Izvor: Blic, 28.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je igrati genija
Teško je igrati genija
Dramski prvenac na sceni 'Madlenijanum' je komad Miloša Crnjanskog 'Tesla' koji se u režiji Nikite Milivojevića premijerno igra večeras u 19.30, a reprize su 1. i 9. juna. Angažovana je odlična, dokazana umetnička ekipa; naslovnu ulogu tumači Dragan Mićanović, zatim Ana Sofrenović, Danijela Ugrenović, Miodrag Krivokapić, Mihajlo Janketić, Feđa Stojanović, Boris Komnenić, Miodrag Radovanović, Branislav Zeremski i drugi. Efektna scenografska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rešenja delo su Geroslava Zarića, kostimograf je Lana Cvijanović, a kompozitor Dimitris Kamaratos, gost iz Grčke.
Ovaj dramski prvenac u 'Madlenijanumu' događa se na pragu 150. godišnjice rođenja ovog velikog genija koja pada 2006. godine. A reč je o zbilja osobenom psihološko-istorijskom delu, takođe velikog pisca Miloša Crnjanskog koji je, reklo bi se, naslutio svu težinu i svu veličinu Teslinog genija. Jer, kako je u razgovoru za 'Blic' rekao Dragan Mićanović, ozbiljan je poduhvat izneti genija na scenu, a potom dodao:
'Nikad ne umem precizno, a ni jasno da objasnim šta tačno radim na nekoj ulozi. Jedino što pouzdano znam to je da idem step by step, tj. korak po korak. Znate, gluma je za mene još uvek neuhvatljiva da bi uspeo da objasnim kako se dolazi do izgrađenog lika. Pozorište je živa stvar - ili se desi ili se ne desi. S obzirom na to da ste glumac velikog kalibra, postoji li neka vrsta spone, odnosno sličnosti između vas i Tesle?
- Zvučalo bi odveć prepotentno kada bih i pomislio tako nešto. Ne znam. Znam samo da mi je zadovoljstvo da ga igram. Kad vam neko ponudi takvu ulogu, upućuje vam izazov i otvara mogućnost za zadovoljstvo. Igrati genija je i lepota i obaveza i teškoća. Ogromna je odgovornost doneti genija na scenu. Tako da ako smo uspeli u tome, a to će publika da proceni, biću zadovoljan.
Koje su vam crte njegovog karaktera najbliže ili su vam možda najviše prijale?
- Na izvestan način on mene dugo prati. Imao sam priliku da živim i da radim izvan domovine nekoliko godina i onda sam često, igrom slučaja, razmišljao i o Tesli. Konkretno?
- Recimo, ta okolnost da je on iz malog sela Smljana otišao u beli svet, u centar belog sveta, u Njujork, i okrenuo taj Njujork naopačke... To je zaista fascinantno. Gotovo da se otima bilo kakvom opisivanju. Ko god misli da je to lako - grdno se vara (smeh). Šta je, po vašoj slutnji, najteže u tom okretanju velikog Njujorka naopačke?
- On nije imao kud nego da radi ono što je video, a video je čuda. Video je stvari za koje se i dan-danas može reći da su čudo. Potpuno kao sa druge planete i ubeđivao ljude u to, odnosno da je to taj put koji treba da slede. Sve je, verovatno, bilo jako teško u njegovom životu. On uopšte nije imao jednostavan život. Počeli ste sa probama Šekspirovog 'Hamleta' u Jugoslovenskom dramskom pozorištu...
- U pravu ste. Eto, dve potpuno lake uloge. Koju ćete dimenziju potcrtati u 'Hamletu'?
- Tek sad smo počeli probe, imali smo samo nekoliko čitajućih i tek pričamo o komadu, tako da je pred nama veliki i težak posao o kome nema svrhe unapred ništa govoriti. Imate lepu karijeru i van granica zemlje, u Engleskoj na primer. Možemo li uporediti ovdašnje i tamošnje glumište ili proces rada?
- Svi glumci sveta imaju iste probleme; kako doći do lika, kako odbraniti lik... Što se toga tiče, tu smo svi isti. Razlikuje se gotovo sve ovo okolo što okružuje naš rad. To se uvek bitno razlikuje i tu su razlike zaista ogromne. Ogledaju se te razlike u poštovanju glumaca, u organizaciji... Tu smo još mnogo daleko od sveta i moramo mnogo da učimo. Koji vama kontekst više prija?
- Trudim se da nijedan ne zapostavim, tako da ću i jedan i drugi gurati dokle god budem mogao.
Da se vratimo Tesli koji je nastojao da dokuči i ono što još uvek zovemo onostranim. Verujete li vi u to što igrate?
- Verujem. Apsolutno!
Tatjana Nježić
