Izvor: Vostok.rs, 29.Jul.2011, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terorizam u Norveškoj kao ispoljavanje mentalne „balkanizacije“
29.07.2011. -
Noću između 25. i 26. jula separatistička „Republika Kosovo" je pokušala da uzbuni situaciju na Kosovu tako što je odlučila da izvrši oružanu eskalaciju sukoba. Priština je preduzela oružanu akciju kako bi preuzela kontrolu nad dva administrativna prelaza na granici sa centralnom Srbijom – Jarinjem i Brnjakom. Kosovske specijalne jedinice „Rosu" su prešle reku Ibar koja deli severni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << (srpski) od južnog (albanskog) dela Kosovske Mitrovice i upale u severni deo, pokušavajući da zauzmu Jarinje i Brnjak. Cilj im je da se administrativne granice pretvore u državne i da se uvede potpuna zabrana na uvoz roba iz Srbije. Tako bi bile presečene transportne i ekonomske arterije, koje spajaju Srbe sa severa Kosova sa centralnom Srbijom.
Srbi su reagovali operativno i organizovano: traktorima i buldožerima su blokirali puteve i podigli barikade, blokirajući prilaze Brnjaku i Jarinju. Do najjačih sukoba je došlo kod Zubinog Potoka pri kojima je, kako govore očevidci, „Rosu" pucala po Srbima iz automatskog oružja, „pucajući na sve što se kreće. U sukobima kod Brnjaka ubijen je jedan šiptarski policajac i ranjeno je najmanje troje Srba. Tek je oko 20,00 sati komandant snaga KFOR-a E.Biler izdao naređenje portugalskoj jedinici da prekine napredovanje „Rosu". Tako je pokušaj osvajanja prelaza prekinut. Međutim, u ovom trenutku (27. juli) specijalne jedinice kosovske policije se nalaze ne negde daleko, već u bazi KFOR-a, u blizini Jarinja i Brnjaka, gde su ih prebacili helikopteri KFOR-a.
Situaciju od 27. jula karakterišu neizvesnost i napregnutost. Srbi su noć proveli na barikadama, koje su napravili od kamiona sa peskom, poljoprivredne tehnike i isečenih stabala. Snage KFOR-a su se smestile na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje i blokirale most preko Ibra. Srpske barikade ostaju na prilazima i Jarinju, i Brnjaku. Tako je srpski narod, naoružan samo kamenjem i poljoprivrednom tehnikom, prinuđen da potpuno sam brani svoju teritoriju i svoja prava.
B.Stefanović (rukovodilac grupe za pregovore sa Prištinom koji je, u stvari, i obezbedio de-fakto priznanje Kosova) se, kao, „dogovorio" sa komandantom KFOR-a da se od 27. jula na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak vrati „kosovska policija", ali preko službenika srpske nacionalnosti (koji su tamo i radili sve dok „Rosu" nije pokušala da osvoji te prelaze). Priština tvrdi da ne postoji nikakav dogovor o povlačenju kosovske policije. Šta više, 27.07. u toku dana su se pojavile vesti da su iz Prištine, u pravcu severa Kosova, krenule veće snage KFOR-a, koje su blokirale srpske barikade [2]. Crtu je podvukao „ministar unutrašnjih poslova Kosova" B.Redžepi, koji je istog dana izjavio da je „sve već dogovoreno sa KFOR-om" i da je „policija izvršila zadatak zbog koga je i bila poslata na sever Kosova – vraćanje zakona na prelaze 1 i 31 (Brnjak i Jarinje)", kao i da će „kosovski policajci i carinici izvesno vreme – do poboljšanja situacije - na prelaze Brnjak i Jarinje odlaziti helikopterima KFOR-a". [3]
Tako, posle nove runde pregovora, na kojima je postignut bezuslovni uspeh kosovske ekipe i isto tako bespogovorna predaja srpske grupe na čelu sa B.Stefanovićem, sledio je logičan i predvidljiv korak Prištine – pokušaj nasilnog osvajanja severa Kosova. On je u ovom trenutku završen faktičkim zauzimanjem od strane šiptarskih separatista administrativnih pograničnih (sa Srbijom) prelaza, uz pomoća KFOR-a. Može da se konstatuje da se pokušaj konačnog preuzimanja Kosova u ovom trenutku vrši u nekoliko etapa:
1.Srbija je, posle pregovora sa Prištinom, preduzela paket mera, koje, bez ikakve sumnje, predstavljaju priznanje „Republike Kosovo" de-fakto. Uostalom, te mere se mogu razmatrati i kao prvi koraci kojima se priprema i priznanje de-jure.
