Izvor: Politika, 08.Jul.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak povratak među zaposlene
Uzroci neaktivnosti: prihodi van rada, tradicionalna uloga žene, obeshrabrenost…
U analizi neaktivnosti najpre se mora uvažiti činjenica da i među neaktivnima postoje velike razlike. Jedna od najznačajnijih razlika odnosi se na spremnost za obavljanje posla. Dok veći deo neaktivnih ne smatra da bi mogao da počne sa obavljanjem posla, jedan značajan procenat neaktivnih (njih oko 300.000 ili 15 odstoneaktivnih) smatra da bi mogao da počne sa radom, ali ipak ne traže posao. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zbog čega? Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, treba da uporedimo neke karakteristike ove grupe (neaktivni, koji mogu da rade, ali ne traže posao), sa nezaposlenima, koji čine aktivne napore da pronađu posao. Ovde iznosimo najinteresantnije zaključke do kojih smo došli kao i pokušaje interpretacije tih rezultata.
1.Neaktivnost je višau porodicama koje imaju većeukupne mesečne prihode. Drugim rečima,jedan od uzroka neaktivnosti je oslanjanje na prihode koji ne dolaze od rada i (ili)prihode ostalih članova porodice. S obzirom na opštu materijalnu situaciju u Srbiji, gde ti viši prihodi nisu zaista visoki, izgleda da se neaktivni u Srbiji radije opredeljuju za neaktivnost uz postojeći nivo životnog standarda nego da pokušaju da kroz uključivanje na tržište rada ostvare njegovo poboljšanje.
2.Neaktivnost je viša kod udatih žena, kao i u porodicama koje imaju decu. Ovaj podatak je u skladu sa percepcijom polnih uloga u srpskoj kulturi, koje su najčešće takve da sežene smatraju uspešnijim u radu kod kuće: odgajanju dece, pripremanju obroka itd. Ova slika je toliko snažna da sama statistika u okviru kontingenta neaktivnih ima kategoriju kojom označava upravo ovu kategoriju žena – domaćice (dok domaćini, svakako, kao statistička kategorija ne postoje). Sa druge strane, muškarci se smatraju uspešnijim u zarađivanju novca, pa se više trude da nađu posao i posledično, njihova neaktivnost je manja. Interesantno je da, žene koje nisu u bračnoj zajednici (neudate, razvedene, udovice), koje nemaju pomoć od partnera u obezbeđivanju materijalnih sredstava za svoje domaćinstvo, u proseku pokazujujednak stepen neaktivnosti kao i neoženjeni muškarci.
3.Neaktivnost je viša kod niže obrazovanih osoba. Uzroke njihove neaktivnosti možemo tražiti u obeshrabrenosti u pogledu izgleda za pronalaženje posla. Imajući loša iskustva sa traženjem posla, osobe nižeg obrazovanja, češće gube nadu u pronalaženje posla. Slične razloge neaktivnosti možemo tražiti i kod pripadnika romske etničke manjine, koji takođe imaju viši nivo neaktivnosti, koji je pored obeshrabrenosti verovatno povezan i sa višedimenzionalnom diskriminacijom Roma u Srbiji.
4. Neaktivnost je viša kod starijih pripadnika radnog uzrasta (55-64 godine). Iako se osećaju spremnim za obavljanje posla, pripadnici ove grupe radije se opredeljuju za neaktivnost nego za traženje posla. Posmatrajući širu sliku tržišta rada u Srbiji možemo navesti makar dva razloga kojima bismo objasnili ovu pojavu: (a) gubljenje radne sposobnosti – starije osobe se zbog svojih godina osećaju manje sposobnim za rad, i (b) obeshrabrenost u vezisa (ponovnim) pronalaženjemposla, zbog čega se često odlučuju da dočekaju zakonski propisane godine za odlazak u penziju.
Neaktivnost je gorući problem tržišta rada Srbije, na koji mali deo šire ali i stručne javnosti obraća pažnju, uzimajući u fokus svoje analize isključivo nezaposlenost. Kao osnovne uzroke neaktivnosti identifikovali smo oslanjanje na prihode van rada, tradicionalne uloge koje vezuju žene za poslove u kući, ali i obeshrabrenost u pogledu pronalaženja posla. Upravo poslednji uzrok neaktivnost čini možda još značajnijim problemom od nezaposlenosti, kako na ličnom tako i na društvenom nivou. Na ličnom nivou, neaktivnost znači prihvatanje stava odustajanja od traženja posla, koja kroz gubitak znanja, veština i radnih navika rezultira u velikim teškoćama povratka u zaposlenje. Na društvenom nivou, iako je određeni stepen neaktivnosti neophodan npr. zbog školovanja, visoka neaktivnost znači veliki gubitak potencijalne radne snage, koji predstavlja prepreku u ekonomskom razvoju zemlje.
*Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN)
Marko Vladisavljević
objavljeno: 09.07.2011
