Izvor: Blic, 06.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tapkaroši pred Filharmonijom
Tapkaroši pred Filharmonijom
Mada je deset sati uveče proba Beogradske filharmonije tek što je završena, utihnuli su zvuci Šeste simfonije, a dirigent Uroš Lajovic izašao je iz zgrade koju napuštaju i muzičari prisutni na vanrednoj probi pred veče Betovena i nastup moskovskog 'Tria Rahmanjinov' u petak, 8. februara. Taj koncert je, istovremeno i svojevrsno otvaranje Simpozijuma direktora muzičkih festivala zemalja Jugoistočne Evrope u Beogradu. Direktor Beogradske filharmonije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ivan Tasovac, čovek promena u novoj sezoni, sa svojim timom i posle probe ostaje kako bi bile izvršene pripreme važnog skupa.
'Vaš utisak, kako je ovo vanredna situacija u Beogradskoj filharmoniji, nije sasvim tačan. Ovo je jedan apsolutno prosečan radni dan koji se završava u noć. Na drugi način nije moguće ostvarititi sve poslove koje smo predvideli u ovoj sezoni. Od najvećeg je značaja što Beograd, uz pomoć Gete instituta i Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, postaje tokom vikenda, kulturni centar regiona. Potreba da se uspostavi i unapredi koncertna ponuda i plasman klasične muzike na tržištima regiona ne podrazumeva unapred određene ciljeve i domete skupa ali dovoljan je fakt da dvadeset pet direktora najznačajnijih muzičkih festivala dolaze. Biće otvorena gomila tema, pa je teško izneti 'očekivanja na neviđeno”, kaže Ivan Tasovac za 'Blic'. Zbog čega se ovaj Simpozijum smatra velikim događajem u Beogradu u poslednjih desetak godina?
- Ovaj događaj prevazilazi okvire samo umetničkih povezivanja i, sudeći po interesu koji vlada, otkriva potrebu ljudi da ponovo uspostave veze, za čiji prekid nisu odgovorni. Pokazuje da Jugoistočna Evropa nije samo geografski pojam već da postoji i dovoljan broj umnih ljudi koji su spremni da ga posmatraju kao jedinstveni kulturni prostor gde različitosti nisu prepreka već prednost i lepota. Kakav je odnos između menadžmenta u kulturi muzičke produkcije i tržišta?
- Koliko si jak na tržištu toliko dobro živiš. Nakon gostovanja u Italiji, snimanja za 'Harmoniu mundi', trećeg po veličini izdavača klasične muzike, Beogradska filharmonija u martu odlazi u Italiju, a očekuju je nova gostovanja u Sloveniji, Austriji i Italiji. Reč je o komercijalnim gostovanjima, a ne o 'međudržavnoj razmeni'. Svi koji zadovolje kriterijum kvaliteta, a to je evropska norma, nemaju razloga da brinu. Na Zapadu postoji formirano tržiste, dok je ovde teško odmah primeniti sve zakone tržišnog poslovanja. Za to je potrebno vreme. Najvećim delom to zavisi od političko-ekonomskog razvoja. Bez pomoći države i sponzora ne bismo postojali! Nadam se da posle ove sezone i onog što smo pokazali možemo da očekujemo ne samo pomoć od resornog ministarstva već i od Savezne države.
Kojim je programskim delom u ovoj sezoni postignut najveći komercijalni uspeh kod beogradske publike?
- Ne metanišem nad onim što je bilo! Nema komercijalnog uspeha bez odnosa orkestra prema profesiji. To smo postigli. Došao je Uroš Lajovic, kao šef-dirigent, a sezona je uravnoteženog kvaliteta! Beogradska filharmonija, pored redovnih, organizuje i solističke koncerte, masterklase, dečije koncerte, izložbe… Najveći komercijalni uspeh postigao je novogodišnji koncert kada su karte bile rasrpodate do poslednje. Pred neke koncerte primećeni su i tapkaroši. Kako ocenjujte rad institucije na cijem ste celu, pa i reakcije javnosti?
- Mogu da kažem da su svi opravdali moja očekivanja! Od orkestra, koji iz koncerta u koncert drži jak, profesionalni nivo, do čaršije koja je ostala na svom nivou. Kakvom, ne bih komentarisao. Utisak je da su svi tamo gde su i bili, da se niko, manje-više, nije pomerio sa svojih pozicija, ni čaršija ni establišment! Jedino se publika promenila i njen udeo je vrhunski. Već postoje konture 'nove koncertne publike' koja prati Filharmoniju. Ne mislim na spoljne efekte, kao što su način odevanja i sl. već na njen pristup slušanju muzike i po reakcijama na kraju koncerta. Tišina tokom koncerta i oduševljenje na kraju, za mene su izuzetno potresni. Da li ste se promenili od kako ste karijeru pijaniste podredili poslovima menadžera?
- Najviše čega se plašim je to da se i sam ne promenim. Iskušenja su velika, kontakti brojni… Daleko lepše mišljenje imao sam o ljudima dok sam bio samo pijanista. Tada delite sa ljudima samo ono što je lepo, a sada je potrebno istrajati na sopstvenoj viziji bez obzira da li vas neko voli ili ne. Milorad Pavlović