2.Oružanom napadu na tačke administrativnih prelaza je prethodila čistka srpskih kadrova koji su se nalazili u sastavu rukovodstva Kosovskih političkih snaga na severu Kosova.
3.Uoči nasilne akcije H.Tači je otpustio šefa „kosovske policije" Rešata Maličija koji je bio poznat po tome, da se nije slagao sa namerama izvršenja oružanog napada na administrativne prelaze na severu Kosova.
4.Priština je postavila carinsku blokadu za sve robe iz centralne Srbije, ultimativno zahtevajući da se priznaju carinski pečati „Republike Kosovo". Kamioni sa robom iz Srbije su šest dana bili blokirani na ulazu na Kosovo. Pošto nisu dobili dozvolu za ulazak – kamioni se vraćaju nazad, a srpske firme i preduzeća zbog toga trpe ogroman materijalni gubitak.
5.Pritisak Zapada na Srbiju je vrlo jak, uz zahtev da se prizna nezavisnost Kosova. Podsećamo na najvažniju izjavu komesara Evro-saveza za proširenje, Štefana Filea: „Na pitanje da li je potpuna saradnja sa Haškim tribunalom i predaja poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića dovoljna za dobijanje statusa kandidata, moj odgovor je potpuno jasan: „Nije!", jer „posle završetka saradnje sa Hagom i unutrašnjih reformi ostaje glavno nerešeno pitanje – odnos Beograda sa Kosovom". Da bi Srbija u oktobru dobila status kandidata za EU (Obratite pažnju – File ne govori o datumu početka pregovora o ulasku u EU, a za to je karakterističan primer Turske, koja godinama čeka taj „blistavi trenutak", i Makedonije koja stupanje u EU čeka od 1996. godine) potrebno je da izvrši još ceo niz mera. Njihova realizacija će da završi „posao SAD na Balkanu" i značiće nezavisno od Srbije funkcionisanje suverene države Kosovo (pri tom vladajuća koalicija koliko god hoće može da priča o svom nepriznavanju nezavisnosti Kosova baš onako, kako to kaže stara mudra izreka: „psi laju, karavani prolaze").
Radi se, prema rečima Filea, o dogovorima u oblastima snabdevanja strujom, telekomunikacija, carinskim pečatima i arhivama službi za izdavanje ličnih dokumenata. Srbija, potpuno jasno precizira File, ne može da postane član Evrosaveza sve dok ne reši problem Kosova. Pozicija EU je poznata, ona se nalazi u nizu rezolucija evropskih institucija: prijateljski odnosi Srbije sa Kosovom. Očigledno je da prijateljski odnosi mogu da postoje samo među državama. Ali, da još jednom naglasimo, čak i kada bi se ispunili svi uslovi – najoptimističkija prognoza za stupanje Srbije u EU je 2020. godina, nikako pre, već, verovatnije i taj datum se može još prolongirati (ukoliko se dotle ceo Evrosavez ne sruši pod bremenom ekonomskih problema).
U trenutku kada su šiptarski separatisti izvršili oružani napad na Srbe, srpska vlast nije ništa radila, samo je bespomoćno pozivala Prištinu na „dijalog". Srpske vlasti su izabrale put deklarativnih izjava za unutrašnju upotrebu. Sa jedne strane, one su potpuno tačno procenile ono što se dešava kao „provokaciju, čiji je cilj da u roku od 24 sata protera Srbe iz sopstvene južne pokrajine". Sa druge, Boris Tadić je, verovatno, slao poruku svetskom javnom mnjenju, žureći da ga ubedi da nezadrživo ide putem kojim je i do sada išao, te da služi ne svojim nacionalno-državnim interesima, već tuđim. Sa neugasivim patosom, koji srpski predsednik demonstrira svaki put kada se predaju srpske nacionalno-državne pozicije, on izjavljuje da „Srbija neće ratovati".
