Izvor: Politika, 14.Dec.2012, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tema i ideja
Pitanje: „Šta ste time hteli da kažete?” za njih predstavlja pravo mučenje a onoga ko ih o tome zapitkuje verovatno smatraju sadistom
Sada je više nego jasno da vlast, kako bivša tako i ova nova, nema bilo kakvu viziju o tome šta bi sa nama moglo biti u budućnosti. Jednostavno, niko ko se u ovoj zemlji grabi za čelništvo ne smatra da je potrebno imati ideju koja bi se ticala nas, običnih ljudi zbog kojih, valjda, vlast i postoji. Kormilo im je potrebno da bi posedovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << moć nad ostalima, uživali povlastice i sve što ide uz to. Tačka.
Sa problemom ideje bavio sam se decenijama, predajući na prvoj godini Fakulteta dramskih umetnosti. Mladi reditelji, susrećući se prvi put s problemima PRIČE, po pravilu imaju snage da definišu temu svoga filma, ali mnogo teže im pada da utvrde čemu ta priča služi. Pitanje: „Šta ste time hteli da kažete?” za njih predstavlja pravo mučenje a onoga ko ih o tome zapitkuje verovatno smatraju sadistom.
Misle da je dovoljno izabrati nekakav zanimljiv sadržaj pa će se smisao svega pojaviti sam po sebi. Neki od njih ne mogu čak ni to; imaju samo početak, neku zanimljivu situaciju sa određenim ili pomalo zamagljenim likovima koja bi trebaloda se razvije u za sada nepoznatom pravcu. To je razumljivo jer će se problemima oblikovanja priče baviti čitavog školovanja a, bogami, ako budu imali sreće i tokom celog života.
Zašto je potrebno imati ideju (smisao) filma koji želite da snimite? Zato što prikazivanje događaja, koji u okviru priče postaju njen sadržaj, mora imati razlog svog postojanja. U protivnom, bilo koje događanje, a oko nas ih ima nebrojeno, moglo bi postati dramsko štivo. Iz iskustva, međutim, znamo kako samo posebno obdareni umetnici umeju da pričaju priče koje prihvatamo i razumemo. One nose određene ideje a time i razlog zašto su izdvojene iz neprekidnog toka zbivanja. Neko je izabrao baš to, određeno parče stvarnosti (bilo ono realno, postojeće ili predstavljalo plod mašte) da bi nam ga pokazao i u nama izazvao uzbuđenje. Dao mu je smisao.
Neophodno je, dakle, da ideja bude pokretač postupka pri stvaranju sadržaja. Ako je ona jasna onda će se u buduću priču događaji sami uklapati. Ukoliko je maglovita, ili uopšte ne postoji, izbor će biti proizvoljan a priča će lutati slepim ulicama koje je čekaju iza svakog ugla. Nije to samo problem reditelja početnika. Koliko puta smo gledali filmove koji imaju veoma atraktivnu temu, uvuku nas na početku u zanimljiv zaplet ali odjednom postaju dosadni, nerazumljivi i na kraju nas ostavljaju potpuno hladnim?
Ideja je ta koja oblikuje postupke likova, njihove sukobe i dramske tokove unutar jednog koherentnog dela. Što je ona jasnija, izbor dramskih motiva je tačniji. Kada osetimo da nas ona sigurno vodi ka nečemu što ćemo na kraju shvatiti onda se mirno možemo upustiti u umetnikovu naraciju i zaboraviti da smo u pozorištu, u bioskopu ili da čitamo knjigu. Ukratko, ideja je ,,pod A” a sve ostalo,, pod B”.
Ne čini li vam se da nas ovi problemi okružuju i u onome što nazivamo svakodnevica? Da li su ljudi koji su nas vodili, i vode nas, obična grupa diletanata koji ne samo da nemaju ideju šta bi sa nama već smatraju da vlast koju drže služi isključivo za privatnu upotrebu? Ili se radi o veštim manipulatorima koji misle da preko raznoraznih trikova mogu večno da nas vode u pravcu ničega? Da li ćemo skrštenih ruku posmatrati kako naše živote bez ikakvog smisla premeću iz šupljeg u prazno, ne nudeći nam ni najosnovnije objašnjenje zašto to čine?
Šta bi bilo kada bismo zahtevali odgovore na pitanja koja postavljamo početnicima na FDU? Šta time hoćete da postignete? Odgovorite jasno i precizno. Da li nam je jasna ideja zbog koje činite to što činite? Postoji li uzročno-posledična veza između onoga što preduzimate i glavne zamisli oko koje smo se svi složili? Ne čini li vam se da su vaša rešenja proizvoljna, često sasvim nasumična? Kuda sve ovo vodi?
Naravno da ne bismo dobili bilo kakav odgovor. U tom slučaju, najmanje što bismo za sebe mogli učiniti je da počnemo da zviždimo. Kao što to čini nezadovoljna publika. I da, najzad, iz sale u kojoj se daje taj glupi film demonstrativno izađemo na svež vazduh.
Goran Marković
reditelj
objavljeno: 14.12.2012.
