Izvor: Blic, 11.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Takmičim se sa sobom
Takmičim se sa sobom
Jedan od stvaralaca kome je juče uručeno priznanje 'Zlatni beočug' za trajan doprinos kulturi Beograda jeste i baletski umetnik Konstantin Kostjukov, koji je ovih dana imao i premijeru 'Majerlinga' na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Reč je o svetskoj premijeri baletske predstave po muzici Franca Lista,a libreto, po istinitoj ljubavnoj priči, i koreografija delo su Krunoslava Simića.
O dobijenom priznanju Kostjukov za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže:
'Mislim da svakom umetniku prija da njegov rad bude zapažen. Ali, to se pre svega odnosi na publiku; dragoceno je i priznanje od stručnjaka, jer ono govori i o tome da se priznaje i kvalitet rada. Kao što je poznato, svako priznanje donosi i obavezu. U mom slučaju obavezu da uvek ulogu odigram kao baletski prvak, što nije uvek lako, budući da se čovek, na izvestan način, prosto sam sa sobom takmiči. To vam je kao kada idete, recimo, u kupovinu, pa vam je drago ukoliko se ispostavi da stvar koju odaberete sem kvaliteta ima i priznatu robnu marku. Verovatno da po sličnom principu razmišljaju i ljudi koji dolaze da gledaju umetnička ostvarenja. Tako sam i ja u 'Majerlingu' iznova dao sve od sebe.'
Vi ste dobitnik desetak domaćih i svetskih priznanja. Nedavno ste dobili i priznanje za baletskog igrača godine u Ukrajini...
- Da, bilo je to u decembru. Reč je uglavnom o predstavama koje sam radio sa čuvenim koreografom Anatolijom Šikero, kao i o gostovanjima na koja sam išao sa baletom iz Kijeva. Naime, bez obzira što ne živim tamo ipak se trudim da održavam taj repertoar. Ali me molim vas nemojte pitati koja mi je nagrada najznačajnija, jer bi to bilo kao da me pitate da li više volim tatu ili mamu.
Retko se dešava, bar na ovim prostorima, da baletski igrač bude u žiži javnosti.
- Smatram da je i to vrsta nagrade. Često govorim da je meni to dala moja profesija. Verovatno zbog načina na koji je radim. Dakle, maksimalno se dajem svome ovom poslu, zato sam u centru zbivanja.
Početkom devedesetih, nakon titule svetskog prvaka na takmičenju u Osaki, potpisali ste ugovor sa baletom Narodnog pozorišta. Šta vas je i u najtežim godinama za ovu zemlju opredelilo da ostanete ovde?
- U početku, kada sam došao, još se nije sasvim nazirala sva težina godina koje dolaze. Ili ja nisam dovoljno razmišljao o tome. Međutim, kada su stvari u okruženju postale evidentnije, ja sam se tada ovde već bio zalaufao. Ukratko, neka moja zebnja bila je mnogo manja od želje da radim i dam maksimum u svom poslu.
Jeste li možda slušali svoju intuiciju kada ste se odlučili da ostanete ovde ili?
-Nije reč samo o intuiciji, ostao sam i zbog privatnih razloga. I gotovo nikada kasnije nisam razmišljao o tome da li da sa Duškom, odnosno sa porodicom, nekuda odem. Nisam razmišljao u stilu - čekaj, možda bi trebalo da zaradim više para, da pokušam, recimo u Nemačkoj. Rukovodio sam se mogućnostima koje mi se ovde pružaju. U nekoj drugoj sredini verovatno bih više zaradio, ali ne bih toliko uloga uradio. Znate, postoji u Rusiji jedna izreka koja glasi kako je uvek lepše tamo gde nismo. Nevalja vam ovde, onda daj da probam tamo, pa ne valja ni tamo, pa daj menjaj opet i tako prođe život. Ima tu 'detalja' na koje zaboravljamo.
Na primer?
- Uveren sam da čovek, čime god da se bavi i bilo gde da to radi, treba prvo da pruži svoj maksimum. I tek ako ni tada nisi ispunjen možeš razmišljati o nekakvoj promeni. Dakle, valja prvo poći od toga šta ti možeš da uradiš sam za sebe, a samim tim i za okruženje. Veliko je pitanje da li bolja zarada automatski podrazumeva kvalitetniji život. Hoću da kažem da to 'bolje' vrlo često zavisi od nas samih.
Kako vi gledate na poziciju klasičnog i modernog baleta danas i ovde, i sebe u tome?
- Mislim da bi se, bar sa stanovišta kvaliteta predstava, moglo reći da balet ipak prosperira. Lično, zahvaljujući klasičnom baletu postigao sam samokontrolu, vladavinu nad sopstvenim telom ali i ovladavanje svojim emocijama. Inače, s obzirom da me privlači raznolikost, veoma volim izazove koje nudi moderan balet. Omogućava mi drugačije izražavanje. A lepo je videti da sve to ima svoju publiku. Tatjana Nježić
