Izvor: Politika, 13.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trač koji je prerastao u neku vrstu legende
Povećan broj neurotskih teškoća nije primećen, mada takve tegobe postoje, ali su one posledica socijalne i ekonomske situacije
U traganju za odgovorom na pitanje šta se zaista događa u selu Beljina obratili smo se i predsednici Skupštine opštine Barajevo Branki Savić.
„Opštini se nikada niko nije obratio da bi na njenoj teritoriji bio postavljen neki uređaj, o kome se mnogo pričalo proteklih meseci. Zato za našu opštinu i ne postoji nikakva instalacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pogotovo ona za koju se govori da je deo sistema HAARP. Takav uređaj niko od građana nije video, niko ne zna gde bi on mogao da se nalazi, iako ga je fizički nemoguće prikriti. Pogotovo u selu u kome se zna, da kažem slikovito – ko šta danas kuva za ručak. Postoji neki predajnik, ali stručnjaci tvrde da je on bezopasan i svakako nije HAARP. Pretpostavljam da je reč o traču koji je prerastao u neku vrstu legende, i to iz žanra teorije zavere”, kaže predsednica Savić.
Priče su praćene i tvrdnjama o zdravstvenim, pogotovo psihološkim tegobama ovdašnjih žitelja.
„Nemamo saznanja ni indikacija da je povećan broj odlazaka kod psihijatra”, kaže nam dr Ivan Sretenović, direktor Doma zdravlja u Barajevu, koji je i šef službe hitne pomoći koji često obilazi Beljinu i druga sela ove opštine.
„Povećan broj neurotskih teškoća nismo primetili, mada takve tegobe postoje, ali su one posledica socijalne i ekonomske situacije, bede koja je ljude pritisla. Možda otuda i ovo narodno pripovedanje da se nešto dešava. Određena elektromagnetna zračenja deluju na ljudsko zdravlje, pogotovo na duži rok, ali njih treba da izmere nadležni i da utvrde o čemu je reč i da obaveste javnost. Do tada ovo svrstavam u žanr usmene narodne književnosti”, kaže dr Sretenović.
Teško prozirna slika pred kojom smo se našli odvela nas je i u odeljenje republičkog Geodetskog zavoda u Barajevu, čiji nam je načelnik Milomir Dobričanin poručio: „Hajde, nađite bar nešto. Ako nečega ima, novinari će to otkriti pre nego mi”.
Te, u Geodetskom odeljenju klupko je donekle počelo da se odmotava. Na prve vesti da je postavljen neki uređaj otišli su na teren. Nekada je to bio vojni objekat, a sada je napušten i zapušten, zarastao u šumu. Ništa nije nađeno.
Onda je ustanovljeno da je poslednji antenski stub podignut u Beljini i da nije zaveden u katastarske knjige. Zato i ne znaju da li je izgrađen na privatnoj ili državnoj parceli.
Zahvaljujući onome što smo čuli od geodeta, konačno smo mogli da se uputimo do odredišta.
Kao nezvani i nenajavljeni stigli smo u Beljinu, u kuću Radeta Milanovića, koga dolazak ekipe novinara „Politike” nije iznenadio.
Sl. K.
objavljeno: 14.10.2012
