Izvor: Politika, 07.Feb.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiha okupacija prirodnjaka
Najveća opasnost ovog fanatizma je što ulazi na mala vrata, i što sledbenici nisu svesni da su vernici
Svi imamo jednog takvog člana familije. Kuća prepuna „prirodne” hrane i organske kozmetike. Na polici knjige o samoizlečenju prirodnim putem, na zidu citati tibetanskih mudraca. Oni preziru industrijske proizvode i modernu civilizaciju, jer je sve to jedna veštačka tvorevina koja je otuđila ljude od prirode. Oni su deo jedne nove religije, koja broji stotine miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vernika širom sveta. Ova religija nema ime, nema svoje sveto pismo ili jasnu organizaciju, ali se može definisati kao ljudi koji veruju u prirodu.
Najveća opasnost ovog fanatizma je što ulazi na mala vrata, i što sledbenici nisu svesni da su vernici. Štaviše, veliki deo njih vidi klasičnu religiju kao nešto zastarelo i prevaziđeno, a svoju veru u prirodu doživljavaju kao nešto potpuno normalno.
Lepota prirode je mamac. Čist vazduh čini da se čovek oseća prijatno, i za mnoge ljude kojima je svakodnevni život depresivan, priroda je jedino mesto na kome mogu da osete lepotu. Zavedeni tom lepotom, ljudi počinju da čitaju određene knjige i časopise. Završava se tako što odbijaju da uzimaju „veštačke” lekove, zagovaraju ishranu kao iz pećinskog doba i troše ogromne količine vremena i novca da svoj život učine „prirodnim”.
Koliko je ova religija uzela maha, može se videti ako uđemo u bilo koji supermarket. Hiljade artikala sa etiketama „Sto posto prirodno”, „Bez veštačkih sastojaka” i slično. Ispitivanja potrošača pokazala su da čak dve trećine smatra da će dobiti nešto kvalitetnije i zdravije ukoliko na etiketi piše da je prirodno ili organsko. Pre samo nekoliko godina takvih etiketa nije bilo. Zašto?
Pretpostavimo da imamo deset robnih marki sokova, i one stoje na rafu u prodavnici. U nekom trenutku, jedan od tih proizvođača stavlja na svoj sok etiketu „Sto posto prirodno”. Odjednom, preostalih devet sokova deluju kao nešto nezdravo i neprirodno. Ostali proizvođači nemaju izbora, i moraju se privoleti ovim trendovima, iako znaju da je to čista glupost. Tako smo preko noći postali preplavljeni ovim prirodnjaštvom. Slična je priča i sa organskom hranom. Do danas nije potvrđena nikakva zdravstvena prednost organske hrane u odnosu na neorgansku, ali pored organskog paradajza mnogim ljudima običan paradajz izgleda sumnjivo.
Kozmetički proizvodi? Ista priča. Krema ili gel za tuširanje sami po sebi deluju kao neke otrovne hemikalije. Ali, dodajte unutra bilo koju travku, i stavite sliku na etiketu. Na primer, „Sa dodatkom aloje vere”. Ljudi će to kupovati, uvereni da su dobili nešto mnogo bolje. U praksi, na primer, nikada nije dokazano da aloja vera ima nekakva posebna lekovita svojstva. Međutim, u starom Egiptu zvali su je biljka besmrtnosti, i sa njom su sahranjivali faraone. Ta priča je dovoljna da većina prirodnjaka poveruje da će sigurno živeti duže ako je konzumiraju.
Najveća opasnost prirodnjaštva je ovo ogromno poverenje u medicinu drevnih naroda. Sve dok se ova vera prostire na hranu i kozmetiku, nema nikakvih štetnih posledica, osim po novčanik. Ali, kada se ljudi razbole od teških bolesti i počnu da primenjuju terapiju drevnih Inka i tibetanskih mudraca, istovremeno odbijajući „zapadnu medicinu”, tada se vidi prava opasnost ove naizgled bezazlene pojave.
Ljudi širom sveta umiru svake godine zbog odbijanja da prihvate terapiju „zapadne medicine”. Ne u Africi ili u nekoj zemlji trećeg sveta nego u visoko razvijenim državama.
Za ove ljude deluje potpuno normalno tvrdnja da su vračevi i šamani drevnih južnoameričkih naroda ili Kineza znali o medicini više od naučnika 21. veka. To što danas imamo neuporedivo veće znanje, mikroskope, magnetnu rezonancu i baze istraživanja, njima ne znači ništa. Onaj šaman koji je pre 2.000 godina sedeo na vrhu Anda okružen kondorima sigurno zna više o medicini. Zašto? Zato što je živeo u harmoniji s prirodom. Možda bi bilo najbolje da se savremena medicinska istraživanja rade na nekim visoravnima, gde bi naučnici hodali bosi u belim odelima i radili solarnu jogu dvaput dnevno. Tada bi neko od ovih prirodnjaka možda i uzeo u obzir njihove tvrdnje.
Svaka fabrika koja ima više od deset zaposlenih, za prirodnjake je zla korporacija koju interesuje samo profit, i koja uvaljuje ljudima veštačke proizvode prepune otrova. Zato će oni uzeti svaki proizvod koji pravi jedan čovek u kućnoj produkciji. U praksi, najveća šansa da se otrujemo je upravo od takvih proizvoda, jer velike korporacije moraju da prođu stotine regulativa da bi im proizvodi bili odobreni. Međutim, prirodnjaci smatraju da korporacije imaju kofere para kojima potplaćuju institute, inspekcije, novinare da se ne sazna istina o njihovim veštačkim proizvodima. S druge strane, čikica koji mućka neke „prirodne” sastojke u svojoj šupi sigurno je proveren jer je prirodan.
Apsurdno, priroda je postala zagađena eksploatacijom termina priroda. Svuda oko nas rade se potpuno besmislene stvari pod zastavom prirode, a neke od tih ideja postaju opasne po društvo u celini. Ukoliko vidite u svom okruženju ljude koji su u ranoj fazi ulaska u ovu prirodnjačku sektu, probajte da ih urazumite dok nije kasno.
Istok Pavlović
objavljeno: 07.02.2015.