I više je nego tipična prva reakcija koalicije na vlasti. Kada su u srpskoj Skupštini poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije pokušali da na dnevni red stave diskusiju o situaciji na Kosmetu, oni su zaustavljeni, tj. poslanicima je zaprećeno da diskutuju o političkoj situaciji i problemu bezbednosti srpskog stanovništva na KiM. Poslanici SRS i DSS su bili prinuđeni da u znak protesta napuste skupštinsko zasedanje pošto su, pre toga, zatražili specijalnu sednicu parlamenta samo po tom pitanju.
Pošto je današnje događaje ocenio kao logičan kraj političke linije, koju Beograd sprovodi još od 2008. godine zamenik Predsednika SRS, Dragan Todorović je izjavio: „U kakvoj mi to državi živimo, kakva nam je to vlada!?". On je srpsku vlast okrivio za to, što je dozvolila da u pokrajinu uđe EULEKS, koji tri godine radi na formiranju institucija tzv. Države Kosovo. Podsetio je da ne samo da se ne poštuje rezolucija SB OUN br. 1244, već da i od snaga OUN – UNMIK-a - na Kosovu nije ostalo ništa, „ni jedne žive duše", a šiptarski separatisti očigledno uživaju ćuteću podršku KFOR-a i EULEKS-a. D.Todorović je pozvao koaliciju na vlasti da sazove vanredno zasedanje skupštine, da prekine da obmanjuje i laže javnost, da sazove SB OUN i da odreaguje adekvatno na izazove, kako ne bi došlo do novih pogibija Srba na Kosovu [4].
Lider kosovskih Srba Marko Jakšić (DPS) je u razgovoru sa autorom članka ocenio da su postupci albanske strane usaglašeni sa Vašingtonom i Briselom, koji su izabrali put bezuslovne podrške albanskim separatistima i jednoznačno stali na njihovu stranu. Srpska vlada, izjavio je M.Jakšić, „ne radi ništa na zaštiti Srba u pokrajini. Vladajuća koalicija je izabrala put ulaska u EU, odbacujući svoju ustavnu obavezu da štiti svoje građane, koji su stalno pod oružanim napadima" Srbija ćuti""
Situacija na KiM je izazvala tako oštru reakciju čitave srpske javnosti da je pod njenim pritiskom V.Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije, zahtevao hitno zasedanje SB OUN. Zahvaljujući upornom zalaganju Rusije i Kine, večeras će se održati konsultativni sastanak SB. Međutim, nije sigurno da li će srpskoj strani biti dozvoljeno da na njemu istupi, jer će to biti zasedanje samo stalnih članica SB).
A praktično: Beograd će radi razrešenja krize da se pokloni pravom domaćinu pokrajine – KFOR-u (ustvari – NATO-u). B.Stefanović je razgovarao sa komandantom KFOR-a, Erhardom Bilerom, koji ga je ubedio da će kriza ubrzo biti rešena – u interesima albanske strane! Šta pokazuje uloga svakog učesnika u „kosovskom čvoru": Priština pokušava da ostvari ultraradikalne geopolitičke ciljeve (od potpune integracije i asimilacije Srba u Kosovo do odvajanja od Srbije sledećeg po redu njenog dela: opština Preševo, Bujanovac i Medveđa – i ostvarenja planova na formiranju „Velike Albanije"); KFOR (NATO) se na rečima distancira od onoga što se radi, ali na delu pokazuje efikasnu praktičnu pomoć; EULEKS lenčari, formalno osuđuje nasilje, ali u stvari staje na stranu šiptarskih separatista, pozivajući Srbe da se pomire sa realnošću.
Srpska koalicija na vlasti koja ustvari i ne upravlja zemljom (umesto toga joj se više sviđa da izvršava uputstva i direktive sa linije Vašington – Brisel), izgubila je svaku mogućnost uticaja na situaciju na KiM. Ona jedva balansira nad provalijom, u kojoj će naići na rasturenu zemlju, potpuni ekonomski krah i etničko čišćenje na Kosovu.
Srpski građani, kao što je to bilo i tokom čitave jugoslovenske krize (u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini) prinuđeni su da ne računaju ni na čiju pomoć i da se samoorganizuju. Tako su prekjuče, 26. jula, Srbi iz ostalih delova Srbije počeli da se sakupljaju kod autobusa, kako bi otišli u pomoć Srbima na Kosovu. Međutim, njihove su snage neuporedive sa borbenim mogućnostima Prištine, iza čijih leđa riče senka NATO. Zato je Srbiji – narodu u Srbiji – jako potrebna međunarodna podrška!
