Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je na putovanjima sve predvideti
U izradi pravilnika o ekskurzijama učestvovalo je šest ministarstava
Ministarstvo prosvete je 2006. godine donelo pravilnik o ekskurzijama i nastavi u prirodi. U izradi pravilnika učestvovali su predstavnici šest ministarstava, udruženja prosvetnih radnika i škola. Pravilnik je dosad tri puta menjan.
Ovim dokumentom je uređena kompletna procedura u vezi sa ekskurzijama – od načina planiranja do realizacije. U donošenju odluka o ekskurzijama učestvuju i roditelji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer oni daju saglasnost na putovanje svoje dece, a i finansiraju ih.
Prvih godina primene pravilnika pokazalo se da postoje problemi u vezi sa izborom turističke agencije. Roditelji su smatrali da su ekskurzije skupe, a iskazana je sumnja da neki direktori u svemu tome imaju izvestan finansijski interes. Zato smo novim izmenama pravilnika odredili da turističku agenciju koja organizuje putovanje bira komisija u kojoj su osim direktora i predstavnici roditelja iz svih odeljenja. Obaveza škole je da prvo raspiše konkurs i saopšti svoje zahteve, na osnovu čega se javljaju zainteresovane agencije (najmanje tri).
Program ekskurzije mora da bude usklađen s nastavnim planom škole. Putovanja osnovaca se obavezno realizuju unutar granica naše zemlje, dok učenici trećeg i četvrtog razreda srednje škole mogu i u inostranstvo.
Pravilnik iz 2006. je uveo i obavezu prisustva lekara na višednevnim ekskurzijama, kao i lekarsko uverenje da učenik može da putuje. Lekari pribavljaju zdravstvene kartone učenika s podacima o njihovim eventualnim zdravstvenim tegobama.
Veoma je važno i to da nastavnici dobro poznaju svoje đake. A ne da, kao što se i desilo 25. septembra, vode učenike prvog razreda srednje škole, iako je odeljenski starešina s njima bio na samo tri časa. Zato bi trebalo uvesti pravilo da na startu školske godine mogu da putuju samo učenici završnih razreda.
Osim o agenciji, roditelji odlučuju i o visini dnevnice za nastavnike i lekara. Pred polazak, obavezan je i zajednički sastanak odeljenskog starešine i direktora sa roditeljima i učenicima, dok profesori istorije, geografije, likovne kulture itd. treba decu da pripreme da znaju šta će sve od znamenitosti da vide.
Kad je o bezbednosti reč, predstavnici agencije dostavljaju MUP-u podatke o vozilu i vozaču, a policija na licu mesta obavlja pregled, jer se dešavalo da se na put sprema vozač pod dejstvom alkohola.
Putovanja ne mogu da se svedu na to da je najvažniji događaj – odlazak u diskoteku. Pravilnik predviđa da nema putovanja noću, zatim da u ponoć svi moraju da budu u sobama. Jer u Budimpešti je svojevremeno došlo do tuče učenika s lokalnim obezbeđenjem – u pola dva posle ponoći.
Što se raznih problema i nesreća tiče, treba reći da je na takvim zajedničkim putovanjima teško sve predvideti. Ali verujem da mnogo toga zavisi od pažnje odeljenskog starešine. Jer, kako to da se učenica osmog razreda, đak generacije, toliko napije da su morali da je vode u obližnji grad na ispiranje želuca? Mislim da je odeljenski starešina morao da bude više upućen u to šta se dešava. Mada se deca pripremaju na to da se na ekskurziji „prvi put napiju”, zapale cigaretu i sl. I onda se dešava to da i ona deca koja se u školi ponašaju perfektno na ekskurziji bivaju previše „opuštena”.
Ipak, nastavnici nemaju pravo da zabrane bilo kom učeniku da ide na ekskurziju, pa ni onom koji je u školi poznat kao veoma nedisciplinovan. Jer, bilo je slučajeva da nastavnik kaže: „Njih trojicu neću da vodim”. To je diskriminacija, pogotovo što je mnogima od njih to jedino putovanje (u inostranstvo) – za sledećih nekoliko godina.
A dobri organizatori ekskurzija ovim potencijalno nedisciplinovanim momcima obično odrede neke važne uloge, recimo da tokom putovanja budu „dežurni”, i onda se sve dobro završi.
Iako je na takvim putovanjima teško predvideti razne događaje, a nažalost i nesreće. Na primer, pošla je ekskurzija iz Paraćina, i jednoj devojčici je tog dana bio rođendan. Ona je krenula po autobusu, u toku vožnje, da deli bombone i kad je došla do vozača, on se okrenuo i kako je prikočio tako je devojčica udarila u vetrobran. Od siline udara ga je razbila, ispala iz vozila i poginula!
Iskustva pokazuju i to da problemi nastaju ako nastavnici nisu stalno sa svojom decom, a smisao njihovog putovanja i angažovanja je u tome – da budu sa onima koji svoje ekskurzije pamte doživotno.
*Načelnik prosvetne inspekcije
Velimir Tmušić
objavljeno: 29.10.2011.
