Izvor: Blic, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teraju nas na estradu
Teraju nas na estradu
Prometej našeg vremena neće biti razapet na hrid, kao što je to opisano u Eshilovoj tragediji posvećenoj 'najvećem buntovniku Starog sveta, već se, kako kaže glumica Đurđija Cvetić, 'radnja događa u podzemnom skloništu ili mučilištu kakvih danas ima svuda po svetu'. Modernizovana priča o okovanom Prometeju koji je bogovima sa Olimpa ukrao vatru i podario je ljudima, premijerno će biti izvedena 15. jula, u okviru ovogodišnjeg Belefa, na sceni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pozorišta 'Madlenijanum', jednog od koproducenata predstave.
'U našoj predstavi neće biti gavranova koji jedu Prometeju džigericu, niti će on biti razapet na hridi, iako se držimo originalnog teksta Eshilove tragedije, već je sve pomereno ka našem vremenu', kaže Đurđija Cvetić, koja u najnovijoj Belefovoj predstavi, koju režira Stevan Bodroža, igra izaslanicu bogova Islednicu Prometeja. Ona objašnjava da je ova interpretacija antičkog mita zasniva na činjenici da je ljudska priroda uvek ista. 'Čovek jednako želi da ubije drugog čoveka, isto želi da slaže kao i nekada, da otme tuđe i još mnogo toga što je uvek važilo; jedino se menjaju i usavršavaju oružja i oruđa kojima to postiže. Danas ne razapinju ljude na morske hridi, ali im se, kao što mi to činimo u predstavi, daju injekcije koje izazivaju halucinacije i mnogo veću patnju od stvarnog mučenja. Samo smo u tome napredovali kao vrsta. Zbog čega su se bogovi naljutili na vašeg Prometeja?
- Naravno da je reč o krađi vatre koja je razljutila Zevsa, ali je u našoj predstavi takođe reč o nečemu što je ukradeno, a tiče se našeg vremena. Mi, naime, jesmo taj mit tumačilli u skladu sa njegovim osnovnim značenjem po kojem je Prometej želeo da učini ljudima nešto dobro nasuprot kasti moćnih, bogatih beskompromisnih bogova. Međutim, naš Prometej je bogovima ukrao informaciju, on zna ko je taj čovek koji će naslediti Zevsa i zbog toga on biva mučen kako bi priznao o kome je reč. Naravno da je to što on zna, što se drznuo da učini, razljutilo bogove i da je dovoljan razlog za mučenje. Jednom ste rekli da imate sto pozorišnih godina, kako iz pozicije iskusne glumice doživljavate savremenu produkciju?
- Dešava se da izađem sa neke predstave potpuno besna i pitam se kako je moguće da se nešto tako uopšte pojavi na sceni. Međutim, nije moje da o tome govorim. Posle nekog promašaja, ja se rastužim i brzo bežim kući da ne bih nekoga povredila. Glumci su, naime, veoma osetljivi posle premijere, ali i zbog toga što znam da je najteže izaći pred publiku na reprizu neuspele predstave. Ta svest da je to što radiš grozno, to glumca urniše. Mene je to dovodilo dotle da sam mislila kako bi bilo dobro da slomim nogu, da mi se nešto desi samo da to veče ne bude predstave.
Sve češće igrate u predstavama izvan tog glavnog toka, znači li to da je briga društva otišla na neku drugu stranu i da je u zvaničnim pozorištima lošije nego pre?
- U ono davno vreme, kada se znao budžet, moglo se mirno raditi. Sada se u pozorištu jedva preživljava. Mi vidimo nekoliko glumaca koji dobro zarađuju, međutim većina teško živi. Zbog toga je sve više predstava koje liče na estradu. To je, naravno, sasvim logično s obzirom na to da je u celom našem društvu sve više estrade. Možda nije daleko dan kada će se u nekom mjuziklu pojaviti Ceca Ražnatović. Ne bi me to iznenadilo jer Novi Sad ima 'Egzit', a Beograd Ušće i Cecu. Pri tom ona još izjavi da joj je Vlada nudila pomoć da održi koncert, što je stvarno deprimirajuće. Ako Vlada Srbije ne shvati šta je dugoročno ulaganje u kulturu, ulaganje u postojanje, onda ćemo svi završiti kao estrada.
Željko Jovanović