Ulogu EULEKS-a i KFOR-a treba posmatrati jednoznačno: oružani napad separatista vrši se uz njihovo znanje, ćuteću saglasnost i pomoć – u praktičnom smislu i na diplomatskom planu. Kako je izjavio „zamenik premijera Kosova" i „ministar pravde" Hajredin Kuči, „vlada Kosova uvek svoje postupke koordinira sa međunarodnim predstavnicima" [5]. Nemamo razloga da mu ne verujemo. Prilikom najnovijeg konflikta EULEKS je čekao više od 12 sati pre nego što je počeo da reaguje. Ali i to vrlo protivurečno: sa jedne strane – specijalni predstavnik EU na Kosovu F.Džentini je osudio akciju kosovskih vlasti i objavio da je Evropska unija ne podržava. Sa druge – francuski ambasador na Kosovu Žan Fransoa Fitu je izjavio da je potrebno da se poštuju odluke vlade Kosova, koja obavlja funkcije, poverene joj sa pravom [6].
Da konstatujemo i hladnoću albanske strane u odnosu na Evro-savez. Uz vrlo jednostavno objašnjenje: „EU nam je dala premalo". I stvarno, zapaža se izvesno mimoilaženje u liniji EU i SAD prema „Republici Kosovo". Trenutno Evro-savez nije podržao liberalizaciju viznog režima, uzdržava se od dogovora o slobodnoj trgovini i sve u svemu – za sada je perspektiva evropske integracije „nezavisnog Kosova" nejasna.
Priština reaguje kao i obično – prenagljeno i sa cinizmom. „Premijer" Kosova H.Tači je izjavio da Priština sprovodi operaciju „uspostavljanja reda i zakona na severu Kosova". Između ostalog, zadatak je, po njegovim rečima, „da se preseče nelegalna trgovina". Šiptarski vrh lakomisleno i nepromišljeno koristi.
Stejt department SAD: protivpravni, zločinački postupci se prikrivaju lavinom dosadnih propagandističkih klišea o „težnji za prijateljskim odnosima sa susedima u regionu", o „veri u dijalog koji jedino može da reši ključne probleme", o „građanskom i političkom jedinstvu" i t.d., i t.d. Pri čemu sve te izjave imaju tako apstraktni karakter da su, reklo bi se, „predstavnici prištinske vlasti" nesamostalni ne samo da bilo šta sami učine, već i da kažu. Znajući za optužbe zbog trgovine ljudskim organima i mučenjima, koje su adresirane na H.Tačija, a izgovorio ih je D.Marti, poziv Tačija – „trgovca delovima", na borbu sa kriminalom i korupcijom izgleda otvoreno zapanjujuće podsmešljiv.
Eto tako Priština snagom pokušava da završi ostvarenje projekta nezavisne „Republike Kosovo", osmišljenog zajedno sa Stejt departmentom SAD, i da još osvoji i sever Kosova. Glavna uloga pripada KFOR-u (NATO-u), čije su snage odlučno na strani separatista. EU je zauzela poziciju odobravanja ćutanjem i diplomatskom podrškom. Srpski narod se licem u lice našao pred novom oružanom agresijom, pretnjom za bezbednost i mogućnošću da na Kosovu i Metohiji dođe do nove (direktne ili indirektne) etničke čistke.
Petar Iskenderov,
[1] http://www.nspm.rs/hronika/blic-pristina-uz-pomoc-amerike-zeli-da-otme-sever-kosova.html
[2] http://www.nspm.rs/hronika/iz-pravcdza-pristine-ka-severu-krenuo-veliki-broj-pripadnika-americkog-kfor-a-sa-15-hamera.html
[3] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/153417/Uklonjene-barikade-policija-se-povukla
[4] http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1957
[5] http://www.smedia.rs/vesti/vest/70547/Kosovo-Srbi-Granicni-prelaz-KPS-preuzima-granice-Kosovska-policija-Embargo-Kosovo-KPS-preuzeo-prelaz-Brnjak-Jarinje.html
[6] http://www.nspm.rs/hronika/ambasador-francuske-u-pristini-vlada-kosova-uzima-ono-sto-joj-pripada.html
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
