaju za ozbiljno sav ovaj cirkus.“
Cirkus je možda samo iluzija. Ili vajang – balijsko pozorište lutaka – kako sam već istakao. „M“ preuzima oštru interpretaciju igre senki iz moskovske tačke gledišta, dajući „nekoliko meseci da se vidi može li Putin dogovoriti detant sa Trampom, koji bi suštinski doveo do nezavisnosti Istočne Ukrajine, mirovnog sporazuma u Siriji sa Asadom na čelu, i povlačenja NATO snaga nazad na liniju odbrane koju su držale u vreme Ronalda Regana.“
Ko će prevladati, Gospodari ili duboka država? Spremite se za sudar.
Preveo Aleksandar Vujović,
Standard
